"Izlet u minsko polje": Šolcov let u Kinu pun turbulencija, kancelar traži balans između partnerstva i rivaliteta

Posle tri godine, jedan lider zemlje članice Evropske unije odlazi u zvaničnu posetu Kini. Nemački kancelar Olaf Šolc boraviće u Pekingu 4. novembra, saopšteno je iz kineskog Ministarstva spoljnih poslova, a pre njega je to učinio francuski predsednik Emanuel Makron, u novembru 2019. godine. Šolc će biti prvi evropski lider koji će posetiti Kinu od kada je počela ruska invazija na Ukrajinu. Takođe, biće i prvi visoki zvaničnik neke liberalne demokratije kome je odobrena državna poseta Kini od izbijanja pandemije, a nemački kancelar će postati i prvi svetski lider koji će se sresti sa predsednikom Si Đinpingom od kada je on učvrstio svoju vlast na kongresu Komunističke partije. Međutim, Šolcova poseta izaziva brojne kontroverze, a određeni analitičari je nazivaju "jednodvenim izletom u minsko polje".

Aktuelna nemačka vlada koju čini tročlana koalicija još ranije je najavila da želi da smanji ekonomsku zavisnost i da ojača odnose sa demokratskim državama u Aziji. Kao simbol promene nemačkih geopolitičkih prioriteta viđena je i aprilska poseta Olafa Šolca Tokiju. Za razliku od njega, njegovi prethodnici Angela Merkel i Gerhard Šreder su za prvo zvanično putovanje u Aziju birali Peking.

U koalicinom sporazumu koji su partije u Nemačkoj potpisale krajem prošle godine, odnos sa Kinom je označen kao "sistemsko rivalstvo". Naglašena je i potreba da se zajedno sa SAD i ključnim indopacifičkim partnerima, kao što je Japan, rešavaju geopolitička i bezbednosna pitanja. Zbog toga, ali više zbog ruske invazije na Ukrajinu, određeni analitičari smatraju da je Šolcova odluka da u Peking otputuje sa privrednom delegacijom problematična.

Stručnjak za kinesko-nemačke odnose u američkoj istraživačkoj firmi Rhodium Group Noa Barkin za Gardijan napominje da je teško preneti poruke o Rusiji, Tajvanu i ljudskim pravima "dok vaši izvršni direktori sede u susednoj prostoriji i žele da se razgovaraju o ulaganjima".

Tanjug/AP/Michael Sohn

Skeptični su i članovi nemačke obaveštajne zajednice. Šef Savezne službe za zaštitu ustava (BfV) Tomas Haldenvang je nedavno u parlamentu upozorio da Kina predstavlja veću pretnju od Rusije. "Ako je Rusija oluja, Kina je klimatska promena", naveo je.

Međutim, analitičari kao jedno od opravdanja za Šolcov put vide i to što nova nemačka vlada još nije sigurna šta bi tačno trebalo da podrazumeva njena strategija za Kinu. Ističu da se Nemačka i ostatak Evrope u velikoj meri oslanjaju na kapacitete Kine kada su u pitanju siroveine koje su ključne za digitalnu ekonomiju. Zatezanje odnosa moglo bi da pokvari nemačke planove za širenje proizvodnje električnih vozila, vetroelektrana i solarnih farmi.

Imajući na umu takav scenario, ekspert za Kinu u nemačkom savetu za spoljnu politiku kaže da bi smanjenje strateške ranjivosti Nemačke moralo da bude prioritet. "Možda ćete moći da se odviknete od ruske energije u roku od dve zime. Ali otvaranje novih rudnika za sirovine koje trenutno dobijamo iz Kine moglo bi da traje decenijama", upozorio je.

U kolumni za Dojče Vele, Matijas fon Hejn ističe da verovatno nijedan nemački kancelar nije putovao u Kinu u ovako teškim okolnostima. Na globalnom nivou, rivalstvo između Kine i SAD dolazi do vrhunca, kaže on, i napominje da se Berlin suočava sa pitanjem kako će se pozicionirati između svog najznačajnijeg partnera kada je reč o bezbednosti i najvećeg trgovinskog partnera.

"U Pekingu, Šolc će morati da pokaže kako namerava da održi balans između partnerstva, takmičenje i strateškog rivaliteta sa Kinom. Nemačka više nije naivna kada je reč o Kini, ali i dalje nije jasno šta je nova strategija. Ono što je jasno, to je da ne može da zameni naivnost sa histerijom", naveo je Fon Hejst.

Kada je reč o evropskim institucijama, u Briselu nema zvaničnih komentara na ovu posetu, dok se u onim nezvaničnim i kuloarskim najveći akcenat stavlja na to što Šolc putuje sa poslovnom delegacijom, zbog čega se spekuliše da je cilj potvrđivanje ekonomskih odnosa. Osim toga, očekivalo se da će put Pekinga krenuti i avion iz Francuske, ipak, Makron ovoga puta neće biti Šolcov saputnik.

Pet stvari koje je Šolc razmatrao pred putovanje

Nakon niza kritika i kontroverzi, na portalu Politico je objavljen Šolcov autorski tekst uoči puta u Kinu. On je rekao da su se za tri godine, od kada je njegova prethodnica bila u Pekingu, izazovi i rizici povećali - u Evropi, Istočnoj Aziji i u odnosima Nemačke i Kine.

"Za tri godine se svet značajno promenio sa jedne strane zbog pandemije kovida, a sa druge zbog rata u Ukrajini koji ima posledice na međunarodni poredak, snabdevanje hranom i energijom, ekonomiju i rast cena širom sveta", naveo je nemački kancelar. Kako dodaje, direktan razgovor je sada još važniji, i baš zbog toga putuje u Peking, a u "diplomatskom koferu" nosi pet stvari koje je razmatrao.

Kao prvu je naveo to da Kina više nije ista kao pre 10 godina. Kaže je da je ishod Kongresa Komunističke partije nedvosmislen i da reference na marksizam i lenjinizam sada zauzimaju mnogo širi prostor nego ranije. Takođe, kako dodaje, zahtev za nacionalnom bezbednošću koji se poistovećuje sa stabilnošću komunističkog sistema i nacionalnom autonomijom u budućnosti će zauzimati značajno mesto. "Kako se Kina menja, tako ćemo i mi morati da promenimo način na koji postupamo s Kinom", poručio je Šolc.

Pixabay

Druga stvar, kaže nemački kancelar je to što se nije samo Kina promenila već i ceo svet. "Ruska agresija na Ukrajinu brutalno ugrožava međunarodni mir i bezbednost. Ruski predsednik Vladimir Putin ne okleva ni da preti nuklearnim oružjem, što bi bio prelazak preko crvene linije koju je čovečanstvo nacrtalo. Početkom ove godine, Kina je u zajedničkoj izjavi sa drugim stalnim članicama SB UN jasno istakla da se protivi toj ideji, čak i pretnjama da bi nuklearno oružje moglo da bude upotrebljeno. Kao stalni član tog tela, Kina ima posebnu odgovornost. Jasne reči koje su iz Pekinga upućene Moskvi su važne da bi se osiguralo poštovanje Povelje UN", rekao je Šolc.

Dodao je da ti principi uključuju poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država i da nijedna zemlja nije "dvorište" druge, uz napomenu da to važi za Evropu u pogledu Ukrajine, ali i za Aziju, Afriku i Latinsku Ameriku.

"Pojavljuju se novi centri moći u multipolarnom svetu, a mi želimo da uspostavimo i proširimo partnerstva sa njima. Nemačka, koja je imala bolno iskustvo podela tokom Hladnog rata, nema interesa da se u svetu pojavljuju novi blokovi. Kina će sa svojih 1,4 milijarde stanovnika i ekonomskom moći igrati ključnu ulogu na svetskoj sceni u budućnosti kao što je to bio slučaj tokom dugih perioda u istoriji. Ali to ne opravdava pozive da se Kina izoluje, kao i zahtev za kineskom hegemonističkom dominacijom", rekao je Olaf Šolc.

"Kina ostaje važan trgovinski partner"

Kao treću stvar koju je razmatrao, nemački kancelar navodi to što čak i u izmenjenim okolnostima, Kina ostaje važan poslovni i trgovinski partner za Nemačku i Evropu. "Mi ne želimo to da prekinemo, ali šta želi Kina? Kineska ekonomska strategija 'dvostruke cirkulacije' osmišljena je tako da osnaži domaće tržište i da smanji zavisnost od drugih zemalja. U govoru krajem 2020. godine predsednik Si Đinping je govorio o upotrebi kineske tehnologije za osnaživanje zavisnosti međunarodnih proizvodnih lanaca od Kine. Ovakve izjave shvatamo ozbiljno", ističe Šolc.

Dodaje da se značajan obim trgovine između Nemačke i Kine odnosi na proizvode kod kojih ne postoji ni nedostatak alternativnih dobavljača niti rizik od opasnih monopola. "Umesto toga, Kina, Nemačka i Evropa imaju jednake koristi. Ali u slučajevima u kojima su se razvile rizične zavisnosti, naša preduzeća s pravom postavljaju lance snabdevanja na širu osnovu i mi ih u tome podržavamo", dodao je.

Tanjug/AP/John Thys

Četvrta stvar koju je Šolc imao na umu odnosi se na govor koji je predsednik Si u Davosu održao ranije ove godine i u kojem je rekao da se svet razvija kroz protivrečnosti. Nemački kancelar napominje da to ne znači izbegavanje teških pitanja u međusobnim odnosima. "To uključuje poštovanje građanskih i političkih sloboda, kao i prava etničkih manjina, na primer u provinciji Sinđan. Napeta situacija u vezi sa Tajvanom takođe izaziva zabrinutost. Naša politika je u skladu sa ciljevima očuvanja poretka zasnovanog na pravilima, u skladu sa mirnim rešavanjem konflikata i zaštitom ljudskih prava i obezbeđivanjem slobodne i pravedne svetske trgovine", istakao je nemački kancelar.

Kao petu i konačnu stvar koju je razmatrao, Šolc ističe da ne putuje u Peking samo kao federalni kancelar, već i kao Evropljanin. Ali napominje da on ne ide da bi govorio u ime cele Evrope jer bi to bilo pogrešno, nego zbog toga što nemačka politika prema Kini može biti uspešna samo ako bude deo evropske politike prema Kini. "Uoči posete smo blisko sarađivali sa evropskim partnerima, i sa transatlanskim prijateljima", napomenuo je.

EU traži zajedničku poziciju prema Kini

Upravo su odnosi između Evropske unije i Kine sve više u fokusu evropske administracije, a u sedištu Unije traži se adekvatna zajednička pozicija na tom planu. Za okruglim stolom, puna tri sata, bez mobilnih telefona u prostoriji, lideri EU na oktobarskom samitu razgovarali su o odnosima sa Kinom. Tačnije, pokušavali su da pronađu "način kako da uokvire suštinski odnos". Prevedeno sa briselskog rečnika: kako se postaviti prema zemlji koja je u oblasti ekonomije konkurent, spoljne politike oponent, a klimatskih promena partner.

"Sa obe strane postoji interes za saradnjom. Kina mnogo više izvozi u Evropsku uniju, nego što uvozi iz Evropske unije. Sa druge strane i naše tržište isto želi ove proizvode, zbog toga mislim da će se u nastavku i sa jedne i sa druge strane pokušati da se ova saradnja nastavi, ali sa druge strane Evropa se probudila i u ovim starteškim delovima sigurno će poraditi na suverenitetu po nekim pitanjima", rekao je za Euronews član delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Kinom, Franc Bogovič.

Pitanja po kojima su razlike najveće, tiču se rata u Ukrajini. Bogovič ističe da su Evropska unija i Kina sasvim suprotne po tom pitanju, jer dok Brisel uvodi sankcije, Peking na indirektan način ekonomski potpomaže Moskvu jer trguju gasom.

Sa druge strane, značaj ekonomske saradnje vidi i šef evropskog dopisništva "Čajna dejli" Čen Veihua. Ipak, tvrdi, u odnose se meša neko treći.

"Ako obratite pažnju na trgovinu između Evropske unije i Kine, videćete da ona iznosi 800 milijardi dolara, zbog čega je Kina evropski najveći partner, čak je porasla za 27 odsto. Ipak, na evropskom nivou je meni očigledan uticaj geopolitičkog odnosa Sjedinjenih Američkih Država prema Kini. Moje lično mišljenje je da Amerika vrši spoljni uticaj na Eropsku uniju, a sa ovim rusko-ukrajinskim konfliktom taj uticaj postaje još jači", ističe Veihua.

Temu strateške suverenosti Evropske unije u odnosu na Kinu, zapravo je nametnulo vreme korone, kada se u velikoj meri zavisilo od medicinske opreme koja je stizala upravo iz te azijske zemlje. Sve to nastavilo se i u narednom periodu, što je Uniju primoralo da krene da pronalazi načine da se ta zavisnost smanji.

Šolc u tekstu za Politiko zaključuje da je Evropska unija Kinu tačno opisala kao zemlju koja ispunjava trostruku ulogu: partnera, konkurenta i rivala – iako su elementi rivalstva i konkurencija poslednjih godina porasli.

"Moramo da rešimo ovo tako što ćemo prihvatiti konkurenciju i ozbiljno shvatiti posledice ovog sistemskog rivalstva i uzeti ih u obzir u našoj politici. Istovremeno, moramo istražiti gde saradnja ostaje u našem zajedničkom interesu", naveo je on.

Matijas fon Hejn napominje da je francuski predsednik Emanuel Makron, prilikom svoje posete Kini 2019. godine poveo i člana nemačke vlade.

"To je bio snažan prikaz evropskog jedinstva. Samo zajedno evropske zemlje mogu imati dovoljno uticaja da ostave trajan utisak na Peking. Bez Evrope, Šolcovom jednodnevnom izletu nedostaje suštinski element", istakao je Fon Hejn.