Turska dala "zeleno svetlo" Finskoj, Erdogan traži od parlamenta da ratifikuje zahtev za članstvo u NATO

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan dao je "zeleno svetlo" za ulazak Finske u NATO, podnoseći zahtev za člansvo turskom parlamentu na ratifikaciju.

"Odlučili smo da u našem parlamentu započnemo proces ratifikacije članstva Finske u NATO", rekao je on posle sastanka u Ankari sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom. 

Podsetimo, od 30 članica NATO 28 je ratifikovalo aplikaciju Finske. To nije učinila još Mađarska Mađarska.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu sastao se danas u Ankari sa finskim kolegom Pekom Havistom kako bi razgovarali o pitanju proširenja NATO alijanse.

Čavušoglu je na Tviteru objavio da je održao sastanak sa kolegom Havistom uoči posete Ankari finskog predsednika Saulija Ninista, prenela je Anadolija.

"Razgovarali smo o proširenju NATO. Zahvaljujem, takođe, na podršci pruženoj nakon zemljotresa", kazao je Čavušoglu.

Švedska i Finska su formalno podnele zahtev za pridruživanje NATO u maju prošle godine, napuštajući decenije vojne neutralnosti, nakon napada Rusije na Ukrajinu.

Međutim, Turska, članica NATO više od 70 godina, iznela je prigovore, optužujući ove dve države da tolerišu, pa čak i podržavaju terorističke organizacije, uključujući PKK i FETO, grupu koja, kako navodi Anadolija, stoji iza pokušaja puča u Turskoj u julu 2016. godine.

Od svih 30 zemalja članica NATO, samo Turska i Mađarska nisu ratifikovale prijem Švedske i Finske u Alijansu, ali je Ankara nagovestila da bi to mogla da uradi po pitanju Finske, pre raspuštanja parlamenta uoči izbora zakazanih u maju, dok se tako nešto u slučaju Švedske trenutno ne pominje.

Stoltenberg: Nezamislivo da NATO ne odgovori na napad na Finsku ili Švedsku

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozdravio je danas odluku Turske da nastavi sa ratifikacijom finske kandidature u zapadnu vojnu alijansu i dodao da je "nezamislivo da NATO ne bi odgovorio ako bi bile napadnute Finska ili Švedska".

"Pozdravljam današnju odluku Turske da nastavi sa ratifikacijom članstva Finske u NATO-u. Ovo će ojačati bezbednost Finske, ojačaće bezbednost Švedske i ojačaće bezbednost NATO-a. Nadam se da će Velika nacionalna skupština Turske glasati za ratifikaciju što je pre moguće", izjavio je on.

Stoltenberg je takođe istakao da Finska i Švedska sede za NATO stolom i integrišu se u političke i vojne strukture.

"Obe zemlje su dobile bilateralna bezbednosna uveravanja od mnogih zemalja NATO-a, uključujući SAD, UK, Nemačku i Francusku. Tako da je nezamislivo da NATO ne bi odgovorio ako bi bile napadnuti Finska ili Švedska. Njihova bezbednost je važna za NATO", dodao je on.

Na samitu NATO-a u Madridu prošlog juna doneta je odluka za poziv Finske i Švedske da se pridruže Alijansi.

"Od tada smo videli najbrži proces ratifikacije u modernoj istoriji NATO-a. U kritičnom trenutku za našu bezbednost, ovo će našu Alijansu učiniti jačom i sigurnijom", naglasio je Stoltenberg.

On jedodao da je nedavno poseto Tursku i sastao se sa predsednikom Redžepom Taipom Erdoganom.

"Predsednik i ja smo se dogovorili da sazovemo sastanak Turske, Finske i Švedske u sedištu NATO-a. Na tom sastanku prošle nedelje, svi su prepoznali da je postignut značajan napredak u primeni trilateralnog memoranduma potpisanog u Madridu i da su brze ratifikacije za Finsku i Švedsku u interesu svih. Najvažnije je da i Finska i Švedska brzo postanu punopravne članice NATO-a, a ne da li će pristupiti u isto vreme. Prošlogodišnja odluka da se pozovu i Finska i Švedska suštinski je ojačala njihov odnos sa NATO-om. Kao posledica toga, njihova bezbednost je znatno poboljšana", ističe prvi čovek Alijanse.