"Nevidljive barijere" koje ženama otežavaju napredovanje u karijeri: Gde je u Evropi najbolje biti zaposlena majka

Rodni jaz na radnom mestu povećava se kada žene postanu majke. Sociološkinja Marta Domingez Folugeras iz Opservatorije za sociologiju objasnila je za Euronews da uprkos tome što se mnogo toga promenilo u poslednjih 50 godina u korist žena, i dalje postoji jaz između zaposlnih majki i njihovih kolega.

Da svakako ima pomaka po pitanju prava žena, potvrđuje ekonomistkinja Paulin Grosjen u svojoj knjizi "Patrijarhalni kapitalizam" (Patriarcapitalisme) gde navodi da su 80-te bile obeležene velikim ekonomskim napretkom za žene. Kako je objasnila, do kraja te decenije one su u proseku postale obrazovanije od muškaraca i "ušle" u profesije koje su ranije bile namenjene isključivo muškarcima.

Međutim, i nakon ovih promena postoje neke stvari koje se ipak nisu dovoljno promenile. Naime, neka istraživanja pokazuju da i dalje postoji vidna razlika između zaposlenih majki  i njihovih kolega i da se na određeni način stvara nevidiljiva barijera koja otežava ženama da se u potpunosti popnu na vrh, kada je karijera u pitanju.

Uticaj majčinstva na rodnu razliku u platama

Naime, sociološkinja Marta Domingez Folugeras iz Opservatorije za sociologiju smatra da rodni jaz nastaje upravo onog trenutka kada žena postane majka. Kako objašnjava, nova uloga koja podrazumeva brigu o detetu, postaje dominantna i utiče na sve ostale segmete života žene.

"Majčinstvo je veoma važna faza tokom koje se jaz sa kolegama povećava. Dešava se često da i žene u tom trenutku prestaju da rade. Žene koje su do tada bile posvećene karijeri, onog trenutka kada rode dete, spremne su i da daju otkaz kako bi brinule o bebi. One to čine mnogo češće od muškaraca i pored činjenice da i oni postaju očevi. Neke zbog ove situacije menjaju posao koji je fleksibilniji, ili rade skraćeno - na pola radnog vremena", objašanjava ona.

Kako dodaje, upravo te odluke koje žene donose zbog činjenice da su postale majke utiču na taj jaz u poslovnom svetu, ali i na kvalitet života žene.

"One zbog obaveza ne mogu da rade i da su posvećene poslu kao što su bile pre rođenja deteta. Međutim, to ne vidimo u slučaju kod mušakraca. Neke studije čak pokazuju da muškarci imaju tendeciju da im uz roditeljstvo vremenom dođe i veća plata", objašnajva Domingez Folugeras.

Roditeljsko odsustvo ili skraćeno radno vreme

Istraživanje sociologa sugeriše da žene koje imaju tu mogućnost da pređu na posao sa skraćenim radnim vremenom zapravo na kraju izgube najviše -  i vreme i plata su u zaostatku.

Domingez Folugeras objasnila je da je jedno istraživanje pokazalo da istovremeno skraćeno radno vreme i briga o malom detetu je neka vrsta medveđe usluge za žene, jer one su tada pred velikim izazovom -  istovremeno treba da ogovore na poslovne izazove i na izazove oko deteta.

"Radili smo istraživanje u Španiji. Tamo mogu i žene i muškarci da uzmu porodiljsko odsustvo. One mogu da uzmu puno odsustvo, ali ono je neplaćeno. To većini ne odgovara iz egzistencijalnih razloga. Zbog toga se mnoge žene odlučuju da rade skraćeno. Međutim, ispostavilo se da im je bolje da ne rade, jer ovako su u obavezi da brinu i o detetu i da rade posao za koji i ne dobijaju neki veliki novac. Neke majke se takođe odlučuju da uzmu 'kratak odmor' u trajnju od šest meseci do godinu dana, pa se tek onda vraćaju poslu", rekla je ona.

Gde je u Evropi najbolje biti zaposlena majka?

Što se tiče zaposlenih majku u Evropi, politika zemalja EU za podršku se razlikuje od zemlje do zemlje, piše Euronews.

"Skandinavske zemlje se obično karakterišu kao najbrižnije kada su žene u pitanju, i pored toga što tamo nema potpune ravnopravnosti", kaže Domingez Folugeras.

Međutim, kako dodaje, tamo sistem bolje funkcioniše jer je fleksibilniji.

Unsplash

"Tamo, na primer, roditelji mogu da uzmu nekoliko dana ili nedelja odmora. Samo oni to ne mogu na duži vremenski period ili u isto vreme. I ovi odmori su plaćeni. Zemlje koje najbolje fukcionišu su one koje razmišljaju o učešću žena kao o nekome ko je zaposlen", kaže ona.

Euronews  piše da u Ujedinjenom Kraljevstvu porodiljsko odsustvo traje godinu dana, iako se ne plaća u potpunosti. U nekim drugim zemljama plaća se potpno, ali se nakon isteka porodiljskog plate smanjuju. Zbog toga se žene češće odlučuju da uzimaju odmore, ali i oni su takođe vremenski ograničeni i podrazumevaju manji broj dana.

Demografija i materinstvo

Mnoge evropske zemlje imaju demografske probleme. Logično bi bilo da upravo takve zemlje sprovode bolju politiku podrške roditeljstvu. Međutim, Domingez Folugeras navodi da praksa nije takva.

"Teško je doći do takvog zaključka. Dakle, neke zemlje u Evropi sa većim natalitetom, kao što je Francuska, imaju prilično dobru podršku. Međutim, u zemljama sa niskim stopama nataliteta, kao što je Italija, takva podrška nije dosupna. U skandinavskim zemljama sa relativno visokom stopom nataliteta takođe postoji veoma dobra politka podrške majčinstvu", objašnajva ona.

Panedemija koronavirusa i zatvaranje koji su nam se desili proteklih godina doneli su sa sobom i rad od kuće, a to je onda izazvalo i mnoge diskusije o tome da li to može da pomogne stvaranju boljeg okruženja za zaposlene majke.

"Naravno, ukoliko radite od kuće, onda ne gubite vreme na putovanje do posla i nazad. To dosta znači i olakšava život roditeljima", kaže Domingez Folugeras.

Međutim, ona ukazuje da i u ovom slučaju postoji jaz između muškaraca i žena.

"Neka istraživanja su pokazala da su oni radili u različtim uslovima i kada rade od kuće. Na primer, muškarci su često tokm pandemije korone radil u izdvojenoj sobi, dok su žene češće ostajale u istoj prostoriji gde su deca. To znači da je veća verovatnoća da će ona tokom posla biti prekinuta ili ometena", kaže.

Sa druge strane, uprkos svemu, navodi i da se jaz ipak smanjuje.

"Imamo prilično dobre podatke koji pokazuju da se u proteklih pola veka status žena promenio. Manje vremena provode u kućnim poslovima, a više su plaćene. I muškarci su malo povećali vreme koje provode tokom neplaćenog rada. Tako da se jaz smanjuje. Rekao bih da je oblast u kojoj vidimo najviše problema briga o deci. Muškarci su uključeni, ali potrbno je još raditi na tome", kaže ona.

Kako dodaje, potrebno je raditi na ukorenjenim stavovima, a navodi da je u svemu ključna svest, kako poslodavca za kojeg žena radi, tako i njegnog okruženja.

"Na primer, poslodvavci mogu drugačije da tretiraju zaposlene. Potrebno je i da se menja svest celog društva", rekla je ona.