Toplotni skener: Španija zabeležila najtopliju godinu od početka merenja, pakleno leto i u drugim evropskim zemljama

Prosečna temperatura u 2022. godini u Španiji je iznosila 15,5 stepeni, što je naviše otkako su 1916. počele da se mere temperature, saopštila je danas nacionalna meteorološka služba.

Kako se navodi u saopštenju, prvi put je prosečna godišnja temperatura premašila 15 stepeni Celzijusa, prenosi Slobodna Evropa.

Osim u martu i aprilu, svi ostali meseci prošle godine bili su topliji od normale, a posebno juni, juli i oktobar koji su bili izuzetno topli. U skladu s tim, prošla godina je bila jedna od najsušnijih, a od 1916. samo 2005. i 2017. bilo je manje padavina.

Rezervoari za vodu u Španiji su u decembru bili popunjeni sa 43 odsto kapaciteta, što je znatno ispod desetogodišnjeg proseka od 53 odsto.

profimedia

Barselona i veliki delovi Katalonije uveli su restrikcije vode zbog izuzetno malo padavina. Mere uključuju zabranu korišćenja vode za pranje automobila i za punjenje bazena, a smanjena je i količine vode koja se koristi za navodnjavanje.

Visoke temperature ovog leta prouzrokovale su smrt 4.744 osobe u Španiji, prema proceni Instituta za javno zdravstvo.

Izuzetno sušna i vrela godina pogodovala je i velikim šumskim požarima, koji su opustošili više od 300.000 hektara u Španiji, što je najviše u poslednje više od dve decenije.

Francuzi kišnicom zalivali bašte 

Međutim, nije samo Španija prošle godine bila na udaru visokih temperatura. Francusku je poslednjeg leta takođe pogodio talas ekstremno visokih temperatura i suše, a posebno su bili pogođeni okolina Loare i region Poatu-Šaran.

Mnogi stanovnici tada su podlegli ograničenjima potrošnje vode, a 88 departmana izdalo je upozorenje na sušu ove nedelje, preneo je tada BFMTV.

Filip Rože, zvaničnik severnog departmana Eson, reako je tada da je 2022. godine neuobičajena situacija pobudila oprez "veoma rano u poređenju sa onim što se obično dešava".

U departmanu Il de Frans, 60 opština u slivovima Orža i Remarda zbog toga je bilo u pripravnosti zbog suše. U mnogim mestima bilo je zabranjeno zalivanje bašte tokom dana kao mera predostrožnosti. 

"Da bih zalio povrće, uzimam kišnicu. I zalivam svaka dva-tri dana, ne više. Inače posle toga više nemam vode", rekao je tada jedan stanovnik Val Sen Žermena.

Ovog leta pored Francuske i Španje i druge evropske zemlje suočile su se sa nizom smrtonosnih požara, izazvanih rekordno visokim temperaturama i sušama širom kontinenta. U Portugalu i Španiji je prijavljeno više od 1.000 smrtnih slučajeva zbog vrućina i požara.

U Evropi 20.000 smrtnih slučajeva zbog vrućina u 2022. godini

U Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Velikoj Britaniji 2022. godine registrovano je 20.000 smrtnih slučajeva koji se povezuju sa toplotnim talasima zabeleženim u tim zemljama, pokazuje izveštaj iz novembra organizacije Vorld Veder Atribjušen (World Weather Attribution).

Od Pariza do Londona temperature koje su zabeležene ove godine dostizale su 40 stepeni i više, a naučnici koji se bave klimatskim promenama iz pomenute organizacije su utvrdili da bi tako visoke temperature bile praktično nemoguće bez klimatskih promena, preneo je Rojters.

Toplotni talas iz 2003. godine izazvao je više od 70.000 smrtnih slučajeva širom Evrope, uglavnom u Francuskoj i naveo mnoge zemlje da primene mere kao što su sistemi ranog upozoravanja, otvaranje klimatizovanih škola i slično.

"Ovaj i slični akcioni planovi možda su delimično ublažili uticaj toplotnih talasa 2022. godine, ali je broj smrtnih slučajeva i dalje veći od očekivanog", rekla je istraživač Kloi Brimikomb sa Univerzitetu u Gracu u Austriji.

Ona je za Rojters rekla da smatra ovaj toplotni talas najupečatljivijim od 2003. godine.
Svetska meteorološka organizacija saopštila je u novembru da se Evropa zagrejala više nego dvostruko u odnosu na ostatak sveta u poslednje tri decenije, dok je služba EU za praćenje klimatskih promena Kopernikus saopštila da je leto 2022. godine bilo najtoplije koje je zabeleženo.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio je prošlog meseca u Njujorku da će sazvati klimatski samit za septembar ove godine, na kojem će biti razmotreni ambiciozni planovi za konkretne akcije za sprečavanje globalnog zagrevanja.

Tanjug/AP/Mary Altaffer

Gutereš je pozvao lidere država, predstavnike poslovnog sveta, civilnog društva i finansija da se više angažuju u borbi protiv klimatskih promena, jer je to jedini put zadržavanja globalnog zagrevanja, prema planu, do 1,5 stepeni Celzijusa.

Ključni princip osnivačke Povelje UN jeste poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ukazao je Gutereš, napominjući da nije optimista da će u bliskoj budućnosti otpočeti mirovni pregovori za Ukrajinu i smatra da će se rat nastaviti. Gutereš je, međutim, izrazio očekivanje da će mir u Ukrajini biti postignut naredne godine, preneo je Rojters.

Naučnici predviđaju: Ozonska rupa mogla bi da se zatvori do 2070. godine

Dobro je poznato da ozonski omotač štiti sav život na Zemlji od štetnog sunčevog zračenja, ali krajem 20. veka emisije određenih štetnih hemikalija počele su da utiču na broj molekula ozona u atmosferi.

Ovo je rezultiralo dramatičnim otvaranjem ozonske rupe nad Antarktikom. Godine 1987, samo sedam godina nakon što su naučnici otkrili da hemikalije oštećuju ozonski omotač, potpisan je Montrealski protokol kako bi se pokušala obuzdati količina štetnih hemikalija u atmosferi.

Ove hemikalije, koje su se ranije nalazile u frižiderima, klima-uređajima, lakovima za kosu i industrijskim proizvodima za čišćenje, počele su da se ukidaju kako bi zaštitile ozonski omotač. Uz saglasnost svih 197 strana, ovo je bio jedan od prvih univerzalno ratifikovanih ugovora u istoriji Ujedinjenih nacija. Sada, novo istraživanje Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) u SAD otkrilo je da su koncentracije štetnih hemikalija koje oštećuju ozonski omotač, opale.

Početkom 2022. godine, naučnici NOAA otkrili su da su koncentracije štetnih hemikalija smanjene za nešto više od 50 odsto u srednjem nivou stratosfere u poređenju sa osamdesetim godinama prošlog veka. Naučnici iz NOAA kažu da je to "značajna prekretnica" na putu oporavka.

Međutim, oporavak ozonskog omotača još uvek nije u potpunosti rešen, jer nivoi ovih štetnih hemikalija u atmosferi moraju da nastave da opadaju.  Koncentracije ovih hemikalija iznad Antarktika, gde se svake godine pojavljuje rupa, takođe opadaju, ali sporije. Rupa je bila veća nego inače – veća od veličine samog kontinenta – 2021. godine. Stoga NOAA predviđa da bi ozonski omotač Antarktika mogao da se oporavi otprilike do 2070. godine.

Dok se na kraju ne zatvori, rupu prati Kopernikova služba za praćenje atmosfere (CAMS). Obično počinje da se formira tokom proleća na južnoj hemisferi – od avgusta do oktobra. Svoju maksimalnu veličinu dostiže između sredine septembra i oktobra, a zatim se nivo ozona vraća u normalu do kraja decembra.

Ove godine, naučnici CAMS-a pažljivo prate razvoj rupe od kraja avgusta koristeći trodimenzionalno modeliranje.

"Ozonska rupa na Antarktiku 2022. počela je da se razvija krajem avgusta i do sada je pratila slične trendove iz poslednje decenije u pogledu površine, minimalnog ukupnog stuba, deficita mase i minimalne temperature" kaže Vincent-Henri Puč, direktor CAMS-a