Igre 
Međupartijski dijalog na dva koloseka: Vreme ističe, stavovi i dalje udaljeni - da li je dogovor moguć?
Komentari14/09/2021
-20:25
Prošlo je nedelju dana od kako su svi akteri međustranačkog dijaloga u Srbiji, kojim posreduje Evropski parlament, dobili nacrt predloga o izmenama izbornih uslova. Tim dokumentom uglavnom su nezadovoljni i opozicija i vlast, a posle amandmana i dodatnih predloga novi sastanci na tom koloseku zakazani su za 17. i 18. septembar.
Istovremeno, na drugom koloseku dijaloga, stranke vlasti i opozicije učestvuju bez posredovanja evroparalamentaraca. Ni tu nije došlo do konkretnih dogovora i očekuje se sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je odložen za sredinu ove nedelje.
Nakon ponuđenih predloga na oba koloseka dijaloga vlasti i opozcije, čini se da se stavovi dve strane ostaju udaljeni, a vremena je sve manje, jer se često ističe da bi dogovor trebalo postići šest meseci pre održavanja izbora. Prema navodima sa ranijih sastanaka, izbori bi trebalo da se održe u periodu između 3. i 17. aprila.
Analitičari za Euronews Srbija kažu da je kompromis jedini način da se dođe do nekakvog dogovora. Bojan Klačar iz CESID-a ističe da se predlog sa kojim je izašla vladajuća stranka na prvom koloseku i predlog sa kojim je izašla opozicija u utorak međusobno bitno razlikuju.
Politikolog Nikola Parun kaže da javnosti i dalje nije u potpunosti jasno zašto se vode dva dijaloga, a Zoran Panović iz Demostata ističe da vanredni parlamentarni izbori imaju smisla samo ako na njih izađu oni koji su bojkotovali prethodne.
Tanjug/Rade Prelić
Reakcije opozicije na predlog evroparlamentaraca
Opozicija je nakon pregleda dokument akoji je stigao od evroparlamentartaca iznela svoje stavove, navodeći da su predlozi suviše opšteg karaktera. Neke od stranaka tzv. "bojkot opozicije" su u potpunosti odbacile ovaj predlog, te su potom uoči sastanaka u Beogradu, evroparlamentarcima poslali svoj predlog.
Govoreći o nacrtu sporazuma u okviru međustranačkog dijaloga uz evropske posrednike koji je stigao od evroparlamentaraca, Nebojša Zelenović iz stranke Zajedno za Srbiju izjavio je za Euronews Srbija da je jedan deo opozicije, umesto neraspoloženja, odlučio da pokaže volju i unapredi dokument onako kako ga oni vide.
Povezane vesti
Reč je o dokumentu, čija je potpisnica i stranka "Zajedno za Srbiju", a koji je deo opozicionih stranaka sastavio kao predlog sporazuma i prosledio evropskim posrednicima u Brisel.
"Naravno, meni, i stranci 'Zajedno za Srbiju' bilo je jako bitno da se u tom prvobitnom dokumentu nađe način, da se vidi kako će se mafija izbaciti iz izbornog procesa. Bili smo svedoci na izborima u Šapcu, ali i gotovo svim izborima u poslednjih nekoliko godina, da se ta čvrsta veza između mafije i SNS-a na izborima svuda vidi", rekao je Zelenović.
Zelenović navodi i da je optimista po pitanju očekivanja od dijaloga sa evroparlamentarcima
Obradović: Dokument ima veliku prednost i veliku manu
Lider Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović je nakon pregleda dokumenta naveo za Euronews Srbija da nacrt dokumenta Evropskog parlamenta ima veliku prednost, a istovremeno i veliku manu.
"Prednost je u tome što tretira određena, veoma važna pitanja kojih nema u predlogu dobijenom u Narodnoj skupštini u okviru drugog koloseka dijaloga. Mana je istovremeno to što dobar deo ovih ključnih pitanja nije detaljno razrađen", rekao je Obradović.
On je naglasio važnost predloga da u stalnom sastavu RIK-a budu predstavnici opozicije kao i da se mora definisati ko će kontrolisati sprovođenje ovih predloga.
SSP i Narodna stranka odbacile predlog
Predsednik stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas po pregledu teksta evroparlamentaraca poručio je da ta stranka isti neće prihvatiti jer "ne sadrži jasne mehanizme koji bi omogućili poštovanje zakona" čije je sprovođenje neophodno za slobodne izbore.
Povezane vesti
Naveo je da u tom obliku SSP sasvim sigurno neće potpisati dokument.
Predsedništvo Narodne stranke u petak je takođe odbacilo dokument poslanika Evropskog parlamenta.
Kako su saopštili, Narodna stranka ostaje pri zahtevima iz platforme koju je ranije dostavila evropskim posrednicima, a u kojoj su izneti konkretni predlozi za poboljšanje izbornih uslova.
Povezane vesti
Kritike i iz DS-a i PSG, iz SDS malo drugačiji tonovi
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac naveo je u saopštenju dostavljenom redakciji Euronews Srbija da se u dokumentu indentifikuju ključni problemi, ali bez nuđenja rešenja.
On je istakao da predloženi tekst ne omogućava suštinski napredak u izbornom procesu i zato za Demokratsku stranku nije prihvatljiv u ovom ponuđenom obliku.
Lutovac je poručio da će ta stranka u pregovaračkom procesu ostati do kraja, jer je pregovore i inicirala i zvala evropske posrednike, a da dalji koraci zavise od usvajanja predloga opozicije.
Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović istakao je da u nacrtu predloga evroparlamentaraca ima malo elemenata o kojima može suštinski da se govori jer ima previše opštih mesta, što ne garantuje rezultat.
On je dodao da je u ovoj formi dokument neupotrebljiv.
"To nas dovodi u pat poziciju. Sa jedne strane dokument jako dobro definiše da postoji kriza demokratije, da postoji zaroboljenost medija, da postoje suštinski neravnopravni uslovi za učešće na izborima i sa te strane ne možemo da kažemo da smo protiv. Međutim, dokument ne sadrži adekvatna rešenja", rekao je Grbović za Euronews Srbija.
Konstantin Samofalov iz Socijaldemokratske stranke izjavio je za Euronews Srbija da bi ono što je predloženo ipak donelo određeno poboljšanje uslova.
"Ono što se nalazi u dokumentu, ukoliko bi se sve primenilo, predstavljalo bi značajano poboljšanje izbornih uslova", rekao je Samofalov.
SNS: Lista lepih želja
Negativan stav o predlogu evroparlamentaraca stiže i iz vladajuće Srpske napredne stranke. Član pregovaračkog tima i poslanik SNS-a Vladimir Orlić poručio je da je "platforma Evropskog parlamenta običan spisak Ðilasovih lepih želja" i da "ovakav papir apsolutno ne dolazi u obzir".
Orlić je za Euronews Srbija istakao da "oni znaju da u ovoj zemlji demokratija apsolutno postoji i da su izborni uslovi dobri za one koji imaju šta da ponude i neku politiku građanima da prezentuju. Kako je rekao, ako politike nema, ne postoje uslovi koji će rešiti taj problem.
Međutim, on je izjavio da je na drugom koloseku dijaloga koji se vodi bez posredstva evroparlamentaraca dogovor na vidiku.
Ističe da su vrlo blizu sporazuma i da je deo predloga koji se čuo na poslednjem sastanku prošle nedelje prihvatljiv za obe strane.
Analitičari: Obe strane moraju biti spremne na kompromis
Do eventualnog dogovora vlasti i opozicije doći će samo ukoliko obe strane pristanu na određene kompromise, poručuju analitičari za Euronews Srbija.
Politikolog Nikola Parun smatra da je trenutna situacija u celeosti očekivana, s obzirom na tok dijaloga od samog početka. Kako je rekao, javnosti i dalje u potpunosti nije jasno zašto se vode dva dijaloga.
Ističe da se ništa ne može očekivati od finalnih dogovoria ukoliko i jedna i druga strana ne promene pristup.
"Ili vlast da pristane na suštinske ustupke, pošto ovo do sada nisi buli suštinski ustupci ili da opozicija pristane na ono što mogu da izvuku u ovom trenutku. To definitivno nije dovoljno, ali možda je bolje za opoziciju da pristane i na malo manje od onoga što bi bili očekivano", naveo je Parun.
On je dodao da je javnost izmorena procesom i da se ne vidi da dolazi su suštinskog poboljšanja. Dodaje da to dovodi do apatije. Kako zaključuje, u oba koloseka dijaloga, za opoziciju bi bilo bolje da je odmah prihvatila deo uslova i počela izbornu kampanju, "nego što će dalje da se mrcvare u pregovorima".
"Minimum dve godine nema tačke koja spaja vlast i opoziciju"
Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a rekao je za Euronews Srbija da su trenutni stavovi vlasti i opozicije nepomirljivi i da minimum dve godine ne postoji tačka koja spaja vlast i opoziciju.
"Do konsenzusa će se teško doći i na ovom međustranačkom dijalogu. Predlog sa kojim je izašla vladajuća stranka na prvom koloseku i predlog sa kojim je izašla opozicija u utorak se međusobno bitno razlikuju", rekao je Klačar.
Kako navodi, pretpostavka je da bi Nacrt dokumenta Evropskog parlamenta mogao da bude dobra mera za pronalaske zajendičkih rešenja, uprkos tome što tim predlogom niko nije zadovoljan. Obe strane će, kaže, morati da pristanu na kompromise.
"Kompromis je jedini način da se dođe do rešenja. Ako se to ne desi, čeka nas jedan turbolentan period, tenzije, možda i sa protestima na ulici", navodi Klačar.
On objašnjava da bi obe strane imale političke koristi od potpisivanja sporazuma.
"Možemo da se nadamo da će politički motivi da nadvladaju emotivne motive kojima su vođeni akteri u ovom dijalogu. Odgovara svima da se na sledećim izborima nađu jedni naspram drugih", kaže Klačar za Euronews Srbija.
S obzirom da se 17. i 18. septembra u Beogradu održavaju razgovori sa evroparalamentarcima, Klačar navodi da će to biti dobra prilika za pregovore, jer će svi biti za jednim stolom, te da je EP dobar fasilitator procesa jer obe strane imaju poverenja u evropske poslanike.
Ipak, dan ranije očekuje se i sastanak sa predsednikom Srbije u okviru dijaloga bez posrednika, kada se potencijalno može očekivati konkretniji pomak u dogovorima.
"Idealno bi bilo da postoji jedinstveni sporazum uz koji če stati svi akteri. Ako to ne bude moguće, mi ćemo svedočiti potpisivanju dva ralzičita sporazuma na oba koloseka. To ne bi bio smak sveta, ali bi bilo lošije rešenje od jedinstvenog dokumenta čiji bi kofasilitator bio Ivica Dačić", zaključio je Klačar.
Panović: Teško očekivati da će opozicija dobiti idealne uslove"
Zoran Panović iz Demostata je rekao da će opozicija moći ovakve izborne uslove kakve traži da pruži naprednjacima, onda kada bude na vlasti.
"Mislim da je malo podignuta lestvica, ali tako da bi se eventualno došlo do neke vrste kompromisa. Ono što je suštinski bitno, to su stvari koje su opšte poznate. To je da novi parlamentarni izbori, odnosno, vanredni parlamentarni izbori, imaju smisla samo ako na njih izađu oni koji su bojkotovali prošle izbore", rekao je Panović za Euronews Srbija.
"I druga stvar, to je konstatacija da opozicije realno nema dovoljno, kao što nema dovoljno ni kritičkog mišljenja, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. To se treba ispraviti u nekoj formi koja se može pretočiti i u sporazum. S time što treba biti realan i što treba napraviti nešto što je zaista održivi sporazum", dodao je.
Panović napominje da je teško očekivati da će opozicija dobiti idealne uslove. Kaže da sledi još jedna runda pregovora i da će se onda videti da li će biti kompromisa.
O ideji da se formira telo za javno informisanje, Panović je rekao: "Posle 5. oktobra je bila vlada koja je imala koministre, ali ja ne verujem mnogo da u medijima možemo imati kourednike".
Ističe da su se neki pokušaji dijaloga na televizijama sa nacionalnom frekvencijom pokazali kao debakl.
"Sem ponekad kad razgovaraju, kao što su Ivica Dačić i Boris Tadić napravili neki dijalog, ali opet ne u prajm tajm programu. Pokazalo se i da je ta vrsta dijaloga jedna vrsta strapnutice", rekao je Panović.
On smatra da bi opozicija trebalo da se usmeri na ono što on zove "monološko vreme", i da dobije vreme da na televizijama sa nacionalnom frekvecnijom da prezentuje svoje stavove, "a ne da se po svaku cenu ide u dijaloge koji su pokazali da uspevaju u vrlo malo slučajeva".
Dokle se stiglo sa pregovorima?
Međustračančki dijalog, i to na dva koloseka, sa i bez posrednika iz Evropskog parlamenta (EP), u Srbiji se vodi od aprila.
Iako su se predstavnici stranaka koji učestvuju u dijalogu bez posredovanja EP održali više od 10 sastanaka od početka dijaloga, do ovog trenutka nije došlo do konkretniih dogovora.
Do sada je, nakon pretposlednjeg sastanka održanog početkom septembra poznato da je bilo reči o mogućem održavanju izbora u Srbiji na svim nivoima u periodu od 3. do 17. aprila.
Prema najavama učesnika dijaloga bez posrednika, finalni tekst dogovora može se očekivati na sledećem sastanku, koji je najavljen za sredinu nedelje, uz prisustvo predsednika Srbije.
Tanjug/Zoran Mirković, Rade Prelić, Strahinja Aćimović
Sa druge strane, u sklopu dijaloga koji se vodi na koloseku u kojem učestvuju evroparlamentarci, održan je tek jedan sastanak u Beogradu, uz nekoliko pripremnih onlajn sastanaka.
U međuvremenu, kao što je najavljeno, stigao je pomenuti predlog EP-a o izbornim uslovima, a dalja rasprava nastaviće se u Beogradu na sastancima 17. i 18. septembra.
Konačan ishod razgovora trebalo bi da bude poznat u roku od najanje šest meseci pre održavanja izbora, a od konačnog ishoda oviih dogovora zavisiće i koje će se liste naći na izbornom listiću.
Preporuka za vas
Komentari (0)