Igre 
"Pobuna" u EU: Nemačka dovodi u pitanje sposobnost Mađarske da preuzme predsedavanje Unijom, sprema se i rezolucija u EP
Komentari01/06/2023
-18:11
Ubrzo nakon što je Nemačka iskazala sumnje o sposobnosti Mađarske da predsedava Evropskom unijom u drugoj polovini 2024. godine, Evropski parlament usvojio je rezoluciju u kojoj osuđuje "namerne i sistematske pokušaje" te države da podrije vrednosti EU i izrazio zabrinutost u vezi njenog predstojećeg predsedavanja Unijom. Uprkos kritikama, Budimpešta ostaje pri stavu da je ništa neće sprečiti da preuzme ovu istaknutu ulogu.
"Sumnjam u to u kojoj meri će Mađarska biti u stanju da vodi uspešno predsedavanje Savetom EU", rekla je nemačka ministarka za Evropu Ana Lurman novinarima u utorak u Briselu, gde su se različiti ministri vlade okupili na sastanku.
Lurman je tada navela da su izolovanost Mađarske u EU prouzrkovali ozbiljni problemi koje ova država ima sa vladavinom prava, kao i njen nepokolebljiv stav po pitanju podrške Ukrajini u ratu protiv Rusije. Pored Lurman, zabrinutost su takođe izrazili i brojni ministri EU.
Sa druge strane, mađarska ministarka pravde Judit Varga rekla je kako je Mađarska "već stvorila sve strukture" potrebne za njen red da predsedava EU i da "o tome nema rasprave".
Ovo nije prvi put da Evropski parlament donosi rezolucije koje kritikuju ovu državu, dok mađarske vlasti tvrde da do sukoba dolazi jer poslanicima iz redova levičarskih partija Evropskog parlamenta, smeta njihova nezavisna pozicija o brojnim međunarodnim pitanjima, uključujući i sukob u Ukrajini.
Može li predsedavanje Mađarske zaista biti odloženo?
U rezoluciji, usvojenoj sa 442 glasa "za", 144 "protiv" i 33 uzdržana, zakonodavci EU su doveli u pitanje kredibilitet Mađarske za ispunjavanje uloge predsedavajućeg Saveta Evropske unije u drugoj polovini 2024. godine.
Od Saveta EU traži se da "što pre pronađe rešenje", a tekst su podneli su poslanici Evropske narodne partije (PPE), centrističke grupe Obnova Evrope, Zeleni, poslanici radikalne levice i poslanici iz redova socijalista i demokrata.
Povezane vesti
U rezoluciji, evroposlanici upozoravaju da će u slučaju neadekvatnog reagovanja Saveta, Evropski parlament preduzeti "odgovarajuće mere".
Međutim, kako piše Politiko, ova rezolucija nije obavezujuća i nije dovoljno jasna po pitanju toga šta bi zapravo moglo da se uradi. Takođe, zvaničnici EU i Budimpešte, ističu da ugovorno pravo EU predviđa da se predsedavanje rotira između svih 27 zemalja članica, i da malo šta to može da promeni.
"O tome nema rasprave. Mađarska će biti predsedavajući, kao i pošten posrednik" rekla je Varga, koja je, kako piše Kijev Post, debatu u Evropskom parlamentu nazvala "besmislicom", koju vode "frustrirani" levičarski poslanici.
Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders rekao je kako "nije na komisiji da odlučuje o predsedavanju". Mada, istakao je i duboku zabrinutost EU u vezi sa demokratskim standardima u Mađarskoj i Poljskoj. Obe države su na meti višegodišnje procedure, koja bi im na kraju mogla oduzeti pravo glasa u EU.
Ipak, švedska ministarka za evropska pitanja Džesika Rozval, koja je predsedavala sastankom u utorak, rekla je da pitanje predsedavanja Mađarske EU nije na dnevnom redu ministara. Dodala je i kako postoji "očekivanje" da se sve zemlje koje preuzmu predsedavanje EU "drže interesa svih članica Unije".
Ipak, najveća grupa u parlamentu, Evropska narodna partija desnog centra (EPP) – u kojoj je nekada bila Orbanova partija Fides – insistira na akciji.
AP Photo/Jean-Francois Badias, File
"Tokom ovih neviđenih vremena, ključno je da Savet vodi zemlja sposobna da podrži snažnu saradnju među državama članicama u donošenju odluka, posebno o pitanjima kao što su sankcije Rusiji ili podrška Ukrajini", rekao je za Brisel Plejbuk portparol grupa EPP za budžetsku kontrolu i pitanja koja se odnose na vladavinu prava, Petri Sarvama.
Povezane vesti
Radi podsećanja, predsedavanje Savetom se rotira između zemalja EU svakih šest meseci, dajući zemlji koja je zadužena moć u određivanju agendi i prioriteta. Zemlja koja predsedava, odgovorna za angažman i rad na zakonodavstu Evropske unije, mora da deluje kao neutralan i pošten posrednik - uslov koji Mađarska, zbog brojnih sporova sa EU, neće uspeti da ispuni, navodi se u nacrtu ove rezolucije Evropskog parlamenta.
Kritike Nemačke su najnoviji primer u nizu sukoba ove države sa Mađarskom, čemu je prethodio onaj na prošlonedeljnom sastanku ministara spoljnih poslova, gde je došlo do spora Berlina i Budimpešte zbog uloge koju kontroverzna mađarska banka igra u ratu Rusije u Ukrajini.
Evropski ministri su takođe u utorak razgovarali o Orbanovom nazadovanju demokratskim vrednostima i osnovnoj vladavini prava. On se 2018. suočio sa takozvanim 'članom 7' postupkom nadzora EU, bez opipljivih rezultata.
Povezane vesti
Sa druge strane, kako piše EUobserver, austrijska ministarka EU Karoline Edtstadler zauzela je blaži pristup na sastanku u utorak. Ona je pozvala Mađarsku da se "pripremi" za predsedavanje EU.
Dolazeći na sastanak u utorak, Varga je, međutim, bila manje pomirljiva, rekavši da Evropski parlament nema nikakvu ulogu, pošto "postoji jednoglasna rezolucija Saveta (EU) već dugi niz godina, koja pravi red predsedavanja". Takođe, istakla je i da raspored predsedavanja EU nema nikakve veze sa procedurom iz člana 7.
Ona je predsedavanje Mađarske EU 2011. pre više od decenije, kada je Orban već bio premijer, nazvala "savršenim".
"Malo se raspravlja o tome da li se Evropski parlament, koji se kupa u slučajevima korupcije, pridržava sopstvenih pravila", dodala je ona, aludirajući na prošlogodišnji korupcijski skandal davanja mita u Katargetu.
Zašto je Mađarska u dugogodišnjem sukobu sa EU?
U Briselu se odavno na Mađarsku gleda kao na "crnu ovcu" u Evropskoj uniji, koja odstupa od demokratskih normi i opstruira neka razmatranja EU, uključujući i sankcije Rusiji, budući da zauzima drugačiji stav od većine zemalja EU o ratu u Ukrajini.
Mađarska, koja ima pravo veta, protivi se izdvajanju 500 miliona evra iz budžeta Evropskog fonda za mir za potrebe Kijeva sve dok se mađarska OTP banka nalazi na ukrajinskoj listi "sponzora rata". Takođe, ova država je zabranila uvoz ukrajinskih žitarica i na desetine poljoprivrednih proizvoda iz te zemlje.
Pored ovoga, spor Mađarske i EU vodi se i zbog pitanja raširene korupcije, vladavine prava, nepoštovanja akademskih sloboda, kršenja prava LGBTQ zajednice, kao i nedovoljne nezavisnosti pravosuđa.
Usvojena rezolucija osuđuje vladine "komunikacione kampanje protiv EU" za koje je Evropski parlament rekao da su "deo vladine strategije da se skrene pažnja sa njene neusklađenosti sa vrednostima sadržanim u članu 2 Ustava EU i njene sistemske korupcije".
Takođe, u dokumentu se skreće pažnja na "izveštaje o metodama zastrašivanja, kao što su posete tajne policije kancelarijama nekih kompanija i drugi oblici pritiska kojima se služe određene osobe za koje se zna da su povezane sa bliskim krugom ili kancelarijom premijera".
Poslanici Evropskog parlamenta i ranije su zahtevali povećanje pritiska iz Brisela na Budimpeštu, budući da je Odbor EU za kontrolu budžeta posetio Mađarsku i ustanovio da vlada Viktora Orbana izlaže strane firme drastičnom pritisku kako bi iznudila vlasničko učešće za svoje ljude.
"Smatram da zemlja koja više nije demokratija ne može da vodi Evropsku uniju", rekao je evropski poslanik Zelenih Danijel Frojnd koji smatra apsurdnim to što će Orban po rotacionom principu sredinom sledeće godine preuzeti predsedavanje EU. Frojnd je čak zahtevao i ukidanje prava glasa Mađarske u evropskim institucijama, prenosi DW.
Razni sukobi nisu prošli bez posledica po ovu državu. Na primer, zbog sporova oko vladavine prava koje ima sa Briselom, Mađarska trenutno nije u mogućnosti da pristupi milijardama iz fondova EU. Odvojeno od ovoga, Parlament je davno pokrenuo postupak blokade protiv Mađarske na osnovu člana 7 - ekstremni potez koji može dovesti do toga da zemlja izgubi pravo glasa.
Preporuka za vas
Komentari (0)