Stanovništvo EU sve starije, Evropski parlament poziva države-članice da promene politike

Stanovništvo Evropske unije (EU) sve je starije, a prosečan stanovnik ima 43 godine, što je tri godine više nego početkom ovog milenijuma. Uz to, broj stanovnika se smanjuje, te bi prema predviđanjima, 2070. godine stanovnici EU činili samo četiri odsto svetskog stanovništva.

Stopa nataliteta u EU manja je nego u drugim delovima sveta, što dalje produbljava problem procečne starosti.

Podaci govore da se broj starijih stanovnika više povećava u gradovima nego u seoskim sredinama, a pandemija koronavirusa dodatno je skrenula pažnju na potrebe starijih osoba i poboljšanje njihovog položaja u društvu, uzevši u obzir da ih je sve više.

Suočeni sa ovom situacijom, članovi Evropskog parlamenta (EP) usvojili su 7. jula izveštaj "Starenje Starog kontinenta - mogućnosti i izazovi povezani s politikom starenja posle 2020. godine". Izveštaj je podržalo 497 poslanika, dok je 103 bilo protiv, a 113 uzdržano.

Naglašen je ubrzni proces starenja i stvaranja problema u Evropi zbog te činjenice.

U usvojenom dokumentu navodi se da je vrednovanje starijih osoba i borba protiv njihove diskriminacije moguća samo politikama koje se temelje na međugeneracijskoj solidarnosti.

Poziva se na pozitivniju percepciju starosti, pravednije penzije i mere za rešavanje razlika u penzijama muškaraca i žena. Takođe, insistira se i na zaštiti prava manjina, kako bi se rešili demografski izazovi.

Ipak, posebno se naglašava da produžavanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju nije pravo rešenje za suočavanje sa privrednom i socijalnom krizom, jer bi to moglo da dovede do daljeg pogoršanja stanja prava starijih radnika.

Broj osoba kojima bi mogla biti potrebna dugotrajna nega, na području EU, mogao bi da se poveća na 23.6 miliona 2030, te 30.5 miliona 2050. godine.

Natalitet manji nego u ostatku sveta

Prema istraživanju Eurostata iz jula 2020. godine broj stanovnika u Evropskoj uniji smanjio se za 6,7 odsto od 1960. godine. Naime, u godinama nakon osnivanja EU, stanovnici evropske zajednice činili su 13,5 odsto svetskog stanovništva, dok je 2018. ta brojka iznosila 6,9 odsto.

Tako se u izveštaju EP navodi da će do 2070. godine broj stanovnika Evropske unije biti oko četiri odsto.

Prosečna starost u EU porasla je sa 38,3, koliko je bila 2001. na 43,1 godinu, koliko je bila 2018. godine, dok istovremeno raste broj osoba koji su starije od 65 godina. Podaci iz 2018. godine kažu da je 19 odsto stanovništva pripadalo grupi 65 plus.

Unsplash

Dubravka Šuica, potpredsednica Komisije za demokratiju i demografiju, navela da se tokom poslednjih 50 godina očekivani životni vek povećao za približno 10 godina i iznela novije podatke o broju starijih stanovnika.

"Danas je 20 odsto stanovništva starije od 65 godina, predviđa se da će do 2070. u toj starosnoj grupi biti 30 odsto stanovništva, a očekuje se da će udeo građana starijih od 80 godina do 2070. stigne do 13 odsto", napomenula je Šuica, prenosi portal Index.hr.

Upravo to je razlog zašto bi i njihove potrebe trebalo uzeti u obzir pri donošenju političkih odluka, kako na nivou EU, tako i na nacionalnim i regonalnim nivoima, navedeno je u dokumentu koji je usvojio Evropski parlament.

"Starenje nije problem samo za starije ljude. Ono utiče na sve nas, te moramo uravnotežiti naše politike za sve građane i zajamčiti da nikoga nećemo ostaviti po strani", navela je Šuica.

Posebno se navodi uticaj pandemije kovida 19, koja je u velikoj meri uticala na demografiju.

Mnoge starije osobe su preminule, a koronavirus znatno utiče na demografska kretanja u EU, koja uključuju smanjenje očekivanog životnog veka i planiranje porodice, navodi se u usvojenom izveštaju.

S tim u vezi, države članice se pozivaju da se starijim osobama posveti posebna pažnja zbog bolesti kovid 19 i da se bore protiv izolacije, zanemarivanja i socijalne isključenosti starijih osoba toom pademije.

Uz to, navodi se da su tokom pandemije više ugrožene žene, zbog neravnopravne dodele pomoći, nege, sektorske specijalizacije i povećanog stepena nasilja u porodici. Ove činjenice se tako nadovezuju i na činjenicu da žene imaju manje penzije, te se traže predlozi mera za rešavanje ovog pitanja.

Pogoršanje stanja u privredi

Broj starijih stanovnika se više povećava u gradskim nego u seoskim sredinama. Prema podacima u izveštaju, između 2000. i 2015. godine broj stanovnika starijih od 60 godina porastao je za 68 odsto u gradovima i 25 odsto u ruralnim područjima.

Ipak, ističe se da starenje radne snage i nedostatak generacijske obnove predstavljaju ozbiljniji problem u poljoprivredi nego u drugim sektorima.

Tako se smatra i da je stvaranje novih zanimanja, kojima će se omogućiti generacijska obnova jamčenjem privlačnosti i profitabilnosti zanimanja u poljoprivrednom sektoru ključno za preokretanje ovog trenda.

Unsplash

Na osnovu iznetih podataka, EP poziva sve države članice da iskoriste sredstva Evropske unije, državna i privatna ulaganja i kako bi se osiguralo cenovno prihvatljiv, prikladnu, sigurno i pristupačno stavnovanje.

Pod obezbeđivanjem sigurnih stanova podrazumevaju se objekti u kojima je smanjena mogućnost da dođe do opasnih situacija, ili olakšano reagovanje ukoliko se nešto desi.

Takođe, pozivaju se Komisija i države članice da se radi na povećanju broj godina života starijih osoba. Tu se pre svega misli na važnost programa za promociju zdravlja i obrazovanja, redovne preglede, kao i inicijativa za sprečavanje bolesti.

Poziva se na uključivanje u program Decenija zdravstvenog starenja Svetske zdravstvene organizacije. U zaključku izveštaja navodi se da Evropski parlament svom predsedniku nalaže da usvojenu Rezoluciju prosledi Evropskom savetu i Evropskoj komisiji.