Nemiri zbog nametnute penzione reforme: Francuska policija bacila suzavac na demonstrante u Parizu

Odluka francuske vlade da sprovede nepopularne penzione reforme, izbegavajući neizvesno glasanje u Skupštini, izazvala je nove žestoke proteste i u parlamentu i na ulicama.

Shvativši da neće imati potrebnu većinu u Donjem domu Skupštine za usvajanje predloga za povećanje starosne granice za penziju sa 62 na 64 godine, Vlada je odlučila da se osloni na ustavni mehanizam i da bez glasanja usvoji plan, piše BBC.

Naime, član 49:3 Ustava upravo omogućava vladi da donese zakon bez glasanja.  To je izazvalo i burno negodovanje u parlamentu.

 

 

Makron je ranije naveo da je takva odluka od vitalnog značaja kako bi se izbegao kolaps državnog penzionog sistema. Međutim, jedan broj Francuza sa ne slaže sa ovom izjavom. Zbog nje nedeljama štrajkuju brojne službe, a sada je situacija u prestonici posebno otežana jer protesti traju danima.

Tanjug/AP/Thomas Padilla

Večeras je došlo i do eskalacije kada je francuska policija upotrebila suzavac protiv demonstranata na trgu Plas de la Konkord u Parizu gde se, kako je javio Rojters, okupilo oko 7.000 ljudi u znak protesta zbog reformi penzionog sistema. Demonstranti su bacali kamenice na policiju koja je potom intervenisala kako bi razbila grupe učesnika protesta.

.

Tanjug/AP/Thomas Padilla

BBC navodi da nisu samo Parižani izašli na ulice da protestuju. U Bordou na jugoistoku Francuske stotine ljudi demonstrira da "odgovori" Makrona od odluke, prenosi lokalna radio stanica. Protestuje se i u severnoj francuskoj oblasti Pikardija, kao i u gradovima Amijenu i Lilu.

Najavljena su dva spontana skupa i u gradu Renu, na zapadu zemlje.

Šta predviđa Makronova reforma?

Penzionom reformom francuski predsednik želi, pre svega, da od 2030. godine poveća starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine. Osim toga, predloženo je da radnici počnu da uplaćuju dodatne doprinose u nacionalni penzioni sistem – od 2027. godine. I za punu penziju trebalo bi da se radi 43, a ne 42 godine. Starosna granica za odlazak u penziju bi se postepeno povećavala za tri meseca godišnje, počev od septembra ove godine.

Makronova reforma predviđa garantovana minimalnu penziju od najmanje 85 odsto neto minimalne zarade, otprilike 1.200 evra mesečno na sadašnjim nivoima, za nove penzionere.

Takođe policajci, zatvorski čuvari, kontrolori letenja i drugi javni službenici na poslovima koji se smatraju fizički ili psihički teškim zadržaće pravo na prevremenu penziju, a njihova starosna granica za odlazak u penziju će se povećati za isti broj godina kao i za ostale.

Predviđa se i ukidanje takozvanih „posebnih režima“ sa različitim starosnim granicama za odlazak u penziju i beneficijama za radnike na železnici, u elektro ili gasnoj privredi.

Šta je sporno u Makronovom predlogu?

Dizanje starosne granice za odlazak u penziju približilo bi Francusku standardima suseda, od kojih je većina pomerila starosnu granicu na 65 godina ili čak i više. 

Zakon takođe pooštrava uslove za punu penziju i ukida privilegije koje uživaju neki zaposleni u javnom sektoru, kao što su oni koji rade u pariskom metrou. Nakon što su prvobitno tvrdili da je cilj da se sistem učini pravednijim, vlada sada naglašava da je reč o uštedama, piše AFP. 

Tanjug/Pascal Rossignol/Pool via AP

"Status quo u narednih deset godina znači 150 milijardi evra akumuliranih deficita i pad kvaliteta života penzionera", rekao je ranije ministar rada Olivije Duso.

Izmene, koje bi podrazumevale i mala povećanja za najniže penzije, trebalo bi da stupe na snagu u septembru.

Francuski sindikati do sada su organizovali više odvojenih dana protesta. Njihova glavna primedba je da se izmenama kažnjavaju nekvalifikovani radnici koji imaju tendenciju da rano započnu karijeru i često se muče na fizički zahtevnim poslovima, za raziliku od onih koji su diplomirali na fakultetima.

Tanjug/AP/Thomas Padilla

Sindikate podržava tvrdo levičarska partija Nepokorena Francuska (LFI), koja zapravo želi da se starosna granica spusti na 60 godina, kao i socijalisti i Zeleni. Krajnje desničarska partija Marin le Pen takođe je protiv promena, izražavajući uznemirenost zbog pokušaja da se Francuska parališe stalnim štrajkovima.

Mnoštvo levičarskih intelektualaca takođe je izrazilo protivljenje, posebno ekonomista Tomas Piketi, koji vidi da Makron jača svoju reputaciju "predsednika bogatih".

Nedelje neprekidnih štajkokva

Ankete su pokazale i da se dve trećine birača protivi promenama, kao i da većina podržava štrajkove. RSE piše da će ova odluka dodatno da razbesni sindikate, demonstrante i pojedine opozicione stranke. 

"Ova vlada nije dostojna naše Pete republike, francuske demokratije", rekao je Fabien Roussel, čelnik Komunističke partije Francuske.

Tanjug/AP/Thomas Padilla

Čelnik Socijalističke partije Olivier Faure izjavio je za Rojetrs da je izvestan "nekontrolisani bes" nakon neprekidnih štrajkova i protesta koji traju danima.

Jedan od demonstranata je za BBC naveo da je odluka vlade da se pozve na član 49:3 "nedemokratska" i da veruje da je takva odluka "poslednja kap" koja će preliti čašu.

"Ukoliko treba, bolokiraćemo puteve i železnice", rekao je.