Igre 
Pet faktora koji su "pogurali" male stranke preko cenzusa
Komentari07/04/2022
-07:05
Izbori koji su u nedelju održani na svim nivoima doneli su nekoliko iznenađenja, od kojih je možda i najveće uspeh malih stranaka. Čak sedam lista prešlo je izborni prag od tri odsto, a na to je, kako kažu analitičari, uticalo nekoliko faktora.
Iako bi se mnogi saglasili da je ovakav rezultat koji će dovesti do raznolikijeg parlamenta očigledna posledica pre svega spuštanja cenzusa na tri odsto, na uspeh malih stranaka uticale su i stvari koje do pre nekoliko meseci nisu bile predviđene kao što je na primer početak rata u Ukrajini.
Šta je to sve "poguralo" male stranke?
Spuštanje cenzusa
Izborni prag od pet odsto prvi put je spušten za dva procenta na parlamentarnim izborima 2020. godine. Međutim, s obzirom na bojkot, on nije doneo neku posebnu raznolikost u parlamentu, a gotovo 90 odsto poslanika pripadalo je vladajućoj koaliciji.
Međustranački dijalog i nešto bolji izborni uslovi doveli su do toga da na parlamentarnim izborima ove godine učestvuje čak 19 izbornih lista, a samo osam nije našlo svoj put do skupštinskih redova. Osim poslanika SNS i SPS, te ujedinjene opozicije, u parlament će se vratiti Dveri, a tu će biti i predstavnici koalicije NADA, i prvi put Zavetnici, kao i koalicija Moramo.
Analitičati ukazuju da je najviše štete od tog spuštanja cenzusa zapravo pretrpela Srpska napredna stranka. Naime, da je izborni prag ostao na pet odsto, uspešno bi ga prešle samo četiri liste i u tom slučaju SNS-u bi pripao veći broj mandata, a verovatno i apsolutna većina.
Za politikologa Nikolu Paruna ovakva situacija je na neki način bila očekivana. Podseća da je na cenzusu bilo gužve, ali da možda ipak, nije do kraja očekivano da će sve tri stranke desne orijentacije preći cenzus.
Povezane vesti
"Recimo moje očekivanje je bilo da će jedna do dve od te tri preći cenzus. Što se tiče koalicije Moramo, to jeste bilo očekivano da će preći, neka istraživanja su doduše pre invazije na Ukrajinu pokazivala da oni na republici izlaze i na 7-8 odsto. Kako je kriza krenula, ljudi se jesu povukli u sigurnije odabire, ta podrška se jeste smanjivala, ali očigledno da je bilo dovoljno da se uđe u parlament", rekao je on za Euronews Srbija.
Veća izlaznost i mlađi glasači
Iako je izborni dan počeo slično kao i u prethodnim izbornim ciklusima, na kojima je do 10 časova izašlo oko 10 odsto upisanih birača, oko 16 sati je postalo jasnije da ćemo ovoga puta imati i viši procenat izašlih birača nego ranije. Prema poslednjim preliminarnim rezultatima, na birališta je izašlo više od 58 odsto birača.
Veća izlaznost i raznovrsnija politička "ponuda" u odnosu na 2020. godinu svakako da su dali doprinos u rezultatu ovih manjih stranka, a ono što je bilo i posebno upečatljivo jeste kampanja na društvenim mrežama u kojoj su učestvovali mladi. Naime, kako se čini mnogima, ovog puta više nego ikada ranije mladi su pozivali na glasanje.
Kako se, međutim, pokazalo, apstinenti ipak nisu jedna homogena grupa, te se nameće i zaključak zašto je ovog puta više glasova otišlo manjim strankama.
"Pokazalo se da apstinenti, i to su istraživači i upozoravali, nisu homogena grupa i da među njima postoje vrlo fragmentirane političke grupacije. Očito se pokazalo da među apstinentima postoji mnogo ljudi koji nisu orijentasani za neke građanske ili leve stranke nego su imali neku vrstu desničarskih osećanja", rekao je za Euronews Srbija izvršni direktor Cesida Bojan Klačar.
Sukob SNS i ujedinjene opozicije
Proglašavajući pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da su dve liste, lista oko SNS i lista ujedinjene opozicije oko SSP, Narodne stranke, DS i PSG pretrpele velike udare zbog njihovih međusobnih sukoba o čemu su se "druge strane zbog toga okoristile".
"Ono što je pred nama to je da moramo da se potrudimo u narednom periodu da uradimo još mnogo stvari. Iz ovoga sam naučio da su dela važna, da su rezultati važni, ono u čemu nismo bili dovoljno dobri i gde su dve liste pretrpele velike udare, naša i ona Dragana Đilasa zbog naših međusobnih žestokih borbi, dok su drugi to koristili, sklanjajući se sa strane i iz lagodne pozicije tukući i po jednima i po drugima i lagano skupljajući poene, pitanje i koliko zaslužujući", rekao je Vučić.
Povezane vesti
Politikolog Nikola Parun kaže za Euronews Srbija da je ova poruka možda bila signal koaliciji oko SSP da porazmisli o saradnji, dok politički analitičar Dejan Vuk Stanković ističe da ne bi davao veliki značaj toj izjavi jer je sukob između te dve strane konstantan i nepremostiv.
"Da je to tako ljudi koji su glasali za ove tri opcije desnice svakako ne bi glasali za SSP tako da oni sigurno nisu oštećeni činjenicom da su ojačale ove tri koalicije koje su desničarski orijentisane. SNS možda i da, ali SSP svakako ne", rekao je Parun.
Za Stankovića bilo kakav oblik saradnje u ovom trenutku teško da je moguć, kako kaže to su "dve obale".
Povezane vesti
"Mislim da kada je sukob nepremostiv, teško da vi možete da pravite neke političke kanale komunikacije. U stvarnosti to su dve obale, to su dve strane koje teško mogu da nađu tačku spajanja. To se videlo u kampanji, to se vidi nakon kampanje. Ne vidim ja tu neki prostor za uzajamo razumevanje, sporazumevanje u politici. Možda u nekom imaginarnom prostoru bi mogli da se sretnu oko reformskih poteza, ali ne verujem da je tu saradnja bilo kakva moguća u ovom trenutku. Šta nosi parlamentarni život to je otvoreno pitanje, ali u ovom trenutku to je apsolutno politički nemoguće", ocenio je Stanković.
Rat u Ukrajini i "rusofilija" u kampanji
Iako za analitičare ovakav rezultat izbora jeste zanimljiv, on zapravo nije baš i potpuno neočekivan. Dobar rezultat manjih partija bio je, kako kažu, očekivana posledica retorike u vezi sa ratom u Ukrajini, odnosno činjenice da je većina stranaka u Srbiji odbila direktno da osudi rusku invaziju, a na "krilima rusofilije" zasigurno su stigli i neki dodatni poeni.
Na račun ukrajinske krize pre svega je profitirao SPS. Stavovi prema ratu u Ukrajini i, pre svega, zvaničnoj Moskvi i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koje je Dačić slao u kampanji, bili su presudni da ova stranka ponovo postane jedan od važnijih faktora na političkom spektru.
I iako jačanje partija desnice nije trend koji je primetan samo u Srbiji, situacija u Ukrajini, kako se čini, posebno je pogodovala ovakvim strankama kod nas. NADA, Zavetnici i Dveri uspeli su da uzmu zajedno 35 mandata u Narodnoj skupštini, a samim tim i specifičnu pregovaraču poziciju u procesima formiranja vlasti.
"Cenzusni baraž, kako ja kažem, prvo je mogla da pređe jedna stranka, a sad su tri od četiri. To je rezultat proputinovskog opredeljenja Srbije. Da su išli zajedno to bi bilo 15 odsto glasova možda", rekao je Zoran Panović iz Demostata.
Lider Demokratske stranke Srbije i glavni predstavnik koalicije NADA Miloš Jovanović, na primer, isticao je u kampanji da nikakve sankcije Rusiji ne dolaze u obzir. Za Milicu Đurđević Stamenkovski, predvodnicu Zavetnika, ulazak u parlament znači da "neće biti predaja Kosova i Metohije, uvođenja sankcija Rusiji ili ulaska Srbije u NATO". Slične stavove ponavaljao je i lider Dveri Boško Obradović.
Krize - "pogonsko gorivo"
Inače, i čitav kontekst izbora pogodovao je strankama desne orijentacije, smatra programski direktor Cesida Bojan Klačar.
U tom smislu, kao što je već pomenuto, dominantna tema svakako da jeste bio rat u Ukrajini. Međutim, i pitanje Kosova, na primer, našlo se visoko na agendi.
Lider Dveri, na primer, prošle godine je rekao da ukoliko bi došlo do nove krize, srpska vojska bi morala da uđe na sever Kosova i da brani svoj narod.
Na pitanje koliko su ovakvi stavovi bili presudan faktor kod birača, Klačar navodi da kada god postoji bilo kakva vrsta rata, velike krize, bezbednosne, političke, ekonomske, "kriza je uvek dobro pogonsko gorivo za desničarske stranke".
"Desničarske stranke uvek u tim krizama komuniciraju one teme koje su bliske ljudima koje su vrlo često populastičke, a to je solidarnost, zajedništvo, okretanje sebi, okretanje tradicionalnim vrednostima, tradicionalnim autoritetima i poslednje svaka desničarska stranka u svom programu ima Kosovo na visokoj agendi", rekao je on.
Ipak, u ovom konkretnom slučaju "glavno jelo" na meniju je bila Rusija, a sve druge teme - Kosovo, Republika Srpska, pravoslavlje, porodične vrednosti - bile su usputne.
Pa, ipak, iako desnica jeste tema koja je u prethodnih dana od pristizanja rezultata zazela dosta prostora u medijima, stručnjaci napominju i da je važno istaći da su izbori pokazali i da ekstremna desnica nije respektabilna politička snaga u Srbiji.
Srpska radikalna strana osvojila je na parlamentarnim izborima 2,16 odsto glasova i ostala bez mandata. I na lokalnim izborima u Beogradu, SRS nije imala zapažen rezultat, a cenzus je uspela da pređe u samo nekoliko lokalnih samouprava u kojima se takođe u nedelju glasalo. Cenzus nije prešao ni Ruski manjinski savez, a lider Srpske desnice Miša Vacić zauzeo je poslednju, osmu poziciju, na predsedničkim izborima osvojivši 0,87 odsto glasova.
Još jedna stvar za koju se možda smatralo da će biti važan faktor ovih izbora, a pokazalo se da nije jesu u pitanja pandemije. Ona ne samo da nisu dominirala, već su antivakserske ideje praktično "potopljene" na izborima, a najbolji dokaz su Suverenisti, odnosno saradnje pokreta Dosta je bilo i Živim za Srbiju, koji su ostali ispod cenzusa.
Kako je rekao Klačar, pandemija nije bila ključni okidač za izbornu odluku.
"Pandemija je u percepciji birača u momentu kada je kampanja već krenula bila relativno nisko na listi prioriteta. Mislim da je politička greška bila Suverenista koji su dobar deo svoje kampanje bazirali na bavljenjem pandemijom, zaboravivši da se tematski okvir prilično promenio. Čini mi se da su Dveri svakako jedinim delom dobile uključivanjem Branimira Nestorovića, ali zapravo mislim da su Dveri i druge stranke napravile puno bolji rezultat u odnosu na Suvereniste što im pandemija nije bila u prvom planu. I Nestorović kada se priključio Dverima to nije bila ključna tema, čak ni on, a posebno ne Boško Obradović nisu pričali o tome kao ključnoj temi", rekao je Klačar.
Podsetimo, Suverenisti nisu prešli izborni cenzus i osvojili su na republičkom nivou 2,28 odsto glasova.
Preporuka za vas
Komentari (0)