Igre 
Nova migrantska slika Evrope: Ni 2.000 kilometara ograda ne sprečava ilegalne prelaske, usijala se balkanska ruta
Komentari03/01/2023
-18:00
Situacija u Ukrajini i beg ljudi od rata potpuno je poremetio migrantske tokove zbog čega se migrantska slika u Evropi značajno menja. Kontinent se nalazi na najvećem udaru migracija, a četvrtinu onih koji dolaze čine deca. Srbija je na balkanskoj migrantskoj ruti, a prošle godine je kroz našu zemlju prošlo više od 90.000 migranata, pokazuju podaci Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, što je duplo više nego 2021. godine.
Od početka 2022. registrovano je oko 281.000 neregularnih graničnih prelaza u EU, što je za 77 odsto više u odnosu na 2021. i to preko kopnenih i morskih puteva koji su zbog blage klime otvoreni duže nego obično. Zapadni Balkan je najaktivnija ruta sa 128.000 otkrivenih, što je najveći broj od vrhunca migranstke krize 2015. i 2016. godine.
Izgradnja zidova bila je odgovor tada i kasnije, posebno 2021. kada je Belorusija navodno odvela migrante ka granicama u političkoj borbi sa Briselom. Ruska invazija na Ukrajinu je pojačala strah od slične migracije kao oružja.
Tanjug/Miloš Milivojević
Područje Šengena trenutno je okruženo ili ispresecano sa 19 graničnih ili razdvojnih ograda koje se protežu na više od 2.000 kilometara. Do 2022. godine 12 država EU podiglo je ograde na jednom ili više delova svojih granica i mnoge od njih su obnovile svoje granične kontrole, suspendujući pravila šengenskog sistema.
Dve epizode podstakle su hitan odgovor Evropske unije - dramatične slike migranata koji pokušavaju da pređu iz Maroka u Španiju kada su poginule 23 osobe, a onda spor između Francuske i Italije oko migranata na brodu "Oušn viking".
Brisel je sa uzbunom reagovao, najavljujući plan za bolju koordinaciju dolazaka migranata, ne konkretan, ali prvi korak ka reformi koja može da pomiri različite iterese zemalja na prvoj liniji fronta i onih koji su daleko od spoljnih granica.
Podeljena Evropa ipak je primila milione Ukrajinaca i uspela da stvori sistem privremene zaštite za skoro pet miliona ljudi. Važna lekcija za kontinent koji se suočava sa nezaustavljivom migrantskom krizom.
Povezane vesti
Kovačević: Brojke rastu i nastaviće da rastu, nekoliko razloga za to
Kako je za Euronews Srbija rekao pravnik Nikola Kovačević, broj ljudi koji su registrovni u Srbiji i veći je od 90.000, a u najvećem procentu njih čine izbeglice iz Sirije i Avganistana. Kako je istakao, postoji nekoliko razloga za to što brojevi rastu, a takvi će se trendovi nastaviti.
"Jedan je svakako taj što u Turskoj koja je do sada ugošćavala četiri miliona Sirijaca su se promenile politike prema sirijskim izbeglicama koje se sada, i prema izveštaju međunarodnih organizacija, masovno vraćaju u Siriju od strane tuskih organa. Treba se podsetiti i da su se u leto 2021. talibani vratili na vlast u Avganistnu što je dalje podstaklo veliki broj ljudi iz te zemlje da beži. Postoji zaista čitav niz stvari koji je doveo do pojačanog dolaska izbeglica, ali isto tako i klimatske promene i korona i ekstremno siromaštvo su stvari koje su podstakle one kategorije i ekonomskih migranata i drugih ranjivih kategorija da jednostavno putem zapadnobalkanske rute pokušaju da pronađu bolji život", rekao je on.
Kako dodaje Kovačević, represivne mere koje su neke države primenile na granicama nisu dovele do toga da se broj ljudi koji dolaze smanji. S tim u vezi komentarisao je i takozvani "Ruanda plan", odnosno plan Velike Britanije da migrante šalje u tu afričku zemlju.
"Ruanda plan je i bitan i zabrinjavajući, ali se na svu sreću nije realizovao i verovatno će se to pitanje razrešiti pred Evropskim sudom za ljudska prava. Ali ako uzmemo u obzir žičane ograde, Fronteks, nezakonite i granične prakse koje podrazumevaju nasilje, iznude, jasno je da je Evropa više usmerena ka tome da se broj dolazaka smanji i da se to uradi pre svega na jedan međunarodno pravno nedozvoljen način, a videli smo sa druge strane lep odgovor na sedam miliona Ukrajinaca", istakao je on.
Tanjug/AP/Candida Lobes/MSF
Dodaje da će Evropa i dalje da bude "primamljiva", te da je represija pokazala samo porast krijumčarenja, trovine ljudi i organizovnog kriminala.
"Kako vreme bude prolazilo izgleda da će se sve više videti da će u Evropi postojati izbeglice prvog i drugog stepena. Oni koji su drugog reda će najverovatnije da bi došli do svoje sigurnosti da nastave da rizikuju svoje živote, svoje zdravlje i kada dođu u Evropu da dođu sa teškim traumama", rekao je on.
Komentarišući ulogu Fronteksa i činjenicu da će se on nalaziti i na granicama Srbije, Kovačević kaže da je reč o agenciji koja ima veliku ulogu u EU, ali koja među onima koji se bave temom migracija ne uliva najviše poverenje.
Povezane vesti
"Prethodni direktor podneo je ostavku jer su zaposleni učestvovali u pušbekovima iz Grčke u Tursku. Pored toga, povukli su se iz Mađarske jer Mađarska pokušava da legalizuje pušbekove, ali postavlja se pitanje zašto se nisu povukli iz Hrvatske posle presude Evropskog suda za ljudska prava u kojoj je utvrđena odgovornost Hrvatske za smrt male Madine Hosini, devojčice iz Avganistana", napomenuo je on.
Komentari (0)