Ko je bio Silvio Berluskoni: Kontroverzna ličnost koja je obeležila poslednje tri decenije italijanske istorije
Komentari12/06/2023
-13:30
Bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni preminuo je u bolnici u Milanu u 86. godini. On je primljen pre nekoliko dana ponovo u bolnicu, nakon što je pre skoro dva meseca bio hospitalizovan zbog infekcije pluća povezane sa hroničnom leukemijom. Prvi put na funkciju premijera došao je 1994. godine, a vodio je četiri vlade, sve do 2011.
Za deo Italijana biće to najmanje jedna nedelja tugovanja, a biće i nedelja kritika Berluskonija od onog dela Italije kojoj se nije sviđao. Karakter Berluskonija je podelio italijansko javno mnjenje i politički spektar, kao i poslovnu zajednicu i svet sporta", rekao je za Euronews Srbija Serđo Kantone, urednik u sedištu Euronewsa u Lionu.
"On je obeležio Italiju, a njegovo ime je odzvanjalo i u drugim delovima Evrope. U mnogim slučajevima su to bile neprijatne situacije - pre par meseci je podržao Vladimira Putina, tako da je bio kontroverzna ličnost koja je obeležila poslednjih 30 godina italijanske istorije. Bio je to jedan politički eksperiment, gde se biznismen uključio u politiku. Sada će biti na istoričarima da sami donesu neke svoje zaključke o 30 godina iskustva sa Berluskonijem", dodao je Kantone.
Rođen je 1936. godine u Milanu, a već u studentskim danima pokazao je sposobnost da zarađuje. Dok je studirao prava, svirao je kontrabas u studentskom bendu, i stekao reputaciju pevača, radeći u noćnim klubovima i na kruzerima.
Njegov prvi pokušaj da iskoristi svoj prirodni šarm za posao bio je kad je radio kao prodavac usisivača, a prodavao je i eseje za ispite svojim kolegama studentima.
Nakon diplomiranja, počeo je da se bavi građevinarstvom sa sopstvenom kompanijom Edilnord, gradeći ogroman stambeni kompleks na obodu Milana, mada je izvor finansiranja projekta donekle bio misterija.
Godine 1973, Berluskoni je pokrenuo lokalnu kablovsku televiziju pod nazivom Telemilano. Četiri godine kasnije, posedovao je još dve stanice i centralni milanski studio, preneo je BBC.
Do kraja te decenije, osnovao je holding kompaniju Fininvest, kako bi upravljao brzim širenjem svojih preduzeća. Postao je, naposletku, i vlasnik Mediaseta - najveće medijske imperije Italije, kao i najveće izdavačke kuće u zemlji, po imenu Mondadori.
Prvi politički angažman sa 58 godina
Kada je već uveliko bio poznat kao uspešni preduzetnik, Berluskoni se politički angažovao tek u 58. godini života, i 1994. godine je osnovao pokret "Napred Italijo". Razlog za to je, navodno, bilo da izbegne zatvorsku kaznu.
Naziv pokreta nije odabran slučajno - "Napred Italijo" je popularna pesma fudbalskih navijača, čime je Berluskoni pokazao svoju ljubav prema ovom sportu.
U vreme osnivanja pokreta, stvorio se "vakuum moći" u italijanskoj politici, i Berluskoni je ponudio alternativu glasačima koji ne žele da biraju levičarske političare. Već te 1994. je Berluskoni izabran za premijera Italije, ali mandat mu je trajao svega devet meseci zbog razlaza sa koalicionim partnerima.
Sledeće izbore 1996. je izgubio od levice, ali to ga nije pokolebalo. Vratio se u velikom stilu 2001. godine, formiravši najdugotrajniju vladu posle Drugog svetskog rata.
Pet godina kasnije, tesno je izgubio od Romana Prodija, ali već 2008. je treći put prigrabio premijersku štafetu, ovog puta kao lider stranke "Narod slobode".
Usled ekonomske krize koja je pogodila Italiju, podneo je ostavku 2011. godine. U predstojećim godinama jurio je četvrti premijerski mandat, a 2019. postao je najstariji član Evropskog parlamenta.
Bio je veoma aktivan na spoljnopolitičkom planu. Iako naklonjen SAD, uspevao je da održi dobre odnose sa Rusijom.
S obzirom na to da je Berluskonijeva partija deo koalicije koja podržava aktuelnu italijansku premijerku Đorđu Meloni, postavlja se pitanje da li to što je on preminuo može uticati na trenutnu vladu.
"Uprkos tome što je poslednjih godina skoro bio izvan političkog života, ipak je bio gradivni element za desni centar u Italiji. On je više naginjao desnici nego centru, pogotovo partija 'Napred Italija'. Njegova ličnost, uloga, lična istorija i harizma podržavali su partije desnog centra, umerene konzervativce... iako to nisu veliki brojevi u poređenju sa drugima u koaliciji, partija 'Napred Italija' može videti fragmentaciju političke snage", rekao je Kantone.
Život izvan politike
Berluskonijevu karijeru obeležio je sijaset kontroverzi. Zbog utaje poreza osuđen je 2013. na četiri godine zatvora i petogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija, ali kazna mu je zbog opšteg pomilovanja smanjena na godinu dana.
Najupečatljiviji skandal bile su navodne "bunga bunga" zabave u njegovoj vili, na kojima su dolazile "devojke za ples" - ova priča se završila presudom zbog plaćanja maloletne prostitutke.
Na kraju se ispostavilo da je 2010. godine Berluskoni, dok je bio premijer, telefonirao policijskoj stanici i tražio oslobađanje izvesne Karime "Rubi" El Mahrug (17), koja je bila uhapšena zbog krađe, a navodno je bila i gost "bunga bunga" žurki.
Italijanski mediji preneli su da je premijer tvrdio kako je ova tinejdžerka rođaka egipatskog predsednika, dok on pokušava da "izbegne diplomatski incident".
Berluskoni je proglašen krivim da joj je platio za seks i zloupotrebu ovlašćenja 2013. godine - ali je ta presuda poništena sledeće godine na apelacionom sudu.
Sa svoje strane, Berluskoni je uvek odbacivao tvrdnje da je platio bilo kojoj ženi za seks, rekavši da to "uklanja zadovoljstvo osvajanja". Međutim, priznao je i da "nije bio nikakav svetac".
"Vodim računa o interesima svih, pa i svojim"
Berluskoni je bio pionir u kombinovanju politike i biznisa, a Kantone kaže da je "bio prvi takav političar, ne jer je Italija avangarda politike, već zato što je on iskoristio priliku da uđe u politiku nakon "smrti Prve republike", kada su partije rođene posle Drugog svetskog rata pale.
"On je iskoristio priliku da uđe u politiku. Bio je uspešan biznismen, medijski tajkun i uspešan sportski lider tima koji je pobeđivao - Milana. U zapadnim demokratijama bio je to prvi put da moraju da se suoče sa takvom vrstom pristupa politici, a kasnije su se i drugi pojavili. Na primer, Donald Tramp u SAD", objašnjava Kantone.
Sa svojom zalizanom tamnom kosom i raskalašnim javnim nastupima, Berluskoni je bio svuda prepoznatljiv.
Postao je pozant i zbog brojnih gafova. Jednom prilikom je sugerisao da bi nemački poslanik u Evropskom parlamentu bio "dobar čuvar u koncentracionom logoru", dok je drugi put tvrdio da je "Musolini zapravo benigni vođa".
Verovatno je njegova umešanost u skoro svaki aspekt italijanskog života najviše smetala njegovim kritičarima - posebno njegova medijska imperija, koja mu je, kako mnogi kažu, dala nepravednu prednost na izborima.
Sa druge strane, mnogi Italijani koji su glasali za Berluskonija, smatrali su da je njegov uspeh kao poslovnog tajkuna dokaz njegovih sposobnosti, i samim tim razlog zašto bi trebalo da vodi državu.
Sam Berluskoni je odbacio tvrdnje da je mešanje biznisa i politike bilo korisnije njemu lično, nego Italiji u celini.
"Ako, brinući o svačijim interesima, vodim računa i o svojim, ne može se govoriti o sukobu interesa", izjavio je jednom prilikom.
Tokom burne političke karijere, Berluskoni se na sudu pojavljivao više od 2.500 puta na 106 procesa, uz sudske troškove od 200 miliona evra.
Njegovi politički nastupi motivisali su medijske i intelektualne krugove da skuju termin "Berluskonizam", koji označava izražen preduzetnički i politički optimizam.
Komentari (0)