Igre 
Ima li Moskva novog "mikrosaveznika" u Evropi: Ko je proruska liderka regiona na jugu Moldavije
Komentari04/06/2023
-18:30
U moldavskom regionu Gagauzija nedavno su održani izbori za lidera, na kojima je pobedu odnela Jevgenija Gucul, predstavnica proruske Šor partije. Posledice ovoga možda neće odjeknuti čitavom Evropom, ali bi zato mogle da se znatno odraze na političku stabilnost Moldavije, zemlje koja se graniči sa Ukrajinom, a čija vlast želi ulazak u EU, dok se oštro protivi režimu Vladimira Putina.
Gagauzija (zvanično Autonomna teritorijalna jedinica Gagauzija), region je koji se nalazi na jugu Moldavije. Ime je došlo od Gagauza, turkijskog naroda za koji se smatra da najverovatnije potiče od Turaka Seldžuka. Mada su izvorno bili muslimani, Gagauzi su danas mahom pravoslavni hrišćani, poštuju Rusku pravoslavnu crkvu i imaju dugu tradiciju podržavanja proruskih partija.
Na izborima koji su održani sredinom maja, birao se novi "baškan", odnosno lider Gagauzije, a u trci su učestvovali samo proruski kandidati. Pobedu je odnela Jevgenija Gucul u ime Šora, stranke koja već mesecima organizuje proteste tražeći smenu predsednice Maje Sandu.
"Mi smo proruska partija. Želimo da nastavimo da budemo prijatelji sa Ruskom Federacijom, i da budemo prijatelji sa drugim zemljama. Ne želimo sukobe", rekla je Gucul ruskim medijima nakon što su objavljeni rezultati drugog kruga glasanja.
Profimedia
Ona je navela da će joj među prvim potezima biti otvaranje predstavničke kancelarije Gagauzije u Moskvi, kao i da će inicirati pregovore za ukidanje zabrane izvoza moldavski poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, koja je na snazi od 2022. godine, a kao razlog su navedene "sanitarne norme".
Kako je za Euronews Srbija objasnio Kit Harington iz Centra za Evropske i Evroazijske studije Majnut univerziteta u Irskoj, Gucul je proruska populistkinja koja je bila relativno nepoznata u regionu, ali je ipak dobila podršku Šor partije.
Na čelu stranke Šor, inače, nalazi se njen osnivač, biznismen Ilan Šor. On živi u Izraelu, a moldavski sud mu je nedavno u odsustvu produžio kaznu zatvora na 15 godina zbog povezanosti sa krađom oko milion dolara iz moldavskih banaka 2014. i 2015. godine, preneo je Rojters.
Profimedia
Povezane vesti
Šora su sankcionisale SAD, Kanada, i Velika Britanija, a našao se i na listi sankcija EU, zajedno sa zamenicom predsednika svoje stranke Marinom Tauber.
"Uoči izbora, Šor je jasno stavio do znanja da je glas za Jevgeniju, glas za njega. Izabrana je uz podršku Šora i neobičnih obećanja, koja su uključivala brz ekonomski rast regiona i brzo povećanje penzija", objašnjava Harington.
Da li Rusija ima novog "mikrosaveznika" u Evropi?
Pobeda Gucul dovela je neke posmatrače do zabrinutosti da bi taj region mogao biti još izraženiji saveznik Moskve, što je naročito opasno s obzirom na to da se Rusija nalazi u ratu sa Ukrajinom, a Moldavija se upravo sa tom zemljom i graniči.
"Istina je da ovaj region može da se označi kao 'mikrosaveznik Rusije', ali to je uvek bilo tako. Većina poslanika lokalnog parlamenta podržava Putinovu invaziju na Ukrajinu", rekao je Harington za Euronews Srbija.
Zvanični Kišinjev osudio je rusku invaziju na Ukrajinu, a predsednica Maja Sandu je ranije optužila Moskvu za pokušaj da se destabilizuje njena vlada, i da se dovede do njene smene. U poslednjih godinu i po dana, vlasti u Moldaviji učinile su dosta toga kako bi smanjile ruski uticaj, jer ga smatraju štetnim po interese države.
"Proevropska vlada odlučila je da se svrsta uz Zapad i osudi invaziju na Ukrajinu, na šta su iz Kremlja odgovorili podizanjem cena gasa, sponzorisanjem antivladinih protesta, i, navodno, praveći zaveru sa kontroverznom Šor partijom za državni udar", naveo je Harington u svojoj ranijoj analizi pred izbore, za "Karnegi Evropu".
AP Photo/Sergei Grits
On je dodao da je u junu prošle godine Moldaviji odobren status EU kandidata, i da je kao odgovor na ruski hibridni rat, Kišinjev zabranio ruske TV kanale kao i simbole povezane sa ratom, da su zabranjeni ulasci pojedinim ruskim zvaničnicma, a da su diplomate proterivane.
Povezane vesti
"Brzo pogoršanje odnosa između Kišinjeva i Moskve iritiralo je gagausku manjinu u Moldaviji. Makar i naizgled proevropsko raspoloženje u Kišinjevu, obično izaziva negativan odgovor Gagauza. Potpisivanje sporazuma o pridruživanju između EU i Moldavije 2014. podstaklo je Gagauze da organizuju nezakonit referendum, na kojem je većina učesnika odbila integraciju u EU u korist bližih veza sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EEU) koju predvodi Rusija", navodi Harington.
On, međutim, smatra da ni Gucul, ni čitav region Gagauzije nemaju većih šansi da promene stav Moldavije prema Rusiji i njenoj invaziji.
"Više će to biti kao neki trn u oku. Međutim, (Gucul i Gagauzija) mogu izazvati lokalnu nestabilnost. Očekivao bih da region organizuje još jedan referendum protiv Evropske unije na jesen ili zimu", naveo je Harington za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Kada se radi o evropskim aspiracijama Moldavije kaže da, bar za sada, tu neće biti većih opasnosti.
"Sam izbor Gucul neće predstavljati pretnju za EU nadu Moldavije. Međutim, ovim se pokazuje da Šor postaje sve popularniji i van svoje baze, grada Orheja. Ako popularnost Šora nastavi da raste, to bi moglo ugroziti aspiracije Moldavije kada je u pitanju Evropska unija", objašnjava Harington za Euronews Srbija.
Sumnja u kupovinu glasova
Gucul je pobedila sa oko 52 odsto glasova, a njen protiv kandidat Grigorij Uzun priznao je poraz. Međutim, premijer Moldavije Dorin Rečean izrazio je sumnju u validnost ovih rezultata i rekao da su "policija i tužioci zabeležili žalbe na neregularnost glasanja".
Dan nakon drugog kruga izbora, snage reda i zakona istraživale su slučaj u kom se navodi potencijalna korupcija, odnosno kupovina glasova u Gagauziji, koju su navodno izvršile osobe iz tima Jevgenije Gucul.
Prema Nacionalnom antikorupcionom centru, sumnja se da su Gucul i njen tim od marta do sredine maja koristili novac kako bi primamili birače da glasaju za njih, kao i kako bi podmitili različite aktiviste da za to agituju, preneo je moldavski ogranak RSE.
Kako se navodi u jednom od izveštaja, postoji sumnja da su aktivisti Šor partije primili po 15.000 leja svaki (oko 3.000 evra), kako bi tim novcem podmitili po 30 glasača da biraju baš Gucul.
Profimedia
Sa druge strane, iz njenog štaba tvrde da je vlada Moldavije pokušala da zaplaši njihove pristalice "ucenom i pretnjama" kako ne bi učestvovali u antivladinim protestima koje je Šor partija organizovala.
Predsednik Izborne komisije Gagauzije rekao je da je to telo "primilo informacije, ali ne i bilo kakve dokaze" za tvrdnje o podmićivanju radi glasanja. Naposletku, pobeda Šor partije je potvrđena.
Pored ove istrage, Ustavni sud Moldavije je 10. maja otvorio još jednu. Ona se tiče vladinog zahteva da se zabrani delovanje Šor partije, i to iz razloga što "krši principe vladavine prava i radi protiv suvereniteta Moldavije". Dalja saslušanja po ovom pitanju biće nastavljena 12. juna.
Preporuka za vas
Komentari (0)