Igre 
Rusija traži povod za dalju eskalaciju: Polemika Moskve i Kijeva o "prljavoj bombi", Zelenski poziva svet da reaguje
Komentari26/10/2022
-10:00
Iz ruskog ministarstva odbrane rekli su nedavno kako bi Ukrajina mogla da iskoristi "prljavu bombu" - uređaj koji se sastoji od radioaktivnih materijala, kao i "tradicionalnog" eksploziva. Nisu ponuđeni nikakvi dokazi za takve tvrdnje, a Kijev je, zajedno sa SAD, Francuskom i UK, demantovao ove navode.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je, prilikom telefonskog razgovora sa britanskim kolegom Benom Volasom, rekao kako je "Rusija zabrinuta da bi Ukrajina mogla iskoristiti 'prljavu bombu' za provokacije". Slične komentare ponovio je i u razgovorima sa ministrima odbrane Turske, Francuske i SAD, mada osim njegove reči nema nikakvih dokaza da Ukrajina priprema takvo nešto.
U zajedničkom odgovoru, Francuska, UK i SAD rekli su kako "njihove vlade odbacuju ruske vidno lažne optužbe kako se Ukrajina sprema na upotrebu 'prljave bombe' na sopstvenoj teritoriji", a generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da "Rusija to ne sme iskoristiti kao povod za dalju eskalaciju".
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bio je nešto oštriji u svom odgovoru - rekao je da je "Rusija zapravo izvor svega prljavog što se može zamisliti u ovom ratu". On je naveo da Rusija "preti svetu nuklearnom katastrofom" zbog NE Zaporožje koja je pod njenom kontrolom, a spomenuo je i mogućnost dizanja brane u južnoj Ukrajini u vazduh, što je Kremlj negirao.
Zelenski je naveo i da "svet mora reagovati na najjači mogući način".
Vojni analitičari rekli su da ruske optužbe dolaze nakon niza teških poraza na bojnom polju, i dok ukrajinske trupe nastavljaju svoje kontraofanzivne operacije na istoku i jugu zemlje. Otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, NATO je Kijevu obezbedio oružje i vojnu obuku vrednu milijarde dolara, ali odbija da direktno interveniše pošto Ukrajina nije članica Alijanse, navodi BBC.
Zašto Rusija optužuje Ukrajinu?
Američki Institut za studije rata (ISW) sa sedištem u Vašingtonu piše u svom izveštaju da je ruski ministar odbrane optužbama o "prljavoj bombi" verovatno nastojao da uspori ili obustavi zapadnu vojnu pomoć Ukrajini i možda oslabi NATO savez, pokušavajući da izazove strah.
Povezane vesti
Takođe se spekuliše da Rusija planira da aktivira "prljavu bombu" u samoj Ukrajini, i da okrivi ukrajinske snage za taj napad.
Međutim, mnogi vojni analitičari kažu da Rusija ne bi preduzela tako nerazuman potez, s obzirom na štetu koju bi "prljava bomba" mogla da nanese njihovim trupama i teritoriji pod ruskom kontrolom.
"Malo je verovatno da Kremlj priprema neposredan napad 'prljavom bombom'", rekli su iz ISW.
Šta je "prljava bomba"
Od "prljavih bombi" se dugo strahovalo kao od potencijalnog oružja terorista, jer je njihov glavni cilj da seju paniku i zbunjenost uz pomoć radioaktivne prašine i dima. Tehnički poznate kao "uređaji za radiološku disperziju", "prljave bombe" su relativno primitivno i neprecizno oružje. Njih je mnogo lakše i jeftinije izgraditi od nuklearnog uređaja, ali su, u skladu sa tim, i manje opasne.
"To nije nuklearno oružje, već jedna obična eksplozivna naprava koja sadrži nuklearni materijal ili radioaktivnu suprstancu. Kad dođe do eksplozije, dolazi do delimične kontaminacije prostora na kom se dogodila ta eksplozija", rekao je za Euronews Srbija Vladimir Udovičić sa Instituta za fiziku.
"Prljave bombe" koriste konvencionalne eksplozive, kao što je dinamit, postavljene pored radioaktivnog materijala, koji se potom izbacuje napolje snagom eksplozije. Količina raspršenog radioaktivnog materijala, iako opasna, nije nužno smrtonosna. Materijal korišćen u bombi može se dobiti iz radioaktivnih izvora koji se koriste u medicini i industriji, ili iz istraživačkih objekata, prenosi britanski Gardijan.
Broj žrtava i obim štete od prljave bombe zavisi od mnogih faktora - pre svega od količine i vrste konvencionalnog eksploziva koji se koristi, a koji određuju samu jačinu eksplozije. Količina i vrsta ispuštenih radioaktivnih materijala su još jedan važan faktor, kao i vremenski uslovi, a posebno vetar, jer može "pomoći" u tome da se kontaminira veliki deo teritorije.
Povezane vesti
"Sama po sebi, u slučaju upotrebe, 'prljava bomba' je vrlo lokalizovanog karaktera - okvirno su to do jednog ili nekoliko kvadratnih kilometara širenja zračenja od mesta gde se eksplozija dogodila. Naravno, to iziskuje i dodatne mere - dekontaminaciju tog područja i evakuaciju stanovništva, ali to su vrlo mala područja, i kao što je to istorijski bilo u par pokušaja, koristile su ga terorističke organizacije", istakao je Udovičić.
Većina prljavih bombi ne ispušta dovoljno radijacije da izazove smrt ili čak tešku bolest. Nizak nivo izloženosti zračenju obično ne izaziva nikakve simptome - ljudi možda i ne znaju da su bili izloženi jer se radijacija ne može videti, pomirisati ili okusiti.
Sve u svemu, glavni uticaj "prljave bombe" je psihološki, pa se takvi uređaji često nazivaju "oružjem masovnog ometanja". Retko se koriste na bojnom polju, a pre se mogu sresti u nekim urbanim sredinama, kako bi se ljudi zaplašili. Radijacija je, logično, najjača tamo gde je "prljava bomba" eksplodira, ali kako se širi, tako slabi i snaga.
Ključni faktori u izloženosti zračenju su koja je to vrsta zračenja, koliko dugo mu je neko izložen i da li je zračenje apsorbovano kroz kožu, udahnuto ili konzumirano oralno. Za detekciju zračenja potrebna je specijalizovana oprema. Kontaminirani domovi, preduzeća i javne službe u slučaju upotrebe "prljave bombe" mogu biti van upotrebe mesecima, a čišćenje je veoma skupo.
Da li je "prljava bomba" nekad upotrebljena?
Još nije bilo uspešnog napada "prljavom" bombom nigde u svetu. Međutim, bilo je pokušaja.
Pobunjenici iz Čečenije su 1996. postavili bombu koja sadrži dinamit i cezijum-137 u moskovskom parku Izmailovo, a cezijum je izvađen iz opreme za lečenje raka. Službe bezbednosti su otkrile lokaciju bombe, i ona je naposletku deaktivirana.
Zatim, čečenska obaveštajna služba je 1998. godine pronašla i deaktivirala "prljavu bombu" koja je bila postavljena blizu železničke pruge.
Godine 2002, Hoze Padilja, američki državljanin koji je imao kontakte sa Al Kaidom, uhapšen je u Čikagu pod sumnjom da je planirao napad "prljavom bombom", i tom prilikom je osuđen na 21 godinu zatvora.
Dve godine kasnije, Diren Barot, britanski državljanin i član Al Kaide, uhapšen je u Londonu i potom osuđen na 30 godina zatvora zbog planiranja terorističkih napada u SAD i Velikoj Britaniji koji bi uključivali upotrebu "prljave bombe".
Međutim, ni Padilja ni Barot nisu počeli da sklapaju svoje bombe pre nego što su uhapšeni.
Za samo sklapanje "prljave bombe", kako je Udovičić naveo, najteže je doći do potrebnih radioaktivnih materijala, jer su oni zaštićeni raznim ratifikovanim sporazuma i njihovo odlaganje i skladištenje kontroliše posebna agencija za to zadužena.
Komentari (0)