Igre 
Kršenje slobode okupljanja, izražavanja i udruživanja: Belorusija ima 1.463 politička zatvorenika
Komentari07/03/2023
-20:43
Beloruski sud osudio je juče liderku opozicije Svetlanu Tihanovsku na 15 godina zatvora stavljajući joj na teret izdaju. Tihanovska je samo jedna u nizu prodemokratskih političkih lidera koji su osuđeni nakon masovnih protesta koji su izbili u Belorusiji 2020. godine, nakon što je Aleksandar Lukašenko proglašen ubedljivim pobednikom predsedničkih izbora.
Ovi protesti važe za najmasovnije demonstracije od raspada Sovjetskog Saveza nakon kojih je krivično gonjeno na hiljade ljudi, a kazne i opasnost još postoje za svakoga ko se usudio i ko se usudi da protestuje protiv Lukašenkovog režima.
Prema podacima centra za ljudska prava Vijasna od 28. februara, u Belorusiji je registrovano 1.463 političkih zatvorenika, a istog meseca je zajednica za ljudska prava u zemlji dodala još 69 imena na listu.
Slučajevi Svetlane Tihanovske i Marije Kolesnikove
Sergej Tihanovski, suprug Svetlane Tihanovske planirao je da na predsedničkim izborima avgusta 2020. godine izaće na crtu Aleksandru Lukašenku.
Međutim, Tihanovski nije uspeo da se kandiduje jer je Centralna izborna komisija odbila da prihvati dokumente, a u vreme registracije on se nalazio u pritvoru zbog učešća na protestima održanim u decembru 2019. godine.
Nakon ovoga, na javnu pozornicu izašla je njegova supruga Svetlana Tihanovska, koja se umesto njega kandidovala na predsedničkim izborima.
Profimedia
Lukašenko je proglašen pobednikom izbora, nakon čega ga je opozicija optužila za izbornu prevaru, što je on demantovao. Optužba se pretvorila u masovne proteste a nakon nasilnog gušenja demonstracija, Tihanovska je postala lider opozicije u egzilu, a izbore na kojima je Lukašenko odneo pobedu, nije priznala.
Povezane vesti
Zbog situacije u zemlji Tihanovska je pobegla u susednu Litvaniju. Suđenje na kojem joj je izrečena zatvorska kazna od 15 godina održano je u njenom odsustvu.
Osim Svetlane Tihanovske, još jedan u nizu primera gonjenja iz političkih razloga, predstavlja slučaj Marije Kolesnikove, koja je bila jedna od ključnih ličnosti u opozicionoj predsedničkoj kampanji protiv Lukašenka.
Tanjug/Ramil Nasibulin/BelTA pool photo via AP
Kolesnikova je optužena na 11 godina zbog „zavere radi preuzimanja vlasti“ i od tada se nalazi u zatvoru. Njeno pritvaranje osudile su međunarodne organizacije za ljudska prava, a postala je i simbol borbe za demokratiju u Belorusiji.
Roman Protaševič, novinar zbog koga je Lukašenko preusmerio putnički avion
Još jedan značajan politički zatvorenik bio je novinar Roman Protaševič, koji je uhapšen u maju 2021. godine nakon što je beloruska vlada primorala komercijalni let da sleti u Minsk pod lažnom pretnjom bombe.
Protaševič, koji je bio na letu, uhapšen je zajedno sa svojom devojkom Sofijom Sapegom, državljankom Rusije.
Protaševič je osnivač Telegram kanala Neksta, koji je imao ključnu ulogu u izveštavanju o protestima nakon izbora 2020. godine.
Tanjug/AP/Ramil Nasibulin
Ubrzo nakon hapšenja, u snimku emitovanom na državnoj televiziji Protaševič je priznao da je organizovao proteste protiv vlade i pohvalio predsednika Aleksandra Lukašenka.
Povezane vesti
On je tada rekao da ga niko ne primorava da govori i da to radi po sopstvenom izboru, da je mnogo kritikovao Lukašenka, ali da je „počeo da shvata da on radi dobru stvar i da ga svakako poštuje".
Iz Protaševičeve porodice kažu da je novinar ove izjave dao jer je bio prinuđen, dok borci za ljudska prava tvrde da je bio mučen.
Nehumani tretman političkih zatvorenika u Belorusiji
U Belorusiji trenutno ima najmanje 2.900 osoba osuđenih u politički motivisanim krivičnim slučajevima. Uglavnom se terete za krivična dela poput „podsticanja nereda“ ili „učestvovanja u nedozvoljenim protestima“.
Povezane vesti
Branioci ljudskih prava nastavljaju da beleže podatke koji pokazuju da su politički zatvorenici podvrgnuti mučenju, premlaćivanju i drugim oblicima zlostavljanja dok su u pritvoru.
Ovakvu vrstu tretmana prijavljuju bivši politički zatvorenici, a tvrdi se i da je nedavno jednom dvadesetsedmogodišnjem političkom zatvoreniku koji zbog nehumanih uslova sada ima ozbiljnih zdravstvenih problema, uskraćena zdravstvena nega koja mu je neophodna.
U izveštaju Međunarodne platforme odgovornosti za Belorusiju (IAPB) se navodi da su uprkos represiji i drugim poteškoćama sa kojima se trenutno suočavaju, Belorusi i dalje spremni da pruže dokaze o grubim kršenjima ljudskih prava u njihovoj državi.
Kršenje slobode okupljanja, izražavanja i udruživanja pod maskom borbe protiv ekstremizma.
Po političkoj osnovi u se gone opozicioni lideri, novinari, blogeri, aktivisti za ljudska prava i ostali koji su se usudili da kritikuju Lukašenkov režim.
Najtežu kaznu do sada – 25 godina zatvora dobio je beloruski biznismen i politički disident Nikolaj Autuhovič, navodi su u podacima koje iznosi Vijasna.
Među zatvorenicima iz političkih razloga bilo je 108 kulturnih ličnosti, 32 medijska profesionalca, šest advokata i šest branitelja ljudskih prava Vijasne, među kojima je i dobitnik Nobelove nagrade za mir za 2022. godinu Aleš Bjaljatski, kome je suđeno ove godine i osuđen je na 10 godina zatvora zbog finansiranja protesta 2020. godine i utaju poreza. Višegodišnje zatvorske kazne izrečene su i za još petoro viđenijih aktivista ove grupe.
Krajem februara na spisku lica „umešanih u ekstremističke aktivnosti“ nalazilo se 2.487 osoba, a tokom meseca je dodato 117 osoba. Spisak „ekstremističkih grupa“, koji vode KGB i Ministarstvo unutrašnjih poslova Belorusije, sadrži 116 unosa. U februaru je na listu dodato nekoliko novih grupa, među kojima i Malanka medija.
Komentari (0)