"Mračna epizoda iz svetske istorije": Dok se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, novi sukob besni u Evropi

"Svakako, oba društva su na gubitku - pre svega ukrajinsko. Ovaj rat je doveo u pitanje na neki način neki konsenzus koji je dugo vladao u Evropi, pa ponovo pričamo o promeni granica, politici identiteta, tome koja država se može smatrati državom, interesnim sferama... na današnji datum je dobro podsetiti se jedne mračne epizode iz svetske istorije", rekao je za Euronews Svet Petar Žarković, naučni saradnik insitututa za filozofiju i društvenu teoriju.

On je istakao da i danas vidi procese koji su započeti u Prvom svetskom ratu. 

"Evropa se ponosila svojom civilizacijom, a za četiri godine je došla u predvorje pakla, što se ponovilo 20 godina posle. Sukob Rusije i Ukrajine je eskalirao u poslednje dve decenije naročito, i na neki način podgreva konflikte koji su postojali tokom 20. veka", dodao je Žarković. 

Nakon Prvog svetskog rata, kao krivac je isplivala Nemačka. Sada, smatra Žarković, najveću odgovornost za rat u Ukrajini snosi Moskva, jer ga je ona i pokrenula nakon, kao što se ispostavilo, neuspešnih kalkulacija o tome koliko će uspeha postići.

Još jedna poveznica između Prvog svetskog rata i današnjeg rata u Ukrajini, naglašava Žarković, jesu lekcije koje mogu da se izvuku.

"Lekcije uvek mogu da se izvuku. Istorija i služi da prikaže sliku koja je složena - veliko stradanje, etničko nasilje, rasizam, zloupotreba istorije... to su konstante koje su obeležile taj period prošlog veka. Užasa tog rata mnoge današnje generacije nisu ni svesne, tako da mislim da mogu da se izvuku lekcije, ali je pitanje ko to želi", rekao je Žarković.

U francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša 11. novembra 1918. godine u 11.00 potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Dan primirja se obeležava u isto vreme u svim glavnim gradovima država pobednica, poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije.

U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.

U emisiji Euronews Svet u videu na početku teksta pogledajte i šta su pokazali rezultati međuizbora u Sjedinjenim Američkim Državama, kakvi su dometi konferencije Ujedinjenih nacija o klimi, ali i kakvu golgotu prolaze migranti na brodovima u italijanskim lukama i kakve su posledice jakog dolara na svetskim tržištima.