Put do pregovaračkog stola ni na vidiku: Godinu dana od početka rata u Ukrajini, o pregovorima se tek stidljivo govori

Bliži se punih godinu dana od početka rata u Ukrajini, a rešenja kojim bi se sukob prekinuo i dalje nema na vidiku. Dok se na terenu odvijaju bitke koje odnose žrtve na obe strane, pojedini evropski lideri i dalje ne isključuju mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Nemački kancelar Olaf Šolc je, tako, nedavno rekao da bi "trebalo nastaviti telefonske razgovore sa ruskim predsednikom", kao i da "ton ovih razgovora nije bio nepristojan ni ranije, uprkos potpuno različitim pogledima na situaciju".

"Mada raniji razgovori nisu bili nepristojni, ruski lider je više puta jasno rekao da želi da delove susedne zemlje silom pripoji svojoj, što je neprihvatljivo. Ponekad, razgovori su imali konkretne teme poput razmene zarobljenika, izvoza žita iz Ukrajine, kao i nuklearne elektrane u Zaporožju", rekao je nemački kancelar u intervjuu za list "Tagešpigel".

"Na Putinu je da povuče svoje trupe sa ukrajinske teritorije i da tako stavi tačku na ovaj užasni, nerazumni rat koji je već odneo stotine hiljada života", dodao je.

Šolc: Rusija mora da prestane sa ratom

Uprkos tome što je govorio o neophodnosti razgovora, Šolc je bio odlučan u svom stavu da situacija ne može da se promeni sve dok Rusija, kako se izrazio, "ne prestane sa ratom koji donosi veliku agresiju".

Nije Šolc jedini evropski lider koji pregovore sa Putinom o potencijalnom miru smatra neophodnim. Francuski predsednik Emanuel Makron je, od samog početka rata u Ukrajini, bio među retkima koji su pozivali na održavanje "direktne veze" sa Kremljom.

Na novogodišnjem prijemu u Jelisejskoj palati, Makron je, međutim, rekao da "ne postoji ništa što bi moglo opravdati rat", i da je "Putin pokušao da objasni kako je Ukrajina pretnja, jer preko nje Evropa i Amerika žele da ugroze bezbednost Rusije, što nije istina".

Tanjug/AP/Natacha Pisarenko

Samo mesec dana pre toga, međutim, Makron je u intervjuu za francusku televiziju TF1, izazvao kritike Kijeva i baltičkih zemalja rekavši da bi Rusiji "trebalo dati jake bezbednosne garancije kao deo budućih pregovora za okončavanje rata u Ukrajini".

"Ovo znači da jedna od ključnih stvari na koje moramo da se fokusiramo, kao što je ruski predsednik Vladimir Putin uvek govorio, jeste strah da će NATO doći pred njihova vrata, i da će razmestiti oružje tako da se ugrozi Rusija", rekao je Makron.

"Ove teme biće deo mirovnih pregovora, pa moramo da spremimo unapred šta smo spremni da uradimo, kako da zaštitimo sveznike i države članice, kao i kako da damo Rusiji garancije jednom kada se vrati za pregovarački sto", dodao je francuski predsednik.

Kremlj: Nema planova za razgovore sa Bajdenom

Izvan Evrope, stavovi o tome da li bi pregovori sa Rusijom mogli da donesu neki rezultat, različiti su.

Nešto ranije, američki zvaničnici rekli da Putin "nema nikakvu nameru za učestvovanje u mirovnim pregovorima". Portparol Bele kuće Džon Kirbi odgovorio je na Putinove tvrdnje da želi pregovore, tako što je rekao da je "upravo suprotno istina".

"Američki predsednik spreman je na razgovore sa Putinom, ali samo nakon što Putin pokaže da je ozbiljan kada su u pitanju pregovori, i nakon konsultacija sa Ukrajinom i drugim NATO saveznicima", rekao je Kirbi 23. decembra prošle godine.

U nedavnom obraćanju novinarima, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, čini se, dodatno ugasio šanse za pregovore između Rusije i SAD, jer je rekao da su "odnosi Vašingtona i Moskve verovatno na najnižoj tački ikada".

Upitan da li li Moskva razmatra mogućnost da pregovore na visokom nivou oko sukoba u Ukrajini vodi sa Vašingtonom, Peskov je rekao: "Nikakvi razgovori Putin-Bajden se trenutno ne planiraju".

Za razliku od "zategnutog" odnosa Moskve sa Vašingtonom, čini se da sa Ankarom postoji stalni kanal komunikacije. 

Tanjug AP/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan početkom januara telefonom je razgovarao sa Putinom, i tom prilikom rekao mu da mirovni napori moraju da budu podržani jednoglasnim prekidom vatre i koja nudi pravedno rešenje", preneo je Rojters.

Erdogan i Putin su razgovarali nekoliko puta od početka rata u Ukrajini, a Turska je služila i kao posrednik, zajedno sa UN, kada je u pitanju izvoz žitarica iz ukrajinskih luka, koji je pokrenut nakon dugih pregovora.

Zelenski "nije zainteresovan" za razgovor sa Putinom

Iz Rusije i Ukrajine su, od početka rata, stizale različite izjave o tome da li žele pregovore, kao i o tome šta bi teme tih pregovora trebalo da budu. 

Najsvežije pominjanje pregovora na visokom državnom nivou bilo je u novembru prošle godine, kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izneo plan od deset tačaka pod kojim bi Ukrajina pristala na razgovore.

Ovaj plan sadržao je tačke koje se tiču bezbednosti nuklearne elektrane u Zaporožju, ali se zahtevalo i da budu oslobođeni svi ratni zarobljenici deportovani u Rusiju, da se povuku sve ruske trupe, kao i da se napravi specijalan ratni tribunal koji bi se bavio ruskim zločinima.

Ruske vlasti, što nije ni čudo, nisu prihvatile ovaj plan Zelenskog, a nada za bilo kakve pregovore je izuzetno slaba u ovom trenutku, što pokazuje izjava ukrajinskog predsednika da "nije zainteresovan".

"To me ne interesuje, ni da se sastanemo, ni da razgovaramo. Zašto bih to uradio? Imali smo sastanak sa njim u normandijskom formatu, pre invazije. Video sam da taj čovek jedno govori, a drugo radi. Ko je on sada? Nakon invazije, on za mene nije niko", rekao je Zelenski prošle nedelje u intervjuu za "Skaj njuz".

profimedia

Moskva, sa druge strane, ne isključuje deklarativno mogućnost pregovora, ali u nekoliko navrata je rečeno da neće odustati od svojih zahteva. Putin je krajem decembra rekao da je Rusija "spremna da pregovara sa svim stranama uključenim u rat, ali da Kijev i njegovi zapadni partneri ne žele da razgovaraju". Ukrajinski šef diplomatije okarakterisao je izjave iz Moskve o pregovorima kao "gluposti", rekavši da bi to značilo da se Ukrajina predala, a da će, ako se to dogodi, "biti samo još gore".

Sa mirovnim pregovorima pokušano je u martu 2022. godine, kada su obe strane u Istanbulu izložile svoje zahteve. Međutim, od tada su pregovori obustavljeni, i više nisu obnavljani.