"Izmišljanje boljeg sveta": Zavirite u šumu iz "Ježeve kućice" Branka Ćopića na novoj izložbi Muzeja Jugoslavije
Komentari17/12/2023
-20:00
Prva tematska izložba u novootvorenom Muzeju Jugoslavije "Ježeva kućica- izmišljanje boljeg sveta" inspirisana legendarnom poemom Branka Ćopića otvorena je početkom decembra i trajaće do 30. aprila sledeće godine.
Iako je posvećena omiljenom štivu dece koja su odrastala na prostoru bivše Jugoslavije, izložba ne podseća na klasičnu muzejsku postavku, nego na poligon za igranje.
Autorke izložbe, kustoskinje Muzeja Jugoslavije Sara Sopić i Mirjana Slavković, konsultovale su decu uzrasta od pet do jedanaest godina kako bi trebalo da izgleda izložba posvećena "Ježevoj kućici" i prvi deo postavke napravile prema njihovim uputstvima.
Po želji dece u improvizovanoj šumi u obnovljenom muzejskom prostoru nalaze se "kućice" svih šumskih životinja - od vuka do divlje svinje.
"Oni su davali svakoj životinji prostor u kom živi i osmišljavali ga vrlo precizno pa je tako izložba i osmišljena, baš oko takvog narativa. Centralno mesto zauzima svinja, jer je na svakoj radionici svinjina kaljuga izazivala najveće zadovoljstvo i najveći smeh", kaže Sara Sopić.
Želja dece bila je da u muzeju bude pravo blato, ali tehnički uslovi to nisu dozvoljavali, pa svinjinu kućicu krasi malč.
"Sa blatom bismo doneli i druge stanare u ovu 'šumu' - crve i ostalo, što baš ne bi prijalo našim eksponatima i depoima, tako da smo se ipak odlučili za vid zamene blata", objašnjava Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije.
Ideja je bila da izložba spoji zabavno i edukativno, ali i prošlost i sadašnjost. Tako je u lijinoj kući, postavljen sto koji sadrži predmete iz muzejskog depoa, koje je Josip Broz Tito dobijao na poklon.
"Pošto je Tito bio lovac, imamo dosta predmeta sa šumskim životinjama pa smo tako našli zanimljive pehare, posuđe - činiju za voće koju je Hajle Selasije poklonio Titu...", objašnjava Sopić.
Slično je i u ježevoj kućici, koja podseća na neki stari stan.
"Mi smo slušali decu i pitali šta to sve jež treba da ima. Svi su hteli da kod ježa može da se skače, tako je dobio trampolinu u dvorištu, a dobio je i krevet sa lišćem gde može da se ušuška. Tu može da se čita, sluša priča, tu je neki intimni prostor...", dodaje kustoskinja.
Osim igranja, ovde mnogo toga može i da se nauči i zato izložba uključuje i piščevu sobu u kojoj deca i roditelji mogu saznati mnogo o autoru "Ježeve kućice" Branku Ćopiću.
Svet fikcije na izložbi je isprepletan sa elementima stvarnosti, a soba pisca, pored dokumentarnog materijala, predstavlja i rekreaciju mesta kreativnosti, odnosno mesta na kojem nastaju Ćopićeva dela, taj izmaštani bolji svet.
Pored Kolekcije Muzeja Jugoslavije, najveći deo predmeta pozajmljen je iz Srpske akademije nauka i umetnosti i Zadužbine Branka Ćopića, a izložba pruža i uvid u bogatu arhivu intervjua sa brojnim sagovornicima različitih senzibiliteta, usmerenja i generacija koji su snimljeni tokom pripreme ovog projekta.
"Bilo nam je važno da se čuje njegov glas i svi ti istorijski događaji prate citati iz intervjua", kaže za Euronews Srbija Mirjana Slavković, autorka izložbe.
Možda deca neće razumeti zbog čega je Čopić bio i hvaljen i proganjan, kao i zašto je ostavio oproštajnu poruku, ali njegovo stvaralaštvo njima nije nepoznato, jer se "Ježeva kućica uči već u 1. razredu osnovne škole.
Komentari (0)