Evropa

Vulkanske erupcije na Islandu donose zdravstvene rizike čak i po Nemce

Komentari

Autor: Tanjug

13/07/2023

-

14:55

Vulkanske erupcije na Islandu donose zdravstvene rizike čak i po Nemce
Vulkanske erupcije na Islandu donose zdravstvene rizike čak i po Nemce - Copyright Tanjug/AP/Marco Di Marco

veličina teksta

Aa Aa

Treća erupcija vulkana na Islandu u poslednje dve i po godine, predstavlja rizik ne samo po ljude koji žive u blizini vulkana, već čak i za one koji žive u Nemačkoj, navodi Frankfurter Alemajne Cajtung (FAZ).

Erupcija, koja je počela u ponedeljak u blizini islandske prestonice Rejkjavika, predstavlja najveću opasnost za one koji žive u neposrednoj blizini vulkana.

''Vrelina, kamenje koje pada i isparenja su posebno opasni'',  navela je šefica Instituta za epidemiologiju Helmholc centra u Minhenu, Anet Peters.

Ona je dodala da najveća opasnost preti od velike koncentracije sumpor-dioksida koji se oslobađa prilikom erupcija.

''Ako ga udišete u velikim količinama, može biti toksičnog efekta. Iritacija respiratornog trakta i kratak dah su tipični simptomi koji se mogu javiti kada je koncentracija previsoka. Ako se pojave takvi simptomi, odmah treba konsultovati lekara. Ovo je posebno važno za astmatičare i osobe sa respiratornim oboljenjima'', rekla je ona.

S druge strane, za one koji žive u Nemačkoj, vazduh zagađen isparenjima iz vulkana sa Islanda predstavlja manju pretnju, najčešće u vidu pepela i mikročestica koje vetrom dospeju do Nemačkog tla, navodi FAZ.

''Za nas u Nemačkoj, međutim, vazduh zagađen vulkanom predstavlja samo malu pretnju. Vulkan Ejafjalajokul je 2010. izbacio velike količine pepela u atmosferu iznad Islanda od sredine aprila do kraja maja. Četiri godine kasnije, Baurdarbunga je takođe bila aktivna, ponovo ispuštajući sumpor dioksid. I 2010. i 2014. povećane vrednosti sumpor-dioksida su čak mogle biti otkrivene u Nemačkoj. Ali to nije značilo posebno neobičan dodatni rizik za nas'', rekla je Peters.

Efekti koje čestice mogu imati u plućima u početku su određene veličinom, oblikom i gustinom čestica, i one moraju biti manje od deset mikrometara da bi uopšte mogle da prodru u naše disajne puteve.

''Kada se čestice pepela transportuju na velike udaljenosti, kao 2010. i 2014. godine, one su takođe dovoljno velike da se udahnu'', objašnjava Peters.

Vulkanski gasovi, s druge strane, generalno predstavljaju manju opasnost u poređenju sa tokovima lave do kojih dolazi prilikom erupcije.

 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa