Dugi kraci albanske mafije: Narko klanovi sa uticajem od Evrope do Latinske Amerike povezani sa moćnim kartelima

Nekoliko britanskih zvaničnika, od kojih je najglasnija bila ministarka unutrašnjih poslova, izjavilo je kako postoji opasnost od sve većih priliva migranata iz Albanije koji su povezani sa kriminalnim grupama. To je albanski premijer Edi Rama oštro kritikovao, rekavši da su Albanci "žrtveno jagnje za neuspešnu politiku Londona", ali ovo nije prvi put da je jedna evropska zemlja zabrinuta zbog mogućeg priliva Albanaca povezanih sa kriminalnim organizacijama. Zapravo, u mreži građenoj nekoliko decenija kraci albanskih narko-kartela protežu se sve do Južne Amerike.

Den O'Mani, britanski zvaničnik zadužen za borbu protiv ilegalnih migracija preko Lamanša, rekao je nedavno da je došlo "do eksponencijalnog porasta broja Albanaca koji su pristizali čamcima, jer su albanske kriminalne bande imale uporište u severnoj Francuskoj i olakšavale im da pređu". Ali, kako je sve počelo?

U maju 2000. godine, francuski list "Le Parizijen" izvestio je o zvaničnom dokumentu Interpola koji opisuje "savršeno organizovanu" kriminalnu mrežu koja kreće od Albanije, i čiji se "pipci" šire ka Zapadu. Kako se tada navodilo, ova mafija imala je jake veze sa italijanskom i turskom, a njene aktivnosti počivale su na četiri stuba: droga, prostitucija, trgovina oružjem i ilegalna imigracija, navodi Gavin Mortimer u autorskom tekstu za australijski "Spektejtor".

Interpol je naveo da je 40 odsto uhapšenih u Austriji prethodne godine zbog trgovine heroinom bilo albanskog porekla, a mesec dana nakon ovog izveštaja u Francuskoj je objavljena knjiga "Albanska mafija - pretnja za Evropu", kriminologa i pisca Savijera Rofera. Mada poslednja decenija 20. veka nije bila plodna za mafiju u Italiji, sukobi na Kosovu su napravili prostor za stvaranje kriminalne mreže. 

U već navedenoj knjizi, autor navodi da mu je jedan od američkih diplomata koji je bio na Kosovu u to vreme, rekao da je OVK, u zamenu za novac i druge pogodnosti, dozvoljavala mafiji "politički legitimitet", piše Mortimer. Upravo zbog ovoga, navodi, albanska mafija uspela je da proširi svoj uticaj narednih godina i na ostatak evropskog kontinenta.

profimedia

Albanci su krenuli sa migracijama u Nemačku i Francusku, a bilo ih je toliko da je 2017. godine ministar unutrašnjih poslova Francuske doputovao u Tiranu da pokuša da ubedi albansku vladu da postavi oštrije kontrole za odlazak ljudi iz zemlje. Već sledeće godine, međutim, francusko ministarstvo pravde je objavilo izveštaj u kom je označilo veliku ulogu albanske mafije u ilegalnim imigracijama, uhapšeno je 83 ljudi i razbijeno 18 mreža krijumčarenja, pa je albanska mafija nastavila preko Lamanša, ka Velikoj Britaniji.

Veći deo krijumčarenja ljudi u Veliku Britaniju išao je kamionima - u početku samo nekoliko stotina osoba, ali kada su videli kako britanske vlasti blago postupaju prema imigrantima, shvatili su da mogu krenuti i sa slanjem čamaca Lamanšom. Ove godine, do kraja oktobra je čamcima u Veliku Britaniju stiglo oko 40.000 migranata, od čega su 12.000 Albanci. Od toga, oko 10.000 su neoženjeni muškarci od 18 do 35 godina stari. Nema sumnje da većina njih zaista gaji nade u "bolje sutra" u Velikoj Britaniji i pokušavaju da pronađu posao, ali britanski zvaničnici jasno su stavili do znanja da ima i onih koji su povezani sa mafijom.

U suštini, moć albanske mafije leži u saradnji sa drugim mafijama u Evropi, poput italijanske Ndrangete. Oni zajedno "kontrolišu" velike luke, poput Antverpena, gde ne biraju sredstva, bilo da su u pitanju ucene, podmićivanje ili pretnje, da vrše pritisak na carinike u "industriji" vrednoj više milijardi evra, preneo je ranije ove godine portal "Tajms". 

Uprkos tome što je 2021. godine u luci Antverpen zaplenjena rekordna količina od skoro 90 tona kokaina, direktor belgijske carine Kristijan Vandervaren priznaje da njegov tim gotovo da uopšte ne može da se izbori sa velikim količinama krijumčarene droge. Prema podacima UN, prošle godine su narko-klanovi krijumčarenjem kokaina u Belgiju napravili promet od oko 130 milijardi dolara, a Antverpen, zahvaljujući istorijskoj trgovinskoj povezanosti sa Panamom, Ekvadorom i Paragvajem, predstavlja idealno mesto za uvoz kokaina. 

Albanska mafija u Južnoj Americi

Upravo dobra povezanost Antverpena sa ovim latioameričkim zemljama daje još jedan trag: od početka 20. veka pripadnici porodičnih klanova albanske mafije odlaze u Južnu Ameriku kako bi proširili svoje poslovanje na Starom kontinentu, preneo je BBC.

"Albanski kriminalni klanovi su u Južnoj Americi iz jednog razloga: da kupuju jeftin kokain", izjavio je za britanski javni servis Alesandro Ford, sa portala "InsightCrime".

Navodi se da su Albanci u najmanje protekle dve decenije uspostavili kontakte sa kartelima i grupama za trgovinu drogom u zemljama poput Kolumbije, Ekvadora, Meksika i Perua. Bez potrebe da upravljaju velikim brojem ljudi i da imaju oružje visokog kalibra, poput latinoameričkih kartela, oni su sklapali unosne poslove sa kriminalnim grupama tih zemalja.

"Njihova funkcija je da budu poslovni poveznici, sklapanje poslova, logistika. Nikada nećete videti tamo naoružani konvoj albanske mafije, osim čuvara koji nude zaštitu", naveo je Viktor Sančez, meksički istražitelj koji se bavi organizovanim kriminalom.

Albanska mafija se u Latinskoj Americi povezala i sa krilom moćnog meksičkog kartela Sinaloa na čelu sa Ismaelom "El Majom" Zambadom, jednim od najvažnijih saradnika ozloglašenog Hoakina "El Čapa" Guzmana. Različiti izveštaji u štampi, koji se pozivaju na informacije iz Kabineta za bezbednost meksičke vlade, ukazuju da je "El Majo" Zambada osnovao udruženje za pranje novca sa članovima albanskog klana braće Hisa.

EPA/MARIO GUZMAN

Uz njegovu pomoć su, prema obaveštajnim dokumentima, stvorili fiktivne kompanije - kazina, restorane i izvozno preduzeće - u državama Donja Kalifornija, Kintana Ro i Sonora. Za Viktora Sančeza, specijalizovanog za operacije kriminalnih grupa u Meksiku, ovaj savez je logičan jer su Albanci "bolji u pranju novca od Meksikanaca".

"Da bi imali dobar odnos sa meksičkim organizacijama, mogu da im pomognu u pranju novca. Ali sigurno je ono što je dovelo do kontakta bila prodaja droge", smatra Sančez.

Za Albance poput braće Luftar, Arbena, Fatosa i Ramiza Hise, čije je prisustvo otkriveno u Meksiku, zemlje regiona Južne Amerike nude povoljne uslove za poslovanje. Alesandro Ford kaže da je region "veoma atraktivan" čak i za one koji nisu samo izaslanici, već se naseljavaju na duže periode ili za stalno.

"Mnogi od onih koji migriraju već imaju krivične dosijee u Evropi, dok su neki aktivni begunci. Prelazak Atlantika znači anonimnost, znači drugu šansu", istakao je Ford.

Da su albanske kriminalne grupe pretnja po bezbednost južnoameričkih zemalja, smatra i ekvadorski ministar spoljnih poslova Huan Karlos Olgin, koji je rekao da će ubuduće građanima trećih zemalja, uključujući i Albance, biti neophodne vize da uđu u Ekvador, preneo je "Sot".

On je dodao i da "mnoge kriminalne organizacije u regionu imaju predstavnike u Ekvadoru, odakle vode operacije krijumčarenja droge". Kako smatra Olgin, liberalni vizni režim omogućio je mafijašima da dođu i nastane se u Ekvadoru, a tu je izdvojio kriminalce iz Albanije, sa Haitija i iz Afrike.

Slučaj Dritana Redžepija

Upravo u Južnoj Americi, tačnije u Ekvadoru, izdržava zatvorsku kaznu jedan od ključnih ljudi za trgovinu drogom - Albanac po imenu Dritan Redžepi. On je prvo uhapšen 2006. godine u Tirani, ali je iste noći pobegao iz sobe za ispitivanje. Kasnije, u odsustvu je osuđen za ubistvo. 

Ovo je bilo prvo od tri Redžepijeva bekstva iz zatvora, dok ga je policija jurila širom Evrope i sveta, piše "Vol strit Džurnal". Drugi put je pobegao iz zatvora u Milanu, 2011. godine, a nešto kasnije i iz zatvora u Antverpenu. Konačno, Redžepi je uhapšen u Ekvadoru 2014. godine, a uz to je zaplenjeno i više od 250 kilograma kokaina. Tada je osuđen na zatvorsku kaznu od 13 godina, a i dalje se nalazi na poternicama u Albaniji, Italiji i Belgiji. 

Interpol

Albanske vlasti su optužile Redžepija i da je iz zatvora organizovao kidnapovanje jednog muškarca u centralnoj Albaniji 2020. godine - taj muškarac nikada nije pronađen, a sumnja se da je mrtav. Osim toga, italijanski tužioci su ga optužili za organizovanje još dva ubistva, u Ekvadoru i Albaniji. Redžepi je, u intervjuu, 2020. godine rekao jednom albanskom novinaru da nikada nije bio uključen u organizovanje naručenih ubistava ili u bilo kakva kidnapovanja.

Redžepi je 2016. godine, iz zatvora, organizovao stvaranje narko-klana koji će se zvati "Kompanija Belo" ("bello" na italijanskom znači "lepo"). Upravo je ta "kompanija" bila jedna od najvećih koje imaju albanske korene, a iz italijanske policije su rekli da su "albanski narko-klanovi toliko preplavili tržište da su među najjačim grupama".

Prema izveštajima Evropola, Redžepijev narko-klan je bio različit od većine ostalih po tome što kontroliše čitav proces krijumčarenja droge - od onih kriminalaca koji uvoze narkotike, do prodavaca "na malo" i "na veliko". U operaciji "Los Blankos" je 2020. godine uhapšeno 20 osoba u osam evropskih zemalja, preneo je "Balkan insajt".