Veliko je pitanje šta bi Kremlj mogao da uradi što do sada nije: Raste napetost nakon napada unutar teritorije Rusije

Napadi u ruskoj Belgorodskoj oblasti, koja se nalazi na granici sa Ukrajinom, a za koju su odgovornost preuzele grupe koje se nazivaju "ruskim partizanima" osim što su izazvali paniku među stanovništvom preneli su sukobe unutar Rusije. Ruski zvaničnici su odmah optužili Kijev, iako su tamošnje vlasti negirale bilo kakvu umešanost. Ipak, ovaj novi razvoj događaja, smatraju stručnjavi, predstavlja opasan hod po ivici eskalacije.

Kremlj je iskoristio priliku da osim Kijeva, optuži i Zapad koji od početka rata pruža veliku vojnu pomoć Ukrajini, ali koji je u dosadašnjoj isporuci oružja oklevao da pošalje Kijevu oružje kojim bi mogao da napadne teritoriju Rusije, upravo iz opreza zbog moguće ruske reakcije. Moskva je poručila da napadi na Belgorodsku oblast pokazuju želju SAD da se sve više mešaju u rat, a u prilog svojim tvrdnjama su objavili fotografije napuštenih oklopnih vozila zapadne proizvodnje za koje tvrde da su ih koristili napadači, među kojima se nalazi i američki Hamvi. Neki vojni stručnjaci i blogeri, međutim, smatraju ove fotografije "nameštenim", odnosno tvrde da je u pitanju inscenirana situacija zbog fotografisanja. 

Pitanje navodnog korišćenja američke i, generalno, zapadne opreme bilo je jedno od glavnih koje su novinari postavljali lideru Ruskog dobrovoljačkog korpusa, jedne od grupa koja je preuzela odgovornost za napade, Denisu Nikitinu, ali on nije dao konkretan i opširan odgovor.

"Tačno znam odakle sam dobio naoružanje. Nažalost, to nije bilo od zapadnih partnera", rekao je Nikitin lakonski.

Iz Vašingtona, čini se, pokazuju da stvar shvataju ozbiljno, pa je tako portparol Bele kuće Džon Kirbi najavio da će se "istražiti izveštaje o korišćenju američkih vozila od strane Ukrajine na ruskoj teritoriji". On je ponovio raniji stav SAD, koji glasi da su bili veoma jasni da ne podržavaju bilo kakvo korišćenje opreme američke proizvodnje u te svrhe.

Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP

Koliko su američki zvaničnici oprezni u izjavama kada je reč o tom pitanju, pokazuje i američki predsednik Džo Bajden koji je nedavno rekao da mu je ukrajinski kolega Volodimir Zelenski obećao da njegove snage ne bi koristile avione F-16 na teritoriji Rusije.

Inače, odgovornst za napade na teritoriji Rusije su preuzele grupe koje sebe nazivaju "ruskim partizanima", ali koje deluju iz Ukrajine. Reč je o Legiji za slobodu Rusije (LSR) i Ruskom dobrovoljačkom korpusu (RDK). 

Kako tvrde sami članovi Legije za slobodu Rusije, ova grupa formirana je u proleće 2022. godine "zbog želje Rusa da se bore u redovima oružanih snaga Ukrajine protiv Putinove bande". Pored napada na Belgorod, kažu da se bore i u istočnom delu Ukrajine. Što se tiče druge grupe, RDK, u pitanju je takođe formacija sačinjena od ruskih državljana koja deluje iz Ukrajine. RDK je osnovan prošlog avgusta, a njegov lider je pomenuti Denis Nikitin (alijas Denis Kapustin). 

Tanjug/AP Photo/Evgeniy Maloletka

Nikitin je juče razgovarao sa novinarima na ukrajinskoj strani granice, i tom prilikom najavio još sličnih akcija.

"Mislim da ćete nas ponovo videti na toj strani (granice). Ne mogu da otkrijem te predstojeće stvari, ne mogu čak ni da otkrijem pravac... granica je prilično duga. I opet će postojati mesto gde će biti borbi", rekao je Nikitin.

Veliko je pitanje šta bi Rusija mogla da uradi što do sada nije

Ukoliko bi se njegove najave obistinile, pitanje je na koji način bi Rusija mogla da reaguje i da li to predstavlja potencijal za eskalaciju rata u Ukrajini. Iako ruski zvaničnici nisu govorili o konkretnim načinima na koje bi mogli da odgovore, najbliža tome je izjava ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua koji je naveo da će "Rusija brzo i oštro odgovarati na napade poput onog u Belgorodu". 

Veliko je pitanje i šta bi Rusija mogla da uradi, što već nije, odnosno u kom smeru bi konflikt mogao dalje da eskalira. Juče je, dvanaesti put ovog meseca, dronovima napadnut Kijev, a još nekoliko ukrajinskih oblasti je takođe bilo meta vazdušnih napada ruskih snaga.

Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta smatra da bi, eventualno, Moskva mogla da izvede neke nove napade na Kijev ili Odesu uz "terorisanje" civilnog stanovništva, ali da nema nekog novog načina na koji bi konflikt mogao da eskalira.

Međutim, kada se pominje reč "eskalacija", mnogi prvo pomišnjaju na direktan sukob NATO i Rusije, što je do sada izbegnuto. Vojni analitičar Vlade Radulović ukazuje na dva ključna pitanja koja su uvek otvorena od kako je rat počeo. 

"To su mogućnost Rusije da udari na Baltik, i drugo pitanje je šta sa odnosima Belorusija-Poljska, da li bi se Poljska umešala i da li bi Belorusija odgovorila", poručio je.

S druge strane, istoričar Aleksandar Životić kaže da je zaoštravanje sukoba svakako izvesno u narednom periodu, dolaskom letnje sezone.

"Ukrajina dovršava formiranje novih jedinica, intenzivno se radi na strategijskom razvoju snaga koje se pripremaju. Stvorene su jače udarne grupacije, pa ćemo videti kako je to zamišljeno. Sredstava ima, očekuju se i nove isporuke, pa sa te strane kapaciteta ima", kaže Životić.

Dodaje da su u Ramštajnu održane tokom zime komandno-štabne vežbe, da se danas razmatraju isporuke municije, PVO sistema i aviona, ali i da je veoma važno to što su u poslednjim danima Kijevu usledili "paketi vojne pomoći od strane Francuske, SAD, Nemačke, ali i od strane Japana".

Kako na akciju gledaju u SAD i na Zapadu?

Kijev je odmah odlučno negirao umešanost u napade u Belgorodskoj oblasti. Govoreći za američki CNN, portparol ukrajinske vojne obaveštajne službe je rekao da su jedinice koje su preuzele odgovornost bile deo odbrambenih i bezbednosnih snaga kada su bile u Ukrajini, ali kada nisu, nezavisne su od Kijeva, "pa u Rusiji delaju potpuno nezavisno".

Rašeta veruje da su te grupe delovale samostalno, i da su to bile volonterske jedinice, ali ne isključuje mogućnost da je postojalo "zeleno svetlo Kijeva". I Životić napominje da se govori da je "ruski legion formiran od strane ruskih državljana i dobrovoljaca, ali da je ipak formiran od strane Ukrajine".

Telegram channel legionoffreedom

Analitičar Vlade Radulović, ipak, napominje da ne postoje precizne informacije, i da je činjenica da nije bilo konkretnije podrške na terenu jer se ta situacija završila za manje od jednog dana.

"Postavlja se pitanje odakle njima određena vozila i tako dalje, ali kad je rat, naročito onakav kakav je u Ukrajini, nije vam teško da nabavite jedno ili dva terenska vozila. Drugo je pitanje, i mislim da je mnogo značajnije, da li je Ukrajina imala te informacije i da li je znala da će do toga doći", kaže Radulović.

Sagovornici Euronews Srbija smatraju da situacija iz Belgorodske oblasti ne bi trebalo da naruši partnerstvo između SAD i Ukrajine.

"Može doći do izvesnih nesporazuma i mimoilaženja, ali je u pitanju mnogo veći ulog, pa to partnerstvo sigurno neće biti ugroženo jednom ovakvom akcijom", naveo je Životić, dok je Rašeta istakao da je "normalno da se Vašington ogradi, ali da ne smatra kako će doći do nekog raskola, već više možda do simboličkih izjava".

Radulović je istakao da će se "ta stvar sigurno ispitati, jer se rizikuje da neko iskoristi određenu grupu koja je nešto, hipotetički, preduzela na svoju ruku, da eskalira dodatno konflikt".

Akcija "odvlačenja pažnje" ili "razvlačenje linije fronta"?

Upadi na rusku teritoriju događali su se i tokom marta, kada ih je takođe predvodio Nikitin. Međutim, kratko su trajali i nisu bili ovakvog obima. Mnogima je interesantan momenat koji je izabran za ovakvu akciju. 

"Teza koju zastupaju Rusi, jeste da je na ovaj način Ukrajina pokušala da skrene fokus sa 'gubitka Bahmuta'. Sa druge strane, neki će reći da je ovo pokušaj Rusije da se skrene fokus sa predstojeće kontraofanzive ukrajinskih snaga. I jedna i druga stvar piju vodu - nerealno je bilo očekivati da će manja grupa uspeti nešto epohalno da uradi u jednoj velikoj zemlji kakva je Rusija", kaže Radulović.

Prilikom martovskih upada, Nikitin je rekao da je cilj "pokazati slabost ruskih graničnih prelaza", a Radulović ističe da je "jako zanimljivo kako se neka zemlja brani kada je pokrenula rat u susedstvu, a nema informacije o tome da će neka formacija ući na njenu teritoriju".

"To svakako pokazuje da postoji ozbiljna ranjivost, i ne samo kod ovog događaja, već i kod nekih ranijih, od početka rata. Rat je takav, i tako nešto se očekuje, ali vi kao država treba da vidite kako da se to ne dešava", kaže Radulović.

Tanjug/AP Photo

Mnogi, međutim, celu situaciju gledaju u sklopu šire slike, odnosno vide je kao pripremanje temelja za ukrajinsku kontraofanzivu.

"Vidimo da trenutno ukrajinska strana priprema obimne ofanzivne operacije. Jedan od momenata koji je bitan u toj pripremnoj fazi je razvlačenje ruskih snaga i odvlačenje pažnje... razvlačenje ruskih snaga po frontu, i jasna namera da se do poslednjeg trenutka ruska strana drži u neizvesnosti gde će biti glavni pravac udara", kaže Životić. 

"S tim u vezi, treba posmatrati i preduzimanje ove akcije, jer će tražiti od ruskih snaga mnogo veću pažnju na širem frontu, što znači i angažovanje većih vojnih efektiva. Samim tim, neće se razvlačiti samo pažnja, već i snage po frontu. Po meni, to je jedan od glavnih razloga za ovu i još neke manje akcije, i zašto se akcije tog tipa izvode duž čitave linije", dodaje Životić.

Tanjug/AP Photo/LIBKOS, File

Sličnog je stava i Rašeta, koji navodi da, "iako napadi imaju veze sa tim da se 'ukrade' Rusiji propagandna pobeda u vezi sa Bahmutom, to ipak nije sve".

"Ukrajina sprovodi akcije koje se zovu 'oblikovanje ratnog polja'. Pripremaju se za kontraofanzivu, i onda im je bitno da pokažu da im nije problem da upadnu na rusku teritoriju. To znači da će Rusi morati da vode računa i o tom delu granice, što na neki način skoro pa duplira liniju fronta", objašnjava Rašeta.

"Cilj je da Rusi pogađaju gde će ići Ukrajina, a sa druge strane i propagandno je ovo veoma težak poraz za Putina. Prvi put ima ulaske na teritoriju Rusije, evakuiše se taktičko nuklearno naoružanje, šalje se antiteroristički tim... sa te strane, definitivno je cilj propaganda, umesto permanentnog zadržavanja nekih teritorija", kaže Rašeta.