Igre 
Zašto je kontraofanziva počela baš sada: "Kijev nije imao izbor - ili pokušati ili zamrznuti konflikt još ko zna koliko"
Komentari16/06/2023
-22:00
U prvoj nedelji ukrajinske kontraofanzive, Kijev tvrdi da je oslobodio više od 100 kvadratnih kilometara teritorije. Moskva negira uspeh ukrajinskih snaga, dok NATO uočava napredak. Za to vreme, afrički lideri u Kijevu i Moskvi predstavljaju mirovno rešenje za sukobljene strane, ali analitičari tvrde da ni Kijev ni Moskva trenutno nisu zainteresovani za pregovore, te da, kada je reč o ukrajinskoj kontraofanzivi, vlada u Kijevu nije imala izbora zašto je ona počela baš sada.
Na dan mirovne posete afričkih lidera Ukrajini, sirene protivvazdušne odbrane oglasile su se u Kijevu. Uprkos tome, oni su u Buči odali počast stradalima. Lideri afričkih zemalja na čelu sa predsednikom Južnoafričke Republike i Senegala nakon posete Kijevu, planiraju posetu Moskvi kako bi predložili niz "mera za izgradnju poverenja" u pokušaju da posreduju u sukobu dve strane.
Za to vreme, prošlo je više od nedelju dana od početka dugo najavljivane ukrajinske kontraofanzive. Kijev je saopštio su ukrajinske snage oslobodile najmanje šest sela duž južnih i jugoistočnih delova linije fronta od 1.000 kilometara. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osuđuje ruske napada na Odesu i druge ukrajinske gradove, među kojima je i njegov rodni Krivi Rog.
"Desetine komponenti krstarećih raketa isporučene su Rusiji iz drugih zemalja. Svaki vid takvog snabdevanja pojačava njihov teror", predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Sa druge strane, Putin ukazuje na katastrofalne gubitke neprijatelja.
"Što se tiče nepovratnih gubitaka, jasno je da strana koja se brani ima manje gubitaka. Međutim, ovaj odnos je jedan prema deset u našu korist", navodi predsednik Rusije Vladimir Putin.
Generlani sekretar NATO Jens Stoltenberg kaže da je još rano govoriti o tome da li će kontraofanziva Kijeva biti prekretnica sukoba.
Povezane vesti
"Ukrajina napreduje, i što više teritorije budu oslobodili, imaće jaču poziciju za pregovaračkim stolom", rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Iako se spekuliše o ubrzanju procesa ulaska Ukrajine u NATO, Stoltenberg je isključio tu mogućnost dok traje rat, navodeći da Alijansa neće učestvovati u sukobu, ali da će podržati Kijev oružjem i municijom.
I Evropa je optimistična povodom ukrajinske kontraofanzive. Tokom trilateralnog sastanka nemačkog kancelara Olafa Šolca, francuskog predsednika Emanuela Makrona i poljskog predsednika Andžeja Dude u Parizu lideri Vajmarskog trougla su se usaglasili da veruju u uspeh Kijeva.
"Vreme je da Putin konačno shvati da je njegov plan propao. Da posle skoro 16 meseci okonča rat, povuče trupe i pokaže da je spreman za razgovore o poštenom miru", naveo je nemački kancelar Olaf Šolc.
A mira, čini se, nema na vidiku, iako iz Kremlja kažu da je Putin spreman da razgovara o rešavanju sukoba, ali da do toga može doći jedino ako Zapad prekine isporuku oružja Kijevu.
Dautović: Vlada u Kijevu nije imala izbora
Kada je reč o ukrajinskoj kontraofanzivi i uspesima o kojima Kijev zasad govori, analitičar međunarodnih odnosa, gostujući u emisiji Euronews Svet, kaže da to ne možemo tačno da znamo i da sve što imamo od informacija dolazi iz sedišta ukrajinske vojske.
"Vlada Ukrajine je još u martu zavela crvenu, žutu i zelenu zonu za novinare, linija fronta je crvena zona iz koje ne dolaze vesti, osim onih koje dolaze iz sedišta ukrajinske vojske. Ono što oni tvrde nećemo moći da proverimo, iako imamo silne slike o uništenim tenkovima, zarobljenom oružju i sa ruske i sa ukrajinske strane. Ne možemo da znamo da li je to jedan događaj koji se onda rasteže za nekoliko dana za potrebe medija, ali svakako da je došlo do nekih pomaka i mislim da je Ukrajina malo žrtva svojih prethodnih uspeha, od prošle godine, kada su u jednoj blic ofanzivi osvojili veliki deo Harkova, Harkovske oblasti ili kad su u novembru povratili Herson", rekao je on.
Euronews
Povezane vesti
Na pitanje da li je ovo bio pravni trenutak za početak kontraofanzive, Dautović kaže da politički gledano Kijev nije imao izbora.
"Saveznici na Zapadu moraju da opravdaju sav taj novac koji su slili u Ukrajinu i da su potrebne neke pobede, neki uzmaci ili primirje sa Rusijom. Vlada u Kijevu nije imala izbora - ili sada ovo pokušati ili zamrznut konflikt još ko zna koliko", dodao je on.
A dok traju borne, Ukrajina trpi sve jače raketne udare Rusije. Postavlja se stoga pitanje i da li možda najgore tek sledi?
Povezane vesti
"Mislim da su oni već izloženi tolikim udarima da ne vidim kako najgore može da bude, osim ako se ne upotrebi nuklearno oružje. Taktika lansiranja krstarećih raketa i dronova sa teritorije Belorusije, Rusije i sa Crnog mora ne vidim da imaju nekakav uticaj ni na moral, ni na vođenje rata od strane Ukrajine, naprosto u pitanju je gađanje civilnih ciljeva, ne vojnih ciljeva u Kijevu, južno od Kijeva, daleko od linije fronta, tako da možemo da pretpostavimo da je to jedna vrsta kampanje da se slomi moral stanovništva, ali ne vidim da tu ima neki efekat", rekao je on.
Kada je reč o mirovnim pregovorima i šta to afrički lideri mogu da ponude, Dautović kaže da ni Kijev ni Moskva nisu zainteresovani ua kompromis ili mir.
"Ukrajina želi da povrati pet oblasti koje Rusija drži okupiranim, a Rusija čak želi da one četiri oblasti koje je anektirala u potpunosti da zauzme. Tako da ni jedna ni druga strana nisu spremne za mir, jedino što ja vidim pozitivno u ovome je što se Afrika konačno meša u evropska pitanja posle vekova i vekova obrnute prakse. Treba dati glas Africi i trećem svetu", dodao je on.
Komentari (0)