Najmanje 238.000 ljudi u EU umrlo pre vremena od posledica zagađenog vazduha
Komentari24/11/2022
-13:40
Najmanje 238.000 ljudi u EU umrlo je prerano 2020. godine zbog zagađenja vazduha, uprkos generalnom poboljšanju kvaliteta vazduha, pokazuju najnoviji podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
Analitičari agencije ističu da je zagađenje vazduha najveći zdravstveni rizik u Evropi i da značajno utiče na zdravlje Evropljana, posebno u gradovima; uprkos činjenici da su najveći zagađivači smanjili svoje emisije.
Prema podacima EEA, do prerane smrti dolazi zbog izloženosti suspendovanim česticama PM 2,5 (zagađivaču vazduha koji ima štetan uticaj na ljudsko zdravlje kada su njegovi nivoi u vazduhu visoki. PM2,5 su sitne čestice one u vazduhu koje smanjuju vidljivost i uzrokuju da vazduh izgleda maglovito), pri čemu je 96 procenata gradske populacije izloženo nivoima iznad preporuka Svetske zdravstvene organizacije.
Pored toga, azot-dioksid je izazvao 49.000 prevremenih smrti, a izloženost ozonu 24.000, kaže EEA. Važno je napomenuti da je broj prevremenih smrti zbog izloženosti PM 2,5 česticam pao za 45 odsto od 2005. do 2020. godine.
"Ukoliko se trend nastavi, očekuje se da će EU do 2030. godine postići cilj smanjenja broja prevremenih smrti za 55 odsto", isitče se u istraživanju.
Međutim, dodaju da su potrebni dodatni napori da bi se ispunio cilj nulte zagađenosti do 2050. godine ili smanjenje zagađenja vazduha na nivoe koji nisu štetni po zdravlje.
Gubitak biodiverziteta, šteta na šumama i usevima
Zagađenje vazduha takođe šteti kopnenim i vodenim ekosistemima. U 2020. godini, štetni nivoi taloženja azota primećeni su u 75 odsto ukupne površine ekosistema EU. Ovo predstavlja smanjenje od 12 odsto u odnosu na 2005. godinu, dok je cilj akcionog plana EU o nultom zagađenju da se dostigne smanjenje od 25 odsto do 2030. godine.
Prema analizi EEA, 59 odsto šumskih površina i 6 odsto poljoprivrednog zemljišta bilo je izloženo štetnim nivoima prizemnog ozona u Evropi 2020. Zbog tog uticaja, poljoprivrednici su izgubili oko 1,4 milijardi evra u 2019. godini u 35 evropskih zemalja.
Najveći ekonomski gubici zabeleženi su u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj i Turskoj.
Komentari (0)