Stojanović za Euronews Srbija: Čak i ako ponovljeni izbori daju većinu opoziciji, oni bi opet morali svi zajedno

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/04/2022

11:28

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Srpska napredna stranka platila je danak spuštanja cenzusa sa pet na tri odsto, a najveća greška opozicije je što se razgovor između različitih partija dogodio tek nakon glasanja, a ne nekoliko meseci ranije, rekao je za Euronews Srbija politikolog Boban Stojanović.

On je ocenio da u Beogradi trenutno postoji politička kriza, a sama činjenica da aktuelna gradska vlast ima manje glasova nego opozicija jeste nešto novo u političkom životu u Srbiji.

"Ovo je jedna od retkih situacija u kojoj SNS i SPS moraju ili da kupuju, ili prevode na neki drugi način opozicione odbornike kako bi imali većinu", rekao je on.

Nakon što je u ponedeljak održan sastanak predsednika Srbije i SNS Aleksandra Vučića i lider Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, Đilas je rekao da nakon glasanja u Gradskoj izbornoj komisiji već vidi signale da su neki opozicioni predstavnici spremni pre da podrže dosadašnju vladajuću većinu. Stojanović ističe da tako izgleda, ali "da ne bi rekao da je to baš tako".

"To bi značilo da jedan ili dva odbornika iz danas formalno opozicione grupacije mogu da imaju ogroman ucenjivački potencijal. SNS je u Beogradu platila danak egzibiciji spuštanja cenzusa sa 5 odsto. Da je cenzus ostao 5 odsto pri aktuelnim rezultatima, naprednjaci i socijalisti bi imali komotnu gradsku većinu. I SNS-u odgovaraju novi gradski izbori sa možda novim institucionalnim dizajnom. Ne treba zaboraviti ni ono što je Miloš Vučević rekao, a zatim i Brnabić, da postoji mogućnost da budu i parlamentarni izbori. Jedino što je važno, da bi se ispoštovale procedure jeste da bi ti izbori morali da budu do kraja leta, a ne do kraja godine kao što se priča", rekao je on.

Stojanović, inače, ističe i to što niko iz SNS nije objavio koliko glasova je osvojeno u Beogradu, te kaže da veruje da je rezultat za njih veliki neuspeh.

"Da, mogu da naprave većinu i Bogradu, u parlamentu vrlo jednostavno, mada su i tu platili danak spuštanja cenzusa sa 5 na 3 odsto, pa sad imaju 120 umesto 140 poslanika. Kome odgovaraju izbori? Postavio bih pre svega pitanje svima koji nisu naprednjaci ili socijalisti - da li očekujete da ćete posle ponovljenih izbora moći da pravite vlast?", rekao je on.

Kako dodaje, ako danas ova "šarenolika opozicija" ne može da se dogovori, da li neko od njih stvarno očekuje i da će rezultati biti takvi da mogu u ideološkim koalicijama da prave vlast.

"To su nadrealna očekivanja. Čak i ako ti ponovljeni izbori budu dali većinu opoziciji opet će morati svi zajedno, a ne vidim danas da postoji takva realnost da tih 5-6 političkih subjekata sedne da razgovara, a ne da napravi stabilnu gradsku vlast. Mislim da je najveća greška ta što se ovaj razgovor između opozicionih partija desio tek tada, a ne mesecima pre izbora. Zaista ne mogu da verujem da je iko od njih očekivao da će tako po blokovima imati više od SNS i SPS", rekao je on i dodao da Vučić "neće raspisati nove gradske izbore u gradu Beogradu ukoliko nije siguran da će to njemu odgovarati".

Šta se dešavalo

U gradski parlament ulazi 110 odbornika, a prema preliminarnim rezultatima koje je objavio GIK raspored snaga izgleda tako da je SNS osvojio 48 mandata, Ujedinjeni za pobedu Beograda 26, Koalicija Moramo 13, SPS-JS 8, Koalicija NADA 7, a Zavetnici i Dveri-POKS imaju po četiri mandata. Ispod cenzusa je ostala lista Ajmo ljudi sa 2,8 odsto glasova.

Iako bi Srpska napredna stranka zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije mogla da ima minimalnu većinu od 56 odbornika, opozicija se nada da će ponavljanje izbora na nekim biračkim mestima preko cenzusa moglo da "pogura" listu "Ajmo ljudi", okupljenu oko Borisa Tadića, što bi dovelo do nešto drugačije raspodele mandata.

Zbog nepravilnosti na izborima opozicione stranke su pisale prigovore Gradskoj izbornoj komisiji, koja je do sada zaključila da će se izbori ponoviti na šest mesta. Tumači se da to i dalje nije dovoljno da "Ajmo ljudi" uđe u Skupštini, ali osim toga u opozicionim redovima - i među predizbornim, ali i među potencijalnim postizbornim saradnicima - uveliko traju turbulencije.

Sa jedne strane su neslaganja unutar koalicije oko SSP, sa Narodnom strankom čiji je lider Vuk Jeremić kritički govorio ne samo o predsedničkom kandidatu koalicije Zdravku Ponošu, koji je inače bio deo njihove stranke, ali ga je za kandidata predložila Đilasova SSP, već i o sastaku Đilasa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je juče održan u Beogradu i to na inicijativu lidera SSP.

Na Đilasov sastanak sa Vučićem kritike su izneli i drugi opozicioni lideri, stranaka sa desnog pola, poput predsednika Dveri Boška Obradovića. Istovremeno, među strankama sa desnog pola, a konkretno iz POKS-a koji je sada podeljen u dve frakcije (jedna je u koalciji oko Dveri, druga u koaliciji NADA) stigli su i prvi signali da bi pojedini odobrinici ipak mogli da pređu na stranu SNS i da tako praktično omoguće komotnu većinu aktulenoj vlasti okupljenoj oko naprednjaka. Osim toga, signal je bilo i glasanje predstavnika koalicije NADA i Zavetnika na GIK-u, koji su se izjasnili protiv nekih prigovora opozicije za neregulatnosti na izbornim mestima tokom glasanja u Beogradu.

To je juče i sam Đilas rekao, navevši da ga je Vučić obavestio da u ovom trenutku SNS ima sigurnih 60 odbornika, što je dovoljno za komotnu većinu u gradskom parlamentu koji broji 110 mesta.

"Ali nije morao da mi to saopštava, jer sam video kako glasaju na sednicama GIK. Vidim izjave ljudi iz POKS koji kažu da ne mogu sa onima koji kažu za svoj narod da je genocidan, što je
besmislica. Javljaju mi naši ljudi kako se ponašaju neki delovi opozicije, pre svega Zavetnici, a vidim i koalicija NADA. Zato sam izašao sa zahtevom za novim izborima", rekao je Đilas.

Đilas je još rekao i da je, u razgovoru sa predsednikom Srbije i liderom SNS, tražio nove izbore u Beogradu, i to do kraja godine, a da mu je Vučić je rekao da će do kraja nedelje izneti svoj stav po tom pitanju.