330. DAN RATA Grosi: Nesreća u nuklearki Zaporožje može se dogoditi svakog časa

Danas je 330. dan ruske invazije na Ukrajinu. Tri najvažnije osobe u ukrajinskom ministarstvu unutrašnjih poslova poginule su juče u padu helikoptera pored vrtića u istočnom predgrađu Kijeva. Dok je ova tragedija nadvila mrak nad Ukrajinom, ništa manje nije tragičan prizor iz Dnjepra, gde je u ruskom napadu poginulo 45 ljudi. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je sinoć u Davos poslao poruku da svet mora da deluje brže nego što Rusija vuče poteze. 

Kako je protekao prethodni dan ruske invazije na Ukrajinu, pročitajte u jučerašnjem blogu.

Euronews

Dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu

21.47 Moskva: Danske haubice Cezar za Ukrajinu vode eskalaciji neprijateljstava

Odluka danskih vlasti da prebace 19 samohodnih haubica Cezar u Ukrajinu ima za cilj eskalaciju neprijateljstava, saopštila je ruska ambasada, javio je TASS. Danska je krajem decembra najavila da će donirati vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 300 miliona danskih kruna, odnosno 42,8 miliona dolara, saopštilo je dansko Ministarstvo odbrane, preneo je Rojters.

21.19 SAD ispituju nepotvrđene izveštaje da je Rusija pokrenula postupak za špijunažu

SAD ispituju nepotvrđene izveštaje da je Rusija pokrenula krivični postupak protiv njihovog državljanina zbog sumnje za špijunažu, rekao je danas novinarima zamenik portparola Stejt departmenta Vedant Patel. On je kazao da se Rusija generalno ne pridržava obaveza da  
blagovremeno obezbedi obaveštenje o hapšenju državljana SAD u Rusiji, dodajući da će Vašington nastaviti da prati situaciju, preneo je Rojters. Biro za nacionalnu bezbednost nije naveo protiv koga je pokrenut postupak niti druge detalje, kao ni da li je osumnjičeni uhapšen. 

20.58 Berlin i Vašington se nadigravaju oko slanja tenkova Ukrajini: "Leopardi" stižu u Kijev ako SAD naprave prvi korak 

Nemački kancelar Olaf Šolc spreman je da odobri isporuku tenkova "Leopard 2" Ukrajini, ali za to postavlja jedan uslov. Prema informacijama lista "Zidojče cajtung", Šolc je u telefonskom razgovoru sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom dao do znanja da je Berlin spreman da isporuči "Leoparde", ukoliko i Vašington Kijevu na raspolaganje stavi svoje tenkove "Abrams". U nameri da pritisne Berlin, u posetu novom nemačkom ministru odbrane Borisu Pistorijusu danas je stigao američki kolega Lojd Ostin. Opširnije u odvojenom tekstu.

profimedia

20.01 Grupa od devet zemalja obećala još veću vojnu pomoć Ukrajini

 

Grupa od devet zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Poljsku i Holandiju, obećala je danas, posle sastanka u Estoniji, da će nastaviti da pruža još veću vojnu pomoć Ukrajini, uključujući glavne borbene tenkove.

„Obavezujemo se da ćemo zajednički nastojati da isporučimo donacije bez presedana, uključujući glavne borbene tenkove, tešku artiljeriju, sisteme protivvazdušne odbrane, municiju i borbena vozila pešadije za odbranu Ukrajine“, navodi se u zajedničkom saopštenju, preneo je Rojters. 
Saopštenje ministara odbrane Britanije, Estonije, Poljske, Letonije i Litvanije, kao i predstavnika Danske, Češke, Holandije i Slovačke posle sastanka u Estoniji, objavljeno je na veb stranici britanske vlade. Pomoć će uključiti desetine sistema protivvazdušne odbrane "stinger", protivavionske topove S-60, mitraljeze, kao i obuku ukrajinskih vojnika, preneo je Rojters.

20.00 Ukrajinska vlada predložila zakon za ukidanje Ukrajinske pravoslavne crkve

Ukrajinska vlada podnela je danas skupštini predlog zakona kojim bi mogla da se ukine Ukrajinska pravoslavna crkva ukoliko ukrajinske vlasti zaključe da je povezana sa Rusijom.
TASS navodi da je predlog zakona sastavljen prema uputstvima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Predstavnik vlade u skupštini Taras Melničuk napisao je na svom nalogu na mreži Telegram da predloženi zakon predviđa izmene i dopune važećeg zakona koji onemogućava delovanje verskih organizacija čiji je centar upravljanja van Ukrajine, i to u državi koja vrši agresiju na Ukrajinu.

19.10 Grosi: Brine me što svet nemarno gleda na opasnost od nuklearke u Zaporožju

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi izjavio je danas da ga brine činjenica da svet nemarno gleda na značajnu opasnost koju predstavlja Zaporoška atomska elektrana u Ukrajini.

Obraćajući se novinarima u Kijevu Grosi je rekao da bi se nuklearna nesreća mogla dogoditi svakog trena i ponovio da je situacija u nuklearnoj elektrani veoma nesigurna, preneo je Rojters.

"Brinem se da ovo postaje rutina, da ljudi mogu da veruju da se do sada ništa nije desilo, pa tako i generalni direktor IAEA diže lažnu uzbunu?", rekao je on u obraćanju novinarima tokom posete Ukrajini.

Prema njegovim rečima, do nesreće može da dođe bilo kada i kako je istakao, njegova dužnost je da uradi sve što može da spreči da se to dogodi. Grosi je dao izjavu novinarima u Kijevu pre odlaska u Moskvu gde će da razgovarati sa ruskim zvaničnicima.

 

 

16.27 Danska poklanja Ukrajini 19 artiljerijskih sistema tipa "Cezar"

Ministar odbrane  Danske Jakob Eleman-Jensen saopštio je danas da će Vlada te zemlje pokloniti Ukrajini 19 artiljerijskih sistema tipa "Cezar" francuske proizvodnje. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u decembru je zatražio od zapadnih lidera koji se sastaju u Letoniji da isporuče širok spektar sistema naoružanja, uključujući i artiljerijske sisteme "Cezar".

16.16  Estonija najavila vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od oko 113 miliona evra

Estonski ministar odbrane Hano Pevkur rekao je danas da će ta zemlja poslati vojnu opremu Ukrajini u vrednosti od oko 113 miliona evra u svom najnovijem paketu pomoći Kijevu u ratu protiv Rusije.

"Ukrajincima je najpotrebnije teško naoružanje", rekao je estonski ministar odbrane na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim britanskim kolegom Benom Volasom u vojnoj bazi Tapa u Estoniji, preneo je Rojters.

Volas je, tokom posete rekao da će London poslati još 600 projektila tipa "Brimston" što će, kako je naveo, biti veoma važno u pomoći Ukrajini da dominira bojnim poljem.

16.08 Zelenski i Mišel razgovarali o podršci EU Ukrajini

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel danas je u Kijevu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim razgovarao o podršci EU Ukrajini u borbi protiv Rusije, kao i o reformama potrebnim da se Ukrajina pridruži EU po okončanju sukoba. Na zajedničkoj konferenciji sa Mišelom, Zelenski je pozvao saveznike Ukrajine da Kijevu isporuče više oružja što pre i ocenio da bi to pomoglo da se garantuje bezbednost Ukrajine i Evrope.

Mišel je izjavio kako će Kijevu biti potrebno još reformi kako bi se ojačala vladavina prava i kako bi Ukrajina mogla da se pridruži EU dan nakon završetka rata, prenosi Rojters.

 

 

15.40 Lavrov: Proveravamo navode u umešanosti OEBS-a u ukrajinske vojne akcije

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je danas da Moskva proverava informacije o učešću službenika Specijalne posmatračke misije OEBS-a u Donbasu u akcijama ukrajinske vojske usmerenih protiv civilnog stanovništva.

"Sada proveravamo informacije koje daju osnov za sumnju da su neki službenici Specijalne posmatračke misije OEBS-a ne samo prikrivali, skrivali informacije o stvarnom stanju stvari, već su, u stvari, pomagali ukrajinskom režimu u pripremama za vojne akcije protiv civilnog naroda", rekao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji za medije nakon sastanka sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom u Minsku.

14.58 Moldaviji potrebni PVO sistemi i budžetska podrška

Moldavija je danas od svojih saveznika zatražila odbrambene sisteme, kako bi ojačala svoje odbrambene sposobnosti dok u Ukrajini i dalje traje rat. Ukrajinska predsednica Maja Sandu rekla je za Rojters u Davosu da je ta zemlja zatražila sisteme PVO od saveznika. ''Razumemo da je Ukrajina prioritet i da treba da dobije najviše opreme, ali se nadamo da ćemo i mi dobiti nešto'', rekla je Sandu. Ona je navela i da će Moldaviji biti potrebno najmanje 600 miliona evra budžetske podrške u ovoj godini, kako bi zaštitila svoje stanovništvo od inflacije.

Printscreen/Twitter/@Timpul

14.43 Vlada: Humanitarna pomoć Ukrajini za podršku elektroenergetskom sistemu

Vlada Srbije odlučila je na današnjoj sednici da uputi humanitarnu pomoć u prioritetnoj opremi Ukrajini, u cilju podrške elektroenergetskom sistemu ove zemlje. Kako je saopšteno, Vlada je usvojila i Uredbu o visini posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u 2023. godini, kojom se obezbeđuju novčana sredstva iz kojih Javno Preduzeće "Elektroprivreda Srbije", kao garantovani snabdevač, isplaćuje podsticaje povlašćenim i privremeno povlašćenim proizvođačima i time obezbeđuje troškove balansiranja proizvodnje električne energije.

14.40 Putin se okupao u ledenoj vodi za Bogojavljenje, ove godine bez fotografija

Ruski predsednik Vladimir Putin okupao se danas u ledenoj vodi povodom Bogojavljenja, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

''Predsednik je učestvovao u bogojavljenskom kupanju. Uradio je to van Moskve'', rekao je Peskov i dodao da je Putin ''sledio ličnu tradiciju'', prenosi TASS. On je istakao da ove godine neće biti fotografija niti video snimaka. Pravoslavni hrišćani slave Bogojavljenje 19. januara, a prema tradiciji vernici se kupaju na bogojavljensku noć. 

13.58 Kijev: Jevrejske organizacije da osude sramnu izjavu Lavrova

Portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko pozvao je danas jevrejske organizacije da osude komentare šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova u kojima on mere koje Zapad preduzima protiv Rusije poredi sa holokaustom.

''Pozivamo jevrejske zajednice da osude sramnu izjavu Sergeja Lavrova o izjednačavanju Rusa, koji vode agresivni rat protiv suverene nacije, sa Jevrejima koje su nacisti ubili tokom Holokausta'', napisao je Nikolenko na svom nalogu na Tviteru i dodao da ''ruski antisemitizam koji sponzoriše ta država ne sme se tolerisati'', prenosi Rojters.

Lavrov je ranije ove sedmice izjavio da Zapad preko Ukrajine vodi posredni rat sa Rusijom, kao i da je njihov cilj, između ostalog, konačno rešenje ruskog pitanja.

On je dodao da akcije protiv Rusije mogu biti uvedene i protiv bilo koje druge države koja odbija da ispuni američka naređenja i dodao da je Evropska unija izbugila samostalnost u odnosu na NATO.

13.23 Peskov Zelenskom: Rusija i Putin postoje i postojaće

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je danas Kijevu da što pre shvati da Rusija i ruski predsednik Vladimir Putin postoje i da će postojati.

Peskov je na taj način reagovao na izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji je, tokom obraćanja putem video linka na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, rekao da sumnja da je ruski predsednik Vladimir Putin živ i da nije siguran s kim treba voditi potencijalne pregovore.

"Jasno je da su Rusija i Putin za sadašnju Ukrajinu i Zelenskog veliki problem. I jasno je da bi, čisto u psihološkom smislu, Zelenski više voleo da nema ni Rusije ni Putina, ali što pre shvati, što pre ukrajinski režim shvati da Rusija i Putin postoje i da će postojati i da će pre ili kasnije morati da se okanu svega ruskog, to bolje za takvu zemlju kao što je Ukrajina", rekao je Peskov obraćajući se novinarima.

12.55 EP usvojio rezoluciju kojom poziva na stvaranje međunarodnog tribunala za ruske ratne zločine

Evropski parlament je izglasao neobavezujuću rezoluciju kojom se poziva na stvaranje specijalnog međunarodnog tribunala za krivično gonjenje onih za koje se sumnja da su počinili ratne zločine u Ukrajini. U rezoluciji usvojenoj sa 472 glasa za, 19 protiv i 33 uzdržana, uzete su u obzir prethodne rezolucije - u maju protiv nekažnjenih ratnih zločina, a u novembru priznavanja Rusije kao državnog sponzora terorizma.

11.57 Peskov: Nove isporuke oružja Ukrajini mogu dovesti do podizanja nivoa sukoba

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas da nove isporuke oružja Ukrajini ne idu u korist panevropskoj bezbednosti i mogle bi dovesti do podizanja nivoa sukoba. Peskov je to rekao, komentarišući izjavu ambasadora Rusije u Vašingtonu, Anatolija Antonova, koji je ranije kazao da Vojska Rusije neće ostaviti bez odgovora eventualne napade na rusku teritoriju, uključujući i Krim, prenosi RIA.

"Naravno, ova rasprava se odnosi i na prihvatljivost snabdevanja Ukrajine oružjem koje će joj omogućiti da udari na rusku teritoriju, iako Ukrajina i pored toga ima oružje kojim neprestano, svakodnevno udara na rusku teritoriju. To je potencijalno izuzetno opasno, to će značiti dovođenje sukoba na novi kvalitativni nivo, što, naravno, neće slutiti na dobro u smislu globalne i panevropske bezbednosti", rekao je Peskov.

AP/Alexei Nikolsky

11.38 Lavrov: Moskva i Minsk čine sve što mogu da se zaštite

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da Moskva i Minsk čine sve što mogu da se zaštite od pokušaja Zapada da im naudi.

"Što se tiče specijalne vojne operacije, zajedno sa našim beloruskim saveznicima i prijateljima preduzimamo sve neophodne mere da se zaštitimo od potencijalne štete zapadnih suseda. Možemo da vidimo da NATO zauzima severnu Evropu, koja je nekad bila uglavnom neutralan region. Finska i Švedska su veoma blizu naših zajedničkih granica", kazao je Lavrov, prenosi TASS.

11.37 Švedska šalje artiljarijske sisteme Arčer i 50 oklopnih vozila Ukrajini

Zamenica premijera Švedske Eba Buš, saopštila je danas da je vlada te zemlje odobrila novi paket vojne pomoći Ukrajini koji će uključivati oklopna borbena vozila pešadije, kao i isporuku artiljerijskog sistema "Arčer".

Švedska će poslati oko 50 oklopnih borbenih vozila pešadije tipa "CV90", rekla Buš na konferenciji za novinare, prenosi Rojters. Vlada nije precizirala koliko će artiljerijskih sistema "Arčer" isporučiti Ukrajini.

10.35 Lukašenko: Propali su pokušaji da "uguše" Belorusija i Rusija

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da su propali pokušaji da se "uguše" Belorusija i Rusija i da će te dve države izgurati. "Uspeli smo, tokom godina. Vrlo sam svestan ekonomskih rezultata godine u Rusiji. Slični su nama. Veoma je dobro što smo postigli balans u trgovini i ekonomiji sa Ruskom Federacijom", rekao je Lukašenko, preneo je TAS S.

On je dodao da su dve zemlje čak premašile očekivanja i da je taj odnos malo na strani Belorusije.

"To znači da su pokušaji da nas 'uguše' - Rusiju i Belorusiju - suštinski propali. Definitivno ćemo izgurati", rekao je Lukašenko nakon sastanka sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom.

Tanjug/AP/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin

10.17 Medvedev: Poraz Moskve bi doveo nuklearnog rata

Potpredsednik Saveta bezbednosti Rusije i bivši šef države Dmitri Medvedev danas je, povodom podrške koju NATO pruža Kijevu, poručio da bi poraz Moskve u Ukrajini mogao dovesti do nuklearnog rata. Poraz atomske sile u konvencionalnom sukobu bi mogao izazvati nuklearni rat, ocenio je Medvedev. Prema njegovim rečima, “nuklearne sile nikada nisu izgubile veliki sukob od kojeg im je zavisila sudbina”, javlja Rojters.

10.07 Ukrajina: Zapad da požuri sa slanjem tenkova, nemamo vremena

Ukrajina je danas apelovala na zapadne saveznike da požure sa isporukom tenkova i protivvazdušne odbrane, navodeći da se odlaganje isporuke plaća ukrajinskim životima.

"Nemamo vremena, svet nema vremena ovog puta", naveo je na Telegramu šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak.

Zapadni saveznici će se sutra sastati u vojnoj bazi "Ramštajn" u Nemačkoj, kako bi razgovarali o tome da li će Berlin dozvoliti da se nemački tenkovi "lepard" isporuče Ukrajini, preneo je Rojters.

10.02 Pritisak na Nemačku da pošalje "leoparde" u Ukrajinu

Američki ministar odbrane Lojd Ostin zatražiće danas od novog nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa da Berlin dozvoli da se pošalju Ukraijini tenkovi "leopard" nemačke proizvodnje, rekli su američki zvaničnici. Međutim, iz Nemačke poručuju da će dozvoliti da se pošalju nemački tenkovi Ukrajini ukoliko SAD pristanu da pošalju svoje tenkove, rekao je izvor iz nemačke vlade za Rojters.

Američki zvaničnici, javno i privatno, kažu da Vašington nema planove da šalje američke tenkove Ukrajini, pravdajući da bi za Ukrajinu bilo isuviše teško da održavaju borbena vozila i zahtevalo bi veliku logističku podršku. "Ministar odbrane će pritisnuti Nemce po ovom pitanju", rekao je visoki zvaničnik američke odbrane.

09.40 Antonov:Stejt department huška ukrajinske vlasti da izvedu teroristički čin u Rusiji

Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov izjavio je da američki Stejt department, po načinu na koji govori o Krimu, huška ukrajinske vlasti da izvedu teroristički čin u Rusiji. Upitan da prokomentariše reči portparola Stejt departmenta Neda Prajsa o mogućnosti da ukrajinska vojska napadne Krim američkim oružjem, ruski diplomata je rekao da je "evidentno da je retorika američkih zvaničnika postala sve više militantna", preneo je TAS S.

"Stejt department, kroz svoje izjave, koje su dijametralno suprotne od realnosti, a to je da je 'Krim ukrajinski', i da Ukrajina može da koristi američko oružje da zaštiti svoju teritoriju, zapravo, huška kijevski režim da počini terorističke akcije u Rusiji. Kada zločinci iz Kijeva čuju takve ocene Vašingtona, osećaju se osokoljeno. Rizici od eskalacije konflikta će se samo pojačati", rekao je Antonov.

07.43 Ukrajinske snage ispalile u poslednja 24 sata 274 projektila na naselja u DNR

Ukrajinske oružane snage granatirale su u poslednja 24 sata veći broj civilnih naselja u Donjeckoj Narodnoj Republici 41 put, ispalivši 274 projektila različite vrste municije, saopštila je misija DNR pri Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju pitanja vezanih za ukrajinske ratne zločine (JCCC).

U saopštenju se navodi da je artiljerijska paljba vršena iz cevne artiljerije kalibra 152 i 155 milimetara, ukupno 274 projektila i da je u ukrajinskim napadima ranjen stanovnik naselja Gorlovka, prenosi TAS S.

Kako se navodi, pod vatrom su bila naselja Aleksandrovka, Dokučajevsk, Donjeck, Gorlovka, Kesten, Makejevka, Mineralnoe, Pantelejmonovka, Staromihajlovka, Jakovlevka, Jasinovata.
U saopštenju se ističe da su od artiljerijske paljbe oštećene 23 kuće u Dokučajevsku, Donjecku i Gorlovki.

07.30 Rusija: Nemačka i Francuska preko Minskih sporazuma tajno naoružavale Ukrajinu

Nemačka i Francuska iskoristile su sporazume iz Minska za tajno vojno jačanje Ukrajine, izjavio je na sastanku OEBS Foruma o bezbednosnoj saradnji Konstantin Gavrilov, šef ruske delegacije u bečkim pregovorima o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja.

"Građani evropskih država, SAD i Kanade moraju znati da su posrednici mirnog rešenja u Ukrajini - Nemačka i Francuska - koristili minski kompleks mera i Rezoluciju 2202 Saveta bezbednosti UN kao paravan za tajnu diplomatiju, usmerenu na antirusko vojno jačanje Kijeva, uz direktnu pomoć država članica NATO", rekao je juče Gavrilov, a preneo TASS.

07.10 UN traže efikasnije sprovođenje sporazuma o izvozu žita Crnim morem

Ujedinjene nacije apelovale su na sve potpisnice sporazuma o izvozu žitarica Crnim morem da poboljšaju efikasnost izvoza i saopštile da ta organizacija ne može biti odgovorna za to što više od 100 brodova još uvek čeka u vodama Turske na odobrenje za prolazak kroz Bosfor.

Prema sporazumu koji su u julu prošle godine potpisale Rusija, Ukrajina, Turska i UN, inspekcija brodova se vrši u turskim vodama na puta za i iz Ukrajine, a sve četiri strane zajedno rade na inspekciji i odobravanju brodova da vrše izvoz, prenosi Rojters.

''UN pozivaju sve strane da rade na uklanjanju prepreka i poboljšanju operativne efikasnosti'', navodi se u saopštenju te organizacije.

07.00 UNHCR: Gotovo osam miliona ljudi iz Ukrajine stiglo u Evropu od početka rata

Gotovo osam miliona izbeglica iz Ukrajine stiglo je u zemlje Evrope otkako je prošlog februara ta zemlja ušla u vojni sukob sa Rusijom, saopštio je danas Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR).

U saopštenju se navodi da se tokom prethodne sedmice taj broj povećao za 10.571, prenosi TASS. UNHCR je saopštio da je od 24. februara 2022. do 17. januara 2023. najviše ljudi utočište potražilo u Rusiji, odnosno njih 2.852.395, a na drugom mestu je Poljska sa 1.563.386 ljudi, a na trećem Nemačka sa 1.021.667 ljudi. Tačan broj ljudi koji su napustili Ukrajinu od početka rata, prema navodima UNHCR, iznosi 7.977.980. TASS navodi da je u Češku stiglo 482.049 ljudi, u Italiju 167.925, Španiju 161.012, a u Veliku Britaniju 155.500 ljudi.

06.23 Zelenski u Davosu: Svet treba deluje brže nego što Rusija vuče poteze 

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski iskoristio je svoje obraćanje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da pozove na brže donošenje odluka u borbi protiv ruske agresije.

"Tiranija nadmašuje demokratiju. Rusiji je bilo potrebno manje od jedne sekunde da započne rat. Vreme koje slobodni svet koristi za razmišljanje teroristička država koristi da ubija. Ukrajina i njeni saveznici su joj se odupirali skoro godinu dana, ovaj period sprovođenja svih naših brzih akcija doneo je pozitivne rezultate", rekao je Zelenski tokom video-uključenja okupljenima u Davosu. Opširnije u odvojenoj vesti.

profimedia

06.10 Helikopter se srušio u blizini vrtića i zgrade u Kijevskoj oblasti

U gradu Brovari u Kijevskoj oblasti, u blizini vrtića i stambene zgrade, juče se srušio helikopter. Poginulo je 18 ljudi, među kojima su i tri ključne osobe u Ministarstvu unutrašnjih poslova Ukrajine - ministar Denis Monastirski, prvi zamenik ministra i državni sekretar.

06.00 Kličko: Kličko za Euronews: Napad na Dnjepar šokirao čitav svet, nadamo se raketama "Patriot"

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da je poslednji ruski napad na Dnjepar šokirao ceo svet, te da je pogođene stambene zgrade izvučeno više od 40 tela.

On je trenutno na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, a za Euronews je rekao da se Ukrajina nada da će uskoro od Sjedinjenih Američkih Država da dobije rakete "Patriot". Opširnije u odvojenoj vesti.