E-goriva zamenjuju bezin i dizel, ali koštala bi do sedam evra po litru: Kako će novi plan EU uticati na Srbiju

Nakon višemesečnih pregovora, u Briselu je krajem marta usaglašen zakon po kome od 2035. u saobraćaj neće biti puštani novi atomobili koji imaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem. To u praksi znači da vozila koja idu na benzin i dizel odlaze u prošlost, a da na evropske puteve stupaju električna.

Ipak, od tog pravila Nemačka je izuzetak. Nemci su uporno blokirali ovaj zakon, sve dok u njega nije uvrštena klauzula po kojoj su dozvoljena e-goriva, što predstavlja alternativu na putu ispunjenja ovog cilja.

"E-gorivo je tečno gorivo koje može da se koristi za transport, ali nema fosilno poreklo. Ono se pravi od obnovljivih izvora energije, kao što su vetar, sunce ili voda. Mi proizvodimo struju i pomoću nje, kroz elektrolizu dobijamo vodonik. Vodonik potom prolazi kroz određeni tehnološki proces. Dodatno, CO2 se izdvaja iz atmosfere i dodaje tom proizvodu. Na taj način dobijamo konvencionalno gorivo, ali ono koje ne emituje štetne materije, objašnjava Alan Maturan, direktor komunikacija "Goriva Evrope“.   

Pixabay

Ovo je nesumnjivo, smatraju proizvođači, budućnost koja nas čeka. Međutim, postavlja se pitanje koliko bi ta mogućnost mogla da nas košta, jer će e-goriva biti znatno skuplja, a prema nekim do sada nezvaničnim podacima, cena bi mogla da ide i do sedam evra po litru. 

Iako bi cena koja potencijalno može da predstavlja problem, mogla pasti i doći na nivo od oko 2 evra, ona ne predstavlja jedinu potencijalno negativnu stranu.  

"Problem je u tome što je ovo neverovatno energetski intenzivan i skup proces. Koristi se 4 do 5 puta više energije da bi se proizvelo gorivo, nego što je potrebno kada kroz baterije elektrifikujete vozilo. To je izuzetno rasipnički proces, čak iako ga napravite klimatski neutralnim", ističe Aleks Kins iz nevladine organizacije "Saobraćaj i životna sredina".

Zbog toga Kins dodaje da su za sada, električni automobili najbolja opcija.

"E-goriva su loša ne samo zato što proizvode CO2, nego zato što sprečavaju prestanak upotrebe motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ona su zapravo izgovor da bi ljudi nastavili da kupuju automobile koji koriste fosilna goriva. Kada je budućnost automobilske industrije u pitanju, ono što treba da se koristi jesu električna", kaže šef klimatskog sektora u Evropskom birou za životnu sredinu, Luk Hajvud. 

Hajvud dodaje kako su baterije jeftine i efikasne i da sada postoji dosta modela koji bi građanima mogli da budu privlačni. 

Ukoliko e-goriva zažive, šta očekuje Srbiju? 

E-goriva još uvek u praksi nisu zaživela, iako se oko njihov vodi polemika širom Evrope, ukoliko ona pak zažive, šta onda očekuje Srbiju?

Maturan smatra da će sve zemlje u okolini Evropske unije, morati da prate trendove, jer će nesumnjivo sve što se menja na tom polju, uticati i na naš region. Stoga bi, kako kaže Maturan, e-goriva trebalo da budu deo dugoročnih planova i u Srbiji.  

Profesor sa Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac, međutim, kaže za Euronews Srbija da je razlika u ceni neuporediva. 

"Pre svega, cena ovako proizvedenog goriva je negde oko deset evra po litri, to je proizvodna cena bez akciza. Cena u Srbiji je negde oko 1,5 evra sa svim akcizama, dakle razlika između cena je neuporediva", kaže Banjac. 

On dodaje da Evropa ovaj veoma ambiciozan program, nameće drugim zemljama, kao i da je nemačka inicijativa potpuno opravdana.

"Bojim se da mi nećemo moći da izdržimo takvu brzinu njihovog razvoja i da nećemo moći da se do 2030. i  2035. godine priključimo tom programu, ne samo Srbija, nego ceo svet je tu u pitanju", objašnjava Banjac. 

Kada je u pitanju prelazak na električna vozila, Banjac kaže da i tu postoji mnogo problema jer se njihove baterije prave od retkih, skupih materijala i da je količina u svetu ograničena, zbog čega ne mogu svi odjednom krenuti da ih koriste. 

"Kao što se zna u Srbiji se 70 odsto električnih energija pravi na ugalj, tako da je prelazak na električna vozila nema smisla", dodaje Banjac i kaže kako postoje i "problemi sa baterijom kao i sa otpadom koji je vrlo otrovan, koji se teško razgrađuje". 

Banjac kaže da se iako se još uvek radi na tome da avioni profunkcionišu na vodonik, u Evropi se trenutno u mnogim gradovima uvodi gradski saobraćaj, međugradski saobraćaj i prevoz kamionima koji funkcioniše na vodonik, za koji smatra da će "biti konačan cilj i konačno rešenje za ove probleme".