Sve o predsedničkim izborima u Češkoj: Osam kandidata, tri favorita, dva dana glasanja i gotovo siguran drugi krug
Komentari13/01/2023
-12:01
Česi danas i sutra izlaze na birališta da glasaju za svog sledećeg predsednika. U konkurenciji je osam kandidata, a skoro sigurno će biti drugog kruga glasanja ovog meseca, jer istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se radi o okršaju između bivšeg premijera Andreja Babiša, penzionisanog načelnika vojske Petra Pavela i bivše rektorke univerziteta Danuše Nerudove.
Kontroverze su mesecima pratile svakog od glavnih kandidata. A sa oko četvrtinom glasača koji su još neodlučni nakon što je počelo glasanje unapred, događaji ove nedelje bi i dalje mogli da preokrenu trku.
Babiš, populista milijarder koji je nedavno ublažio svoju antiimigracionu i anti-EU retoriku, dobio je zamah u poslednjem trenutku kada je u ponedeljak oslobođen optužbi nakon višemesečnog suđenja za korupciju. Pavel i Nerudova imaju respektabilan i liberalan plašt i nadaju se da će podstaći centrističku masu birača koji su izbacili Babiša sa funkcije na poslednjim opštim izborima 2021. godine, ali bi njihova sudbina mogla biti zapečaćena na poslednjoj televizijskoj debati koja je održana sinoć.
U svom najnovijem istraživanju, Median, lokalni istraživač javnog mnjenja stavlja Pavela na čelo sa 29,5 odsto, oko tri procenta više ispred drugoplasiranog Babiša. Ali Ipsos, druga kuća za ispitivanje javnog mnjenja, pokazuje da Babiš u tom suočavanju vodi za oko 0,8 procentnih poena. U obe ankete, bivša rektorka univerziteta Nerudova je zaostajala malo iza njih dvojice, ali je bila daleko ispred šest drugih kandidata od kojih je svaki imao manje od 5 procenata.
Drugi krug gotovo neizbežan
"Budući da nijedan od kandidata verovatno neće osvojiti više od 50 odsto glasova, drugi krug izbora između Babiša i Pavela izgleda kao najverovatnija opcija", smatra Vladimira Dvoržakova, politikolog sa češkog Tehničkog univerziteta u Pragu.
Ali 43- godišnja Nerudova, vrlo popularna među mlađim glasačima, još uvek ima šanse da postane prva žena i najmlađi šef države u Češkoj, dodala je Dvoržakova.
Nerudova je imala veliku podršku u istraživanjima javnog mnjenja u novembru , ali je njena podrška pomalo počela da opada otkako je Mendel univerzitet, gde je bila najmlađi rektor ikada, pokrenuo istragu o validnosti doktorata koji se dodeljuju stranim studentima pod njenim nadzorom.
Takođe se suočila sa pitanjima koja su u vezi sa njenom kompetencijom kao rektora Univerziteta, kao i nedostatkom političkog iskustva, budući da nikada ranije nije obavljala izbornu funkciju.
Uprkos tome, izgradila je „veoma efikasnu i održivu kampanju“, kao i svoj status kao simbol promene, obnove i modernosti uprkos, ili možda zbog, ograničenog političkog ili diplomatskog iskustva“, kaže Šon Henli, vanredni profesor u politici Centralne i Istočne Evrope na Univerzitetskom koledžu u Londonu, za Euronews.
„Našom zemljom se upravljalo kao kompanijom osam godina“, rekla je Nerudova u nedavnom govoru, pozivajući se na komentar Babiša, koji je izjavio da će voditi Češku kao kompaniju nakon što je postao premijer 2017.
„Ali zemljom se ne može upravljati kao kompanijom, a čak ni kao vojnom jedinicom“, dodala je, misleći na svog drugog rivala Pavela, koji je nedavno bio predsednik Vojnog komiteta NATO-a.
„Našom zemljom treba upravljati kao sa porodicom“, rekla je ona.
Čehoslovačko nasleđe
Pavela, bivšeg vojnog načelnika, na sličan način su pratile kontroverze oko njegove uloge u čehoslovačkoj vojsci tokom komunističke ere. Pre nego što se taj sistem urušio 1989. godine, Pavel je bio član Komunističke partije, što je spremno priznao, rekavši da se to zahtevalo od svakoga ko je želeo da napreduje u vojnim činovima u to vreme. Ipak, suočio se sa optužbama, uključujući i bivše kolege, da je bio bliži komunističkim vlastima nego što sada priznaje.
Neki su čak tvrdili da je bio obučen da špijunira zemlje NATO-a, što on poriče. Glavnog zagovornika podrške NATO-a i njegove zemlje Ukrajini u njihovom ratu protiv Rusije, Pavela je prošle godine lokalni novinar pitao da li bi, kao čehoslovački vojnik, krenuo u rat protiv zemalja NATO-a u slučaju preokreta Hladnog rata.
„Vojnik brani svoju zemlju i ljude koji u njoj žive“, odgovorio je on.
Teške optužbe da je Babiš bio saradnik tajne službe u vreme čehoslovačke komunističke ere takođe su se pojavile tokom ove kampanje. Sa malo ironije, Babiš, osoba koja je imala najviše skandala, pomogao je svojim protivnicima ove nedelje.
Tvrdnje o korupciji pratile su ga godinama, uključujući i vreme tokom njegovog premijerskog mandata između 2017. i 2021. Pre nego što je ušao u politiku 2011, milijarder je svoju kompaniju Agrofert tokom burnih prvih dana postsocijalizma pretvorio u jedan od najvećih konglomerata u zemlji. Ali on je optužen da je izdvojio svoju farmu "Gnezdo roda" iz Agrofertove holding kompanije kako bi stekla pravo na milione evra subvencija Evropske unije.
Državni tužioci su pokrenuli suđenje krajem prošle godine. Ali 9. januara, samo pet dana pre otvaranja biračkih mesta, Babiš i jedan poslovni saradnik oslobođeni su optužbi, što bi mu moglo doneti blagi preokret u anketama, kažu analitičari.
Nakon toga je odleteo u Pariz na sastanak sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, što je odluka zbog koje su neki češki mediji to shvatili kao Makronovu podršku.
„Ove slike mogu da mu pomognu da izgleda kao ugledni lider, državnik i biznismen, što Babišu treba da nadoknadi nedostatak oratorskih veština i stigmatizovanu reputaciju“, rekao je Filip Kostelka, profesor na Evropskom univerzitetskom institutu.
Babiš tvrdi da je suđenje bilo politički lov na veštice, a tužioci i dalje imaju prava na žalbu na ovakvu presudu. Ali lokalno suđenje bilo je odvojeno od ranije revizije Evropske komisije koja je utvrdila da je Babiš, kada je bio premijer, prekršio pravila o sukobu interesa i uticao na dodelu subvencija poslovnom konglomeratu koji je izgradio.
Aktuelni češki premijer Petr Fiala insinuirao je da se Babiš kandiduje za predsednika samo da bi stekao imunitet koji mu takva funkcija garantuje. Skandal, kao i činjenica da se Babiš ovih dana retko pojavljuje u parlamentu, iako je njegova stranka ANO najveća opoziciona grupa, nisu odvratili lojalno jezgro pristalica, od kojih su mnogi imali koristi od njegovog petogodišnjeg premijerskog mandata.
„Uglavnom su to stariji ljudi koji su sa Babišem izgradili veoma čvrst odnos. Njegova vlada je u prošlosti velikodušno povećavala penzije. On govori jezik koji narod razume“, rekao je Lubomir Kopeček, profesor političkih nauka na Masarikovom univerzitetu.
Iznenađenja, iznenađenja
Čini se da će između vodećih kandidata biti prilično izjednačena bitka. Ali ankete su ranije već grešile. Na poslednjim parlamentarnim izborima 2021. godine, skoro svi su predviđali da će Babiševa stranka ANO pobediti što se nije desilo, a potcenili su za nekoliko procentnih poena popularnost pobedničkog saveza SPOLU, trostranačke grupacije koja je vodila anti -Babiš kampanju sa drugim partnerima.
„Ne bi me iznenadilo da i sad bude iznenađenja“, rekao je Hanli sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
Jedna bi mogla biti uloga Nerudova da preskoči Pavela i izazove Babiša u drugom krugu. Mnogo zavisi od poslednje debate kampanje.
Nerudova je bila na začelju poslednjih nedelja, ali je „ imala bolju TV promociju i komunikaciju od Pavela, što joj može pomoći pod uslovom da izbegne da bude saterana u ćošak neprijatnim pitanjima kada ponekad može da deluje krhko i defanzivno“, rekao je Henli .
To je ujedno bila i prva TV debata u kojoj je Babiš učestvvovao, a koja bi mogla da pokvari stvari za bivšeg premijera čije se oratorske veštine često dovode u pitanje. Ipak, daleko veće iznenađenje bi bilo da Babiš ne uspe da se plasira u drugi krug.
Neki stručnjaci smatraju da bi Jaroslav Bašta, kandidat krajnje desnice, koji je na četvrtom mestu sa 7 odsto glasova, prema anketi Mediana, mogao da bude bolji od očekivanog i da Babišu ukrade neke glasove.
Bivši premijer blizak je političarima poput mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je vodio kampanju zajedno sa njim na opštim izborima 2021. Babiš je kritikovao količinu podrške koju Češka Republika pruža ukrajinskoj vojsci i ukrajinskim izbeglicama, a kao premijer je bio često pod kritikama Brisela, sukobljavajući se oko brojnih pitanja.
Prema Kostelkinim rečima, ne bi bilo iznenađenje u istoriji čeških predizbornih kampanja da u poslednjem trenutku procuri neki sočan skandal, a svaka " nova prljavština" bi moglo da skrene birače sa kursa.
Ali ako se budu lomila koplja oko ovo troje kandidata, u drugom krugu bi veće šanse od Babiša imali Pavel i Nerudova, smatraju analitičari, jer su oboje složni oko anti- Babišove politike, oboje podržavaju vladajuću koaliciju SPOLU i oboje tvrde da predstavljaju prozapadnu, liberalno demokratsku budućnost zemlje.
Pavel je pro-EU i naravno kao bivši komandant NATO-a, podržava vojnu alijansu. Međutim, u ekonomskoj politici je prilično levo orijentisan i podržava neke progresivne ideje. Nerudova govori gotovo iste stvari. Njihove pristalice bi verovatno prešle na drugu stranu ako se bilo ko od njih dvoje nađe sa Babišom u drugom krugu.
Ceremonijalna uloga predsednika
Češki predsednici, kao šefovi država, trebalo bi da imaju uglavnom ceremonijalnu ulogu. Ali odlazeći predsednik Miloš Zeman, koji mora da se povuče posle ograničenje od dva mandata i koji je od prošle godine veoma lošeg zdravlja, bio je daleko aktivniji od svojih prethodnika.
Zastupao je ovoreno ruske i kineske ideje i sukobio se sa obaveštajnim službama oko toga da li Rusija stoji iza eksplozije u češkom vojnom skladištu 2014. preteći da će staviti veto na progresivne zakone.
Pavel je izjavio da, ako bude predsednik, ne bi stavio veto ni na jedan zakon koji dozvoljava istopolne brakove, za razliku od Zemana koji je prošle godine izjavio da hoće. Mnogim Česima biće drago da vide leđa Zemanu, koji je poznat po navodnim homofobičnim i rasističkim komentarima, kao i po njegovoj ranijoj sklonosti ka alkoholu.
Zemanov odlazak takođe će uobličiti nedavne transformacije u češkoj politici. Kao lider nekada moćne Socijaldemokratske partije (ČSSD), bio je predsednik Predstavničkog doma od 1996. do 1998. godine, kada je postao premijer na četiri godine. Posle decenije bez političkog angažovanja, vratio se kao predsednik 2013.
Tokom većeg dela 1990-ih i 2000-ih, češka politika se kretala između tradicionalnog levo-desne podele: ČSSD na jednoj strani i Građanske demokratske stranke desnog centra (ODS ), sa druge strane, predvodi Zemanov glavni rival, sada 81-godišnji Vaclav Klaus. Klaus je bio predsednik između 2003. i 2013. godine. Ali politika je sada daleko nestabilnija.
ODS premijer Fiale je glavna okosnica u vladajućoj petopartijskoj koaliciji, ali zavisi od podrške njenih partnera, nekih novopridošlica na sceni. Babišev ANO, koji je formiran tek 2011. godine, postao je najveća pojedinačna stranka na poslednjim parlamentarnim izborima. Na tom glasanju 2021. ČSSD nije uspeo da osvoji nijedno mesto u parlamentu prvi put u istoriji, kao ni Komunistička partija Češke i Moravske, još jedan politički naslednik postsocijalističke ere.
Prema navodima u češkim medijima, sadašnje predsedničko takmičenje vodi se između pristalica liberalno-demokratske prošlosti zemlje, Pavela i Nerudove, i nove varijante populističkog neoliberalizma oličenog u Babišu. Babišov poraz na parlamentarnim izborima 2021. mnogi su videli kao pobedu liberalno-demokratskog mejnstrima Češke.
Još jedan poraz ovog meseca verovatno bi ga poslao u političku istoriju..
Komentari (0)