Igre 
"Da li želite da ne budete gospodari svoje zemlje?": Poljska u grotlu kampanje protiv migranata, vlast sprema referendum
Komentari15/08/2023
-12:01
Poljska vladajuća stranka želi da pita glasače na referendumu da li podržavaju prihvatanje "hiljada ilegalnih imigranata sa Bliskog istoka i iz Afrike" kao deo plana Evropske unije, rekao je premijer Mateuš Moravjecki.
On je najavio referendumsko pitanje u video-snimku objavljenom na društvenim mrežama, što pokazuje da njegova partija, Pravo i pravda, nastoji da iskoristi temu migracije u svojoj predizbornoj kampanji. To ne bi bio prvi put, jer im je upravo ista taktika pomogla i da dođu na vlast 2015. godine.
Vlada je ranije rekla da želi da održi referendum uporedo sa jesenjim parlamentarnim izborima, koji su zakazani za 15. oktobar.
Prema Moravjeckom, pitanje bi glasilo: "Da li podržavate prijem hiljada ilegalnih imigranata sa Bliskog istoka i iz Afrike u okviru mehanizma prisilnog preseljenja koji je nametnula evropska birokratija?"
U istom video-snimku se pojavljuju i scene zapaljenih automobila i drugog uličnog nasilja u zapadnoj Evropi. Vidi se kako čovek crne puti liže ogroman nož, u najavi da će počiniti zločin, prenosi AP.
Lider stranke Pravo i Pravda Jaroslav Kačinjski onda kaže: "Da li želite da se to dogodi i u Poljskoj? Da li želite da prestanete da budete gospodari svoje zemlje?"
Tanjug/AP Photo/Michal Dyjuk, File
Pored toga, vladajuća poljska partija je skrenula pažnju i na sve veći broj afričkih i bliskoistočnih migranata koji ulaze u Poljsku preko Belorusije, koja nije članica EU i sa kojom Poljska deli granicu dugu 400 kilometara.
Povezane vesti
Do sada je ove godine učinjeno oko 19.000 pokušaja prelaska, u poređenju sa 16.000 u celoj 2022. Granicu trenutno brani oko 2.000 poljskih vojnika i 5.000 graničara, a deo granice je zaštićen zidom od 186 km.
Glavni politički rival - Donald Tusk
Opozicioni političar Robert Bjedron reagovao je na ovo, rekavši da je pitanje migracije "besmisleno", jer učešće u mehanizmu EU nije obavezno, i može se zameniti drugim oblicima zajedničke odgovornosti.
Bjedron, koji je član Evropskog parlamenta iz stranke Levice, na Tviteru je objavio pismo komesara EU za unutrašnje poslove Ilve Johanson u kom ona iznosi uslove mehanizma preseljenja EU, i razloge za traženje izuzeća.
Poljska je trenutno zemlja domaćin za više od milion ukrajinskih izbeglica, koje su prvenstveno bele puti i hrišćani, ali zvaničnici su odavno jasno stavili do znanja da smatraju kako muslimani i drugi iz različitih kultura predstavljaju pretnju kulturnom identitetu i bezbednosti nacije.
Vlada je najavila još dva referendumska pitanja. Jedno će se baviti stavovima o privatizaciji državnih preduzeća, a drugo će pitati birače da li podržavaju podizanje starosne granice za odlazak u penziju, koju je Zakon i pravda spustila na 60 godina za žene i 65 godina za muškarce.
Ova pitanja su, kako prenosi AP, usmerena protiv opozicione stranke Građanske platforme, odnosno njenih ranijih poteza.
Tanjug/AP/Czarek Sokolowski
Građanska platforma, koja je vladala od 2007. do 2015. godine, podigla je starosnu granicu za odlazak u penziju, favorizovala privatizaciju i nagovestila spremnost da prihvati nekoliko hiljada izbeglica pre nego što je izgubila vlast.
Povezane vesti
Takođe, video je direktno usmeren protiv lidera Građanske platforme Donalda Tuska, bivšeg predsednika Evropskog saveta.
"Tusk je najveća pretnja našoj bezbednosti, bezbednosti Poljske. Ne dozvolimo da on, kao izaslanik briselskih elita, sruši bezbednost", kaže Moravjecki.
Plan Brisela za podelu odgovornosti
Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije u junu su podržali plan za podelu odgovornosti prema migrantima koji ulaze u Evropu bez dozvole, što je uzrok jedne od najdugotrajnijih političkih kriza u bloku.
Ministri su podržali sporazum kojim se balansira obaveza zemalja u koje stiže većina migranata da ih procesuiraju i podnesu sa zahtevom da druge članice pruže podršku, bilo finansijsku ili putem prihvatanja izbeglica.
Evropski sistem azila se urušio pre osam godina nakon što je više od milion ljudi ušlo u blok (većina njih bežeći od sukoba u Siriji) i time preplavilo prihvatne kapacitete u Grčkoj i Italiji, u procesu koji je izazvao jednu od najvećih političkih kriza u EU.
Od tada 27 zemalja EU ne može da dođe do jedinstvenog rešenja o tome koje članice treba da preuzmu odgovornost za ljude koji dolaze ilegalno, i da li one druge treba da budu obavezne da im pomognu da se izbore sa tim.
Pravo i pravda je već dugo u sukobu sa EU zbog percepcije bloka da promene u pravosuđu i medijima vlade Varšave predstavljaju "urušavanje demokratije".
Brisel sada preduzima pravne akcije zbog novog zakona kojim se uspostavlja specijalni "komitet za istragu ruskog uticaja u Poljskoj". Ovaj plan je žestoko kritikovan kao slabo prikriven pokušaj da se delegitimizuju opozicioni političari, posebno Donald Tusk, i da se spreče da dođu na vlast.
Komentari (0)