Skorseze snima novi film o Hristu: "Želim da uklonim negativan prizvuk koji se povezuje sa organizovanom religijom"
Komentari11/01/2024
-08:17
Martin Skorseze planira snimanje filma o životu Isusa Hrista, koji bi trebalo da traje samo osamdeset minuta.
U intervjuu za Los Angeles Times legendarni reditelj objasnio je da će film snimati prema romanu japanskog katolika Šusakua Enda, koji je adaptirao u scenario zajedno sa svojim saradnikom Kentom Džounsom.
"Pokušavam da nađem novi način da Isusova učenja učinim pristupačnijim i uklonim negativan prizvuk koji se povezuje sa organizovanom religijom", rekao je Skorseze.
"Trenutno na pomen 'religije', svi vade oružje, jer je omanula na tako mnogo načina. Ali to ne znali da je inicijalni impuls bio pogrešan. Hajde da se vratimo. Samo da razmislimo. Možda ćete to odbaciti. Ali možda će napraviti razliku u tome kako živite svoj život, čak i ako to odbacite", dodao je reditelj.
On je planirao da počne snimanje filma ove godine, nakon što se u 2023. godini sreo sa papom Franjom.
Skorseze se u svojim filmovima često bavio religioznim temama. Njegovo "Poslednje Hristovo iskušenje" iz 1988. izazvalo je kontroverze i proteste u celom svetu, zbog alternativnog prikaza Isusovog života. Takođe je režirao film "Tišina" iz 2016. koji govori o mukama jezuitskih sveštenika, kojima se zbog vere sudilo u Japanu u 17. veku.
Trenutno se u bioskopima prikazuje njegova ekranizacija knjige Dejvida Grena "Ubistva pod cvetnim mesecom", koja važi i za jednog od favorita za predstojeće Oskare.
Ostvarenje govori o seriji "nesrećnih slučajeva" dvadesetih godina prošlog veka u kojima su živote izgubili mnogi pripadnici plemena Osejdž. Njihov greh bio je što su naseljavali rezervat bogat naftom.
Lili Gladstoun igra Moli Kajl, pripadnicu plemena koja je bila naslednica jednog dela zemljišta na kom je pronađena nafta, a Leonardo Dikaprio Ernesta Burkharta, nećaka lokalnog moćnika (Robert De Niro), koji je silom držao kontrolu nad svojim delom Oklahome.
Osejdž pleme naselilo je te prostore posle više decenija patnje i progona. Napustili su svoju domovinu na prostoru današnjeg Misurija i Arkanzasa i bili gotovo istrebljeni, pre nego što su uspeli da sa vladom Sjedinjenih Američkih Država 1865. potpišu ugovor i kupe parče krševitog tla na severoistoku Oklahome. Oblast je bila tako negostoljubiva, da je niko drugi nije želeo i delovalo je da će ih belci konačno ostaviti na miru. Međutim, sirova nafta otkrivena je samo nekoliko decenija kasnije i pripadnici plemena su gotovo preko noći postali veliki bogataši.
Tada su lokalni gangsteri započeli seriju planiranih ubistava osmišljenih tako da liče na nesrećne slučajeve, kako bi se domogli njihove zemlje. Paralelno, pronalazili su načine da stupe u rodbinske odnose venčavajući se sa ženama iz plemena, kako bi mogli da postanu naslednici.
Komentari (0)