Igre 
Cvrčak i larva crva brašnara od sada na meniju u EU: Bube u keksu, čipsu, makaronama, ali hoće li ih građani prihvatiti
Komentari11/02/2023
-13:06
Kućni cvrčak i larva crva brašnara novi su insekti na listi dozvoljenih u ishrani na teritoriji Evropske unije. Time su se pridružili jednoj vrsti skakavca i žute bube brašnare, koji se u raznim oblicima već legalno koriste u zemljama članicama. Zahtevi za upotrebu još osam vrsta čekaju na svoje odobrenje, a do stavljanja na listu novih namirnica moraju da prođu detaljne naučne analize.
Ipak, koliko su na menijima u Evropi već zastupljeni ovi novi prehrambeni proizvodi? Iako je delimično odmašćeni prah ovog insekta na teritoriji Evropske unije dozvoljen od pre tek nekoliko dana, belgijskim propisima je to omogućeno već blizu 10 godina. Gotovo toliko Gabrijela Vitok vodi firmu u kojoj se proizvodi ovakva hrana.
"Od svih insekata koji su dozvoljeni odlučili smo se za cvrčke jer su ljudima nekako najprihvatljiviji i mogu da ih uporede sa škampima, jasno nam je to da se ljudima gadi na samu pomisao da jedu crve. Međutim ispostavilo se da su cvrčci izrazito skupi, mi stavljamo mali procenat brašna od njih upravo zbog cene, ali i propisa i činjenica da ljudi još nisu spremni da jedu velike količine insekata u krekerima", rekla je za Euronews vlasnica firme za proizvodnju krekera, Gabrijela Vitok.
Euronews
Dodala je da firma trenutno radi na razvoju burgera čiji sastav će činiti 20 posto crva brašnara a jedan od glavnih razloga za to je što crv brašnara nije skup.
Samo 10 odsto građana spremno da meso zameni insektima
Istraživanje koje je 2020. godine sprovela Evropska potrošačka organizacija pokazuje da je samo 10 odsto građana spremno da zameni meso insektima. Ipak, ideja o jestivim bubama u izrazito multikulturalnom glavnom gradu Belgije, mahom je prihvatljiva.
Prema propisima Evropske unije na proizvodima mora da bude jasno naznačeno da li sadrže insekte u sebi jer kako kažu u ovom telu, svako od nas treba da odluči da li želi da konzumira hranu koja sadrži insekte.
Sve to važno je i zbog potencijalnih alergijskih reakcija, što je još jedan razlog jasnog obeležavanja. Put od prijave do dozvole je zbog bezbednosti i drugih aspekata, dug i kompleksan.
Povezane vesti
"Pre nego što nova hrana poput insekata uopšte dospe na tržište prolazi temeljnu kontrolu Evropske agencije za bezbednost hrane. Samo u koliko oni daju zeleno svetlo da je hrana bezbedna za ljudsku upotrebu može se tretirati kao hrana, to pokazuje da su evropska pravila za bezbednost hrane među najstrožijima na svetu", rekao je za Euronews portparol Evropske komisije zadužen za bezbednost hrane, Stefan Kersmaker.
Kako se procenjuje bezbednost
U Evropskoj agenciji za bezbednost hrane u pisanom odgovoru za Euronews pojašnjavaju kako taj proces izgleda.
"Kompanija koja se bavi proizvodnjom hrane se prijavi za autorizaciju Evropskoj komisiji. Da bi proverila da li je nova hrana bezbedna za potrošače, Komisija traži od Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) da izvrši procenu. Mi imamo devet meseci da završimo procenu rizika, iako vreme može i da se zaustavi u bilo kom trenutku ako su potrebni dodatni podaci ili informacije. U roku od sedam meseci nakon toga Komisija od država članica traži mišljenje o nacrtu akta o odobrenju. Tek ukoliko se postigne dogovor kvalifikovanom većinom, proizvod može biti stavljen na tržište."
Ono što zagovornici ovakvog tipa ishrane ističu kao prednost, osim hranljivosti insekata, jeste i očuvanje planete. Mlečna i mesna industrija dovode do zagađenja, šume se seku radi pravljenja pašnjaka i uzgoja stoke, sve to posledično dovodi do globalnog zagrevanja.
Smatra se da bi se intenzivnijim uvođenjem insekata u ishranu, pojedine druge vrste mogle zaštiti od izumiranja. Sve ostalo, stvar je ukusa.
"Za pet godina ova vrsta ishrane biti prijemčiva za svačiji džep"
Nutricionistkinja Ana Todorović za Euronews Srbija kaže da insekti predstavljaju jako značajan izvor proteina i da su jako dobar pandan životinjskom mesu kada je količina proteina u pitanju. Navela je da način proizvodnje mesa sve kritičniji i da se ljudi više okreću biljnim i drugim alternativama koji su dobri izvori proteina.
"U svakom slučaju oni će biti ili u sušenom obliku, radi bezbednosti, tako da će moći da se konzumira čak i kao čips, kao i u nekim jelima kao što se radi u Aziji u kombinaciji sa povrćem, svakako termički obrađeno ili kao dodatak u keksu, testeninama, dakle biće ih zastupljeno svuda, možda ukus neće biti dominantan, zaista ljudi možda nekad neće ni osetiti tu neku specifičnost ukusa", rekla je ona.
Povezane vesti
U perspektivi možemo da očekujemo da će za pet godina ova vrsta ishrane biti prijemčiva za svačiji džep kada proizvodnja postane masovnija, rekla je za Euronews Srbija nutricionistkinja Ana Todorović.
Komentari (0)