Loši geni, a ne zavisnost, ubili su Elvisa, tvrdi istoričarka i autorka nove knjige o Kralju roka

Elvis Prisli koji je umro 16. avgusta pre 44 godine, nije bio zavisnik od droga ili lekova, već je bio na raznim medikamentima zbog niza urođenih bolesti, tvrdi Sali Hodel, autorka knjige "Elvis: Destined to Die Young" (Elvis: Predodređen da umre mlad).

Prema istraživanju ove istoričarke, brojni zdravstveni problemi "Kralja roka" nisu bili posledica njegove zavisnosti, kako su mnogi brzopleto zaključili, već činjenice da su njegovi baba i deda sa majčine strane bili veoma bliski rođaci. Zapravo, svi potomci te grane njegovog porodičnog stabla, uključujući Elvisovu majku i trojicu ujaka, umrli su mladi.

Hodelova tvrdi da nije reč ni o kakvoj slučajnosti to što je Elvisova majka Gledis preminula sa 45 a nejn sin muzičar u 43. godini.

"Oboje su imali sličan četvorogodišnji period naglog pogorošanja zdravlja, što je posebno zanimljivo jer nisu bili na istim lekovima", izjavila je Hodel za Gardijan.

profimedia

Ona piše u knjizi da su Elvisovi zdravstveni problemi bili isprepleteni sa njegovom teškom životnom sudbinom (rođen je u teškom siromaštvu) i da je imao oboljenja devet od 11 postojećih sistema organa. Pet od tih devet bolesti imao je od rođenja. Njihova analiza, veruje autorka, jedan je od načina da se mitski lik Elvisa humanizuje i da se on predstavi samo kao čovek od krvi i mesa koji je pred kraj života imao neutoljiv apetit.

"Elvisa mnogi vide kao ili većeg ili manjeg od običnog čoveka, ili boga ili samo sliku, i često je sveden na rokera koji je umro na podu svog kupatila od prevelike doze pilula. To nije tačno, nije dovoljno dobro i nije pravedno reći za čoveka koji je preokrenuo naš univerzum u kulturološkom smislu. On je bio bolestan čovek koji je skrivao svoje slabosti da bi mogao da puni koncertne dvorane i izdržava svoju porodicu. Razumevanjem njegovih mana i proučavanjem njegovog medicinskog kartona možda ćemo moći ponovo pronaći njegovu čovečnost", objasnila je Sali Hodel.

Brakovi među srodnicima nisu bili neuobičajeni

Kao neko ko je celog života Elvisov obožavatelj, Sali veruje da je većina knjiga napisana o ovom muzičaru, počev od "Elvisa" Alberta Goldmana iz 1981, izobličila njegov imidž i da je krajnje vreme da se to ispravi.

"Elvis je izmenio našu kulturu kao niko pre njega i zaslužuje da ga tretiramo kao istorijsku ličnost, kao Henrija Forda ili Tomasa Edisona. Umesto toga, svi tekstovi o njemu svode se na senzacionalizam koji nas udaljava od istine", tvrdi Hodel.

Roditelji Elvisove majke Gledis, Bob Smit i Oktavija Mansel, bili su deca Vajta i Ane Mansel, rođenog brata i sestre.

I dok su mnogi opisivali njegovu porodicu kao zatucane prostake, autorka ističe da u to vreme brakovi među srodnicima nisu bili neuobičajeni i to u svim slojevima društva. Prislijevi preci su možda sklapali takve bračne zajednice zbog siromaštva ili međusobne blizine, ali, navodi Sali Hodel, dalji rođaci Frenklin i Elenor Ruzvelt su se, primera radi, venčali da bi bogatstvo ostalo u porodici.

"Kada bismo uklonili negativna značenja i fokusirali se na posledice, ostalo bi mnogo istine koju treba izneti na videlo", uverena je Hodel.

"Ne osećam se dobro, ali ne mogu da stanem jer se svi uzdaju u mene"

Među oboljenjima koja je pripisala Elvisovim lošim genima su manjak alfa-1-antitripsina koji izaziva bolest pluća i jetre, problemi sa debelim crevom, manjak imuniteta i nesanica od koje je patio čitavog života.

profimedia

Svi Elvisovi zdravstveni problemi, često isticani kao posledica zavisnosti od lekova koje je odobravao njegov ozloglašeni doktor Džordž Nik Nikopulos, mogli bi, zapravo, sada biti pripisani ne tabletomaniji, već konkretnim oboljenjima su Prisli i njegovi lekari pokušavali da ublaže.

"Imao je razne zdravstvene probleme, ali ih je tako dobro prikrivao da je prekomerno uzimanje lekova sve ono što smo zapamtili. Ono jeste postalo problem, ali zašto je Elvis uopšte počeo da ih uzima?", pita se autorka knjige "Elvis: Destined to Die Young".

Ona smatra da je dr Nikopulos bio kontroverzna figura.

"Prema mojim istraživanjima, on je uvek pokušavao da pomogne Elvisu, ali je ta linija između doktora i prijatelja bila zamagljena. Jedan od razloga zbog kojih se roker kljukao lekovima bio je bol. U jednom trenutku ih je zaista uzimao previše, ali je počeo sam sebi da propisuje terapiju jer je tražio način da ostane Elvis Prisli", smatra Hodel.

Možda će neki specijalista za zavisnost reći da su njene tvrdnje samo razrađena racionalizacija i opravdanje njegove "kraljevske" pojave, ali autorka ističe da je Prisli osećao ogromnu odgovornost i prema svojoj porodici (skoro deset rođaka je živelo sa njim u Grejslendu), svom bendu i Mafiji iz Memfisa - kako su zvali njegovu poveliku svitu.

"U trenutku kada se vratio turnejama, sedamdesetih godina prošlog veka, on je brinuo o preko 100 ljudi. Govorio je, 'Bolestan sam, ne osećam se dobro, ali ne mogu da stanem jer se svi uzdaju u mene'. Uverena sam da on nije bio zavisnik od lekova koji je tražio bekstvo od realnosti. Elvisova životna priča se često opisuje kao priča o uništenju, ali to je bila jedna uzaludna borba za opstanak, prvo sa siromaštvom a onda i sa zdravstvenim problemima. Bilo je teško biti Elvis. Niko pre njega nije iskusio toliku slavu i niko drugi nije mogao da ga zameni. On je samo pokušavao da funkcioniše u toj realnosti",zaključila je Sali Hoder.