Usijanje na Egeju: Grčka planira da proširi teritorijalne vode, Turska poručuje da im neće dozvoliti "ni jednu milju"

Tenzije između Atine i Ankare ne jenjavaju nakon što je Grčka najavila proširenje teritorijalnih voda sa šest na 12 nautičkih milja čime bi zatvorila dobar deo Turske obale i samim tim poništila sporazum ove zemlje sa libijskom vladom u Tripoliju 2019. godine. Turska kaže da bi ovakav potez mogao biti povod za vojnu intervenciju.

Iako su Grčka i Turska članice NATO-a od 1952. godine, tenzije koje su prethodile učlanjenju u Alijansu nisu prestale ni decenijama kasnije. Štaviše, u poslednjih nekoliko godina veze između Atine i Ankare su se pogoršale do te mere da neki veruju da je dovoljna varnica za izbijanje sukoba. Budući da ove dve zemlje zauzimaju strateški važnu teritoriju na jugoistoku Evrope i predstavljaju dve najbrojnije vojske, ulog potencijalnog sukoba je daleko veći.

Atina i Ankara su inače decenijama u sukobu oko brojnih bilateralnih pitanja, uključujući pomorske granice, preklapanje prava na kontinentalni prag i dugotrajni spor oko Kipra.

Grčka, pozivajući se na Konvenciju UN o pomorskom pravu, tvrdi da joj stotine egejskih ostrva daju pravo na teritorijalno more i isključivu ekonomsku zonu. Turska nije potpisala UNCLOS i tvrdi da ostrva nemaju ista teritorijalna prava kao i kopno.

Međunarodno pomorsko pravo dozvoljava Grčkoj da proširi svoje teritorijalne vode do 12 nautičkih milja. Ali, u parlamentalnoj deklaraciji iz 1995. godine, Turska je rekla da će se takvo proširenje u Egejskom moru smatrati uzrokom rata jer bi veći deo njene obale bio lišen pristupa moru.

"Pretnja je i dalje na snazi", rekao je ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu, a prenosi "Biznis insajder".

Ali, portparol grčke vlade Janis Ikonomu u saopštenju navodi da se "Grčka vlada ponaša prema međunarodnom pravu i svojim nacionalnim interesima kao jedinim odrednicama", te se daje na znanje da Grčka ne odustaje od odluke o proširenju teritorijalnih voda.

Duboki koreni neslaganja oko teritorijalnih voda

Međutim, sukob oko morskih granica ima duboke korene. Zvanična Atina je ostala zatečena u novembru 2019, kada je Ankara objavila da je potpisala sporazum sa jednom od dve rivalske vlade u Libiji - onom u Tripoliju, ne u Bengaziju, o razgraničenju novih pomorskih granica. Predložena linija u ovom sporazumu između Libije i Turske prolazi nedaleko od grčkog ostrva Krit.

Memorandum o razumevanju je brzo ratifikovao turski parlament, ali su Grčka i Kipar taj potez videle kao otimanje teritorije. EU je potom saopštila da je sporazum prekršio pravo mora i narušio prava trećih država, dok ga je američki Stejt department nazvao "beskorisnim i provokativnim".

Nasuprot tome, turski ambasador u Atini Burak Ozugergin je uzvratio rečima da sporazum iz 2019. godine nije trebalo da šokira Grke, koji su se zalagali za sopstveni projekat gasovoda sa Kiprom i Izraelom, uz blagoslov SAD - alijanse nazvane 3+1.

"Odluka o potpisivanju Memoranduma o razumevanju između Turske i Libije 2019. godine nije doneta preko noći. Zapravo, to je bila jasna i nedvosmislena reakcija na manevre poput mehanizma 3+1 i projekta EastMed, kojim su Grčka i kiparski Grci pokušali da istisnu Tursku iz jednakosti istočnog Mediterana", rekao je Ozugergin - "Da li je neko stvarno mislio da ćemo sedimo skrštenih ruku i prihvatimo da ostanemo zaključani na Anadolijskom poluostrvu"

AP Photo/Emrah Gurel

S druge strane, Grčka i Egipat su pokušali da povrate inicijativu 2020. godine paktom o određivanju sopstvene eksluzivne ekonomske zone (EEZ) u istočnom Mediteranu. Grčke diplomate su rekle da je to efektivno poništilo tursko-libijski sporazum iz 2019. i, nakon sporazuma od 3. oktobra, Grčka i Egipat su saopštili da će se suprotstaviti bilo kojoj aktivnosti u spornim oblastima istočnog Mediterana.

Najosetljiviji deo oko tursko-libijskog sporazuma o istraživanju svodi se na nesuglasice oko toga ko predstavlja legitimnu vladu u Libiji. Ankara je potpisala svoj sporazum o istraživanju sa vladom u Tripoliju, koju podržava, a ne sa rivalskom vojnom administracijom sa sedištem u Bengaziju u istočnoj Libiji od 2014, prenosi Politico.

Američki Stejt dipartment saopštio je da je privremena vlada u Tripoliju uslovljena Libijskim političkim dijalogom da ne potpisuje nove sporazume, ali da se taj argument teško odnosi na Turke.

"Dakle, legitimno je da Italija, Egipat i Malta i mnoštvo drugih zemalja potpišu desetine sporazuma sa istom vladom, a nije legitimno za Tursku? To nema smisla", rekao je turski ambasador u Atini.

"Nećemo dozvoliti ni jednu jedinu milju proširenja"

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu zapretio je prošle nedelje Grčkoj odmazdom ako Atina nastavi sa bilo kakvim proširenjem svojih teritorijalnih voda u Egejskom moru, rekavši da će se to dalje smatrati casus belli, odnosno događajem koji opravava vojnu akciju.

"Naš stav je jasan, ne 12 milja, nećemo dozvoliti da se teritorijalne vode prošire ni za jednu milju u Egejskom moru", rekao je Mevlut Čavušoglu tokom brifinga za novinare na kraju godine u Ankari, komentarišući izveštaje da Atina planira da proširi teritorijalne vode oko ostrva Krit, prenosi "Kathimerini".

"Ne ulazite u lažno herojstvo tako što ćete verovati onima koji vam mogu čuvati leđa. Ne tražite avanturizam. Neće se dobro završiti po vas", dodao je on.

AP/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Turska je u poslednjih nekoliko meseci pojačala svoju retoriku protiv Grčke, a predsednik Redžep Tajip Erdogan je čak upozorio prošlog meseca da bi "projektil mogao da pogodi grčku prestonicu ako ne budu mirni". Obe zemlje će inače održati nacionalne izbore do sledećeg leta.

Pre neki dan, Erdogan je pohvalio turske rakete "Tajfun" za koje kaže da su "izazvale paniku u Atini". Erdogan je rekao da balistička raketa turske proizvodnje ima domet od 510 kilometara. Međutim, dalje je naveo:

"Rekao sam svojim partnerima da to nije dovoljno, treba da povećamo na 1.000 kilometara.Mi nemamo ništa sa Atinom. Ne diramo one koji nas ne diraju", rekao je Erdogan.

AP/Virginia Mayo

Turski ministar odbrane Hulusi Akar se takođe osvrnuo na pitanje morskih granica i u razgovoru za turski "Hurijet" rekao da Ankara "neće prihvatiti bilo kakvo proširenje teritorijalnih voda", ponovo optužujući Grčku za "provokacije, nevaspitano ponašanje i neprijateljski stav".

Zvaničnici grčkog ministarstva spoljnih poslova su još u oktobru rekli za "Politico" da bi tehnički radovi potrebni za proširenje voda na 12 nautičkih milja južno i istočno od Krita mogli biti gotovi za nekoliko nedelja. To znači da bi Atina mogla da se odvaži na ovaj korak i pre svojih parlamentarlnih izbora u julu.