"Dala sam otkaz, nisam imala dovoljno da platim obdanište": Gde su u Evropi najskuplji, a gde najjeftiniji vrtići

Sara Ronan je morala da da otkaz jer nije imala dovoljno novca kako bi priuštila da njena deca idu u obdanište. Daleko od toga da je njen slučaj usamljen, u pitanju je priča koja je dobro poznata širom Velike Britanije. U ovoj zemlji troškovi roditelja za obdaništa među najvećima su u Evropi, a žene se obeshrabruju da se vrate na radno mesto nakon što rode dete, upravo zbog veoma visokih troškova koje to povlači sa sobom. Kakva je situacija u drugim evropskom zemljama?

"Kao i mnogi roditelji, morala sam da mozgam kako da uklopim obdanište tako da sve može da funkcioniše. Moj sin je dva dana u nedelji bio kod jednih bake i deke, a drugi dan kod drugih. Išao je u vrtić samo dva dana nedeljno. Onda se situacija sa bakama i dekama promenila, jer se njima pogoršalo zdravstveno stanje", kaže za Euronews Next Ronan, koja se nalazi na čelu projekta za Koaliciju za rano obrazovanje i obdanište pri Grupi za budžet žena Ujedinjenog Kraljevstva.

"Suočila sam se sa tim da sam morala da šaljem sina u vrtić pet dana nedeljno. Cena toga je bila 1200 funti (1356 evra) mesečno. Posle oporezivanja, zarađivala sam oko 1700 funti (1921 evra) mesečno", dodaje Ronan.

Najnovija anketa koju je sprovela dobrotvorna organizacija "Pregnant Then Screwed" otkriva da roditelji na obdanište u Velikoj Britaniji potroše i do neverovatnih 75 odsto prihoda.

Prošle godine, Velika Britanija je postala najskuplja država po ovom parametru širom razvijenog sveta, što je navelo hiljade ljudi da protestuju u gradovima širom zemlje u okviru onoga što je prošlog oktobra postalo poznato kao "Marš mama".

"Do sada, Vlada nije uradila ništa po pitanju troškova inflacije u Velikoj Britaniji. Čini se da će troškovi obdaništa porasti za najmanje još 10 odsto u aprilu", kaže Džoeli Brirli, osnivač "Pregnant Then Screwed".

Pexels

"U proseku, obdanište košta 14.000 funti godišnje a smatramo da će porasti za još 1.000 funti", dodala je Brirli.

Svaki treći roditelj koji je učestvovao u anketi otkrio je da se već oslanja na neki oblik duga za pokrivanje troškova obdaništa.

Usred trenutne krize troškova života koja je već učinila osnovne potrepštine poput hrane nedostupnim u Velikoj Britaniji, visoki troškovi čuvanja dece pogoršavaju socioekonomske nejednakosti i nesrazmerno utiču na žene, primoravajući ih da smanje broj sati ili da napuste posao u celini.

Pored toga, procenjuje se da 1,7 miliona žena u Velikoj Britaniji radi manje sati nego što bi inače radile, upravo zbog problema koji se tiče čuvanja dece, navodi Centar za progresivnu politiku.

Kakvi su troškovi čuvanja dece širom Evrope

U zemljama EU, do 90 odsto dece uzrasta od tri do pet godina i jedna trećina dece mlađe od tri godine pohađa formalna obdaništa. Međutim, troškovi se veoma razlikuju širom kontinenta.

Troškovi obdaništa ili dnevnih boravaka kreću se od manje od pet odsto prosečne zarade u Nemačkoj i Austriji, gde roditelji koji žive u glavnim gradovima čak imaju koristi od besplatnih državnih obdaništa, do skoro 52 odsto srednje zarade žena u Ujedinjenom Kraljevstvu, prema podacima OECD-a.

U većini evropskih zemalja, roditelji mogu imati koristi od visokih subvencija kad aje u pitanju obdanište, što smanjuje njihovo finansijsko opterećenje. U Holandiji, na primer, gde tržištem dominiraju privatne usluge, troškovi bi mogli da idu i do 80 odsto srednje zarade žena.

Međutim, nakon što vlada obezbedi beneficije, roditelji sa niskim primanjima u Holandiji na kraju plaćaju samo 5 odsto. U stvari, holandska vlada planira šemu koja će pokriti 95 odsto troškova za sve zaposlene roditelje do 2025. godine.

Velika Britanija na jednom kraju spektra

U Velikoj Britaniji, međutim, to nije slučaj, uprkos tome što vlada ulaže četiri milijarde funti (4,52 milijarde evra) u svake godine u poslednjih pet godina, kroz osam različitih šema podrške.

"Vrste podrške koje su dostupne zaista više ne zadovoljavaju potrebe porodica", kaže Sara Ronan.

Ovo bi delimično moglo objasniti zašto se procenjuje da milion porodica koje ispunjavaju uslove u UK nije preuzelo svoje pravo na neoporeziv deo za obdaništa, koji iznosi 2.000 funti (2.260 evra) godišnje.

"Vlada je veoma dobra kada treba da priča o ovim beneficijama. Stvarna administracija i dostupnost su, međutim, strašne", navodi Brirli.

Porodice u nepovoljnom položaju u Ujedinjenom Kraljevstvu takođe mogu da se prijave za Univerzalni kredit za obdaništa, koji plaća do 85 odsto troškova za porodice sa niskim primanjima koje zarađuju 16.000 funti (18.080 evra) ili manje godišnje, ali se novac vraća sa zakašnjenjem

"Ako nemate novac za početak, gde ga možete pronaći? Zbog toga dolazite u situaciju da imate samo 13 odsto ljudi koji prihvataju tu podršku, a od tih 13 odsto, 81 odsto su samohrane majke", navodi Ronan.

Nemačka mreža "Kita" i dalje nije savršena

Na drugom kraju spektra su, na primer, zemlje poput Nemačke u kojima je prosečna godišnja cena obdaništa 1.310 evra.

Od 2013. godine, deca starija od 12 meseci imaju zakonsko pravo na mesto u dnevnim boravcima pod nazivom "Kita" preko svoje lokalne opštine. "Kita" obično naplaćuje 70 do 150 evra mesečno, ali troškove onda subvencioniše država.

Klara Grujtroj, poslovna žena i majka dvoje dece, kaže da se oseća srećnom jer je ranije živela u Hamburgu, ali sada živi u Berlinu gde je čuvanje dece besplatno.

Ona je na čelu berlinskog ogranka udruženja "Zaposlene mame", u kome majke na rukovodećim pozicijama mogu da pruže podršku jedna drugoj kada su u pitanju saveti kako da uravnoteže majčinstvo i posao.

"Da nisam mogla da priuštim obdanište, ne znam kako sam mogla da dođem do mesta gde sam danas", rekla je ona za Euronews Next.

Međutim, iako bi na ovom modelu Nemačkoj mogle da pozavide mnoge evropske zemlje, i dalje je to daleko od savršenog.

Pexels

U mnogim mestima u Nemačkoj, "Kita" nema dovoljno osoblja, a spiskovi dece koja čekaju su dugački, naročito za one koji su mlađi od tri godine. 

U istraživanju koje je sproveo Nemački institut za mlade 2020. godine, 49 odsto roditelja sa decom mlađom od tri godine izjavilo je da su im ovi centri potrebni, ali je samo 24 odsto uspelo da obezbedi potreban broj sati.

"U Nemačkoj nije pitanje cene, srećom, već je pitanje pronalaženja mesta", kaže Grujtroj koja se mučila da nađe mesto za svoje ćerke pre nego što su napunile godinu dana, dok se ona mučila sa supostavljanjem sopstvenog biznisa.

Pošto joj je preduzetnička karijera omogućila da radi na daljinu, uspela je da se snađe sve dok nije mogla da smesti svoje ćerke u "Kita" centar.

"Ako ste stekli slobodu da deca imaju besplatan dnevni boravak, to više ne dovodite u pitanje. Sada se razgovara o kvalitetu, jednakosti i o usluzi", rekla je Grujtroj.

U Srbiji cene se razlikuju od grada do grada

Cene vrtića u Srbiji su različite i zavise od lokalne samouprave. Gradovi i opštine plaćaju  80 odsto od ekonomske cene vrtića, dok roditelji pokrivaju preostalih 20 odsto troškova. Ima lokalnih samouprava koje su na sebe preuzele kompletno finansiranje boravka dece u vrtićima.

Primera radi u Novom Sadu lokalna samouprava je preuzela na sebe plaćanje vrtića od 1. januara 2020. godine. Potpuno je besplatan boravak za više od 17.000 dece u vrtićima PU "Radosno detinjstvo".

U Beogradu roditelji plaćaju mesečno 5.617 dinara, što je 20 odsto od ekonomske cene koja iznosi 28.085 dinara. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je da će od 1. septembra ove godine sva deca u Beogradu imati besplatne vrtiće.

U Aleksincu roditelji plaćaju mesečno vrtić 6.300 dinara, dok je ekonomska cena 31.600 dinara. Razliku plaća lokalna samouprava.  

U Nišu roditelji plaćaju nešto više od 4.000 dinara mesečno vrtić, dok lokalna samouprava finansira preostalih 14. 924 dinara do ekonomske cene.