Igre 
Pet ključnih promena rata u Ukrajini: Moskva i Kijev se spremaju za dugi "zimski rat"
Komentari16/10/2022
-17:32
Rat u Ukrajini polako ali sigurno ulazi u novu fazu - samo u poslednjih nekoliko sedmica, videli smo dokaze koji idu u prilog takvoj tvrdnji - od sabotaže Severnog toka, preko nuklearnih pretnji ruskog predsednika, do eksplozije na Kerčkom mostu i zatim granatiranja ukrajinskih gradova.
Rusija na bojnom polju ne stoji baš najbolje, a s obzirom na to da je zima sve bliža, čini se kao da je strategija Kremlja ne samo iscrpeti ukrajinske snage uništavanjem ključne infrastrukture, već da žele i da testiraju strpljenje i odlučnost zapadnih saveznika Kijeva, smatraju analitičari.
Niko ne može biti potpuno siguran šta je sledeći potez na koji će se odlučiti ruski predsednik Vladimir Putin, ali su i zapadni zvaničnici i drugi stručnjaci uglavnom saglasni da je plan Moskve dodatno raspirivanje tenzija između zemalja Zapada u nadi da će, pre svega, energetska nesigurnost Evrope, biti dovoljna da ukrajinski saveznici "pokleknu" pre nego što Rusija izgubi rat na terenu.
Za njih su, reklo bi se, najvažnija pitanja kako da pomognu Ukrajini tako da ta pomoć napravi razliku na terenu ali da istovremeno ne ugroze svoje resurse, kao i kako da se postave prema sve glasnijim nuklearnim pretnjama ruskog predsednika. Ovo je nekoliko ključnih načina na koje bi se rat u Ukrajini mogao promeniti u vremenu koje dolazi, na osnovu poslednjih razvoja događaja.
Bombardovanje ukrajinskih gradova
U subotu, 8. septembra, dogodila se eksplozija i uništen je deo Kerčkog mosta koji povezuje Krim i Rusiju. Putin je za ovo optužio Ukrajinu, a ruska obaveštajna služba čak i imenovala visokog ukrajinskog zvaničnika za kog tvrde da stoji iza napada. Dva dana kasnije, usledila je odmazda.
Rusija je granatirala nekoliko ukrajinskih gradova, uključujući i prestonicu Kijev. Prema procenama ukrajinskih zvaničnika, više od 80 projektila je ispaljeno na tu zemlju, od čega je oko polovina odbijena, a samo u gađanju Kijeva stradalo je najmanje 12 ljudi.
Pored ljudskih žrtava u vidu stradalih i povređenih, pričinjena je velika materijalna šteta, jer su pogođeni mnogi objekti koji pripadaju civilnoj infrastrukturi, poput zgrade u kojoj se nalazi nemački konzulat ili dečijeg igrališta.
Povezane vesti
Prema izveštajima koje su dale ukrajinske službe, glavne mete ovih ruskih napada bili su objekti koji se odnose na energetsku bezbednost zemlje. Ovi delovi infrastrukture su ključni s obzirom na zimu koja se bliži, a ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba naveo je na Tvitteru kako Rusija želi da "napravi nepodnošljive uslove za ukrajinske civile".
Tanjug AP/Efrem Lukatsky
Da ovo bombardovanje neće biti jedino, odnosno da će se slični potezi ruske vojske po svemu sudeći nastaviti, pokazali su izveštaji od 13. oktobra, o tome da je više od 40 ukrajinskih gradova pogođeno raketama, uključujući Mikolajiv, Nikopolj, i mesta u oblasti gde se nalazi Kijev.
Nakon granatiranja od ponedeljka, ukrajinski zvaničnici apelovali su na zapadne saveznike da im pošalju još sistema za protivvazdušnu odbranu, navodeći da je to trenutno ključni deo vojne opreme neophodan za zaštitu zemlje. Neki od njih su zaista i odgovorili ekspresno - Nemačka je već najavila slanje četiri komada IRIS-T odbrambenih sistema, a SAD će poslati dva primerka NASAMS sistema do novembra.
Međutim, postavlja se pitanje koliko je zapravo moguće da se Ukrajina zaštiti od vazdušnih napada. Bivši asistent generalnog sekretara NATO, Hajnrih Braus, rekao je za Politiko da čitava Evropa "kuburi" sa kapacitetom za vazdušnu odbranu, jer se u to nije mnogo ulagalo nakon Hladnog rata. Ukrajina, dodaje on, čak i ako dobije neke od sistema koji su veoma skupi, moraće da odluči koji gradovi su joj prioritet u odbrani zbog toga što je uz pitanju veoma prostrana teritorija.
"Sa tehničke perpektive, gotovo je nemoguće da se zaštiti cela Ukrajina", naveo je Braus.
Napadi iza borbenih linija
Kao što je već navedeno, najnoviji napadi na ukrajinske gradove smatraju se "osvetom" Rusije za uništenje dela Kerčkog mosta, koji spaja tu zemlju sa teritorijom Krima, koji je anektirala 2014. godine. Ova eksplozija ima više simbolički nego strateški značaj, jer Kremlj na Kerčki most gleda kao na simbol kojim se odkazuje povezanost Rusije i Krima, a za eksploziju okrivljuju Kijev. Napadi "iza borbenih linija" će se nastaviti, bez sumnje, i u budućnosti, mada je malo verovatno da će Kijev za bilo koji od njih direktno preuzeti odgovornost.
Kada se sama eksplozija dogodila, ukrajinski zvaničnici navodili su da je u pitanju "samo početak" i generalno taj događaj ocenjivali u pozitivnom svetlu. Mešutim, Kijev nijednog trenutka nije preuzeo odgovornost za sam napad. Ruska obaveštajna služba FSB je, nekoliko dana kasnije, objavila da je istragom utvrđeno kako je do eksplozije došlo, kao i da je identifikovano 12 osoba koje su u tome učestvovale pri čemu je uhapšeno osmoro. Takođe, FSB je saopštio i kako iza napada stoji visoki ukrajinski zvaničnik.
Povezane vesti
"Federalna služba bezbednosti je zajedno sa Istražnim komitetom utvrdila da je organizator terorističkog napada na Krimski most bila Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine, njen načelnik Kirilo Budanov, zaposleni i agenti", stoji u saopštenju ruske obaveštajne službe.
Zvaničnik u Kijevu nazvao je celu rusku istragu "besmislicom", objavio je Gardijan. "Cela aktivnost FSB-a i Istražnog komiteta je besmislica", citirala je ukrajinska javna televizija Suspilne portparola ministra unutrašnjih poslova Andrija Jusova na pitanje o optužbama Moskve o eksploziji na mostu na Krimu.
Tanjug/AP
Ovo nije jedini slučaj u kom se napadi dešavaju "iza linija fronta" - bez obzira na to što niko nije preuzeo zvaničnu odgovornost za ovaj napad, eksplozija na Kerčkom mostu podgrejala je sumnje o različitim taktikama "diverzija". Nedavno, američki Njujork tajms objavio je izveštaj o atentatu na Darju Duginu u kom se ukazuje na to da obaveštajne službe Sjedinjenih Američkih Država nisu bile upoznate sa planom napada u kojem je ona likvidirana, kao i da se veruje da su pojedinci iz ukrajinske vlade odobrili ovu operaciju u Moskvi, i da su ih iz Vašingtona "zbog toga oštro ukorili". Konkretna imena se, naravno, ne navode.
Povezane vesti
Kako je nedavno objavio Gardijan, najmanje 18 osoba koje rade za ruske okupatorske vlasti u Ukrajini, našlo se na meti napada koje su navodno izvele ukrajinske grupe, a koje su postale ključni deo u naporima Kijeva da povrati teritorije. Pored ciljanih ubistava, kako navodi Vašington post, Ukrajinci su izvršili napade na ruska skladišta municije i druge ključne vojne objekte na okupiranom Krimu. Mihail Podoljak rekao je za Vašington post da su napadi na okupiranim teritorijama dokaz "moćnog partizanskog i aktivnog protestnog pokreta" koji pokazuje da "Moskva nije u stanju da kontroliše te oblasti i da niko nije čekao sa cvećem u rukama da pozdravi ruske snage", a samo tokom avgusta bilo je devet takvih napada.
Nema potvrda, niti konkretnih dokaza da iza bilo čega od ovoga stoji Ukrajina ili neke ukrajinske specijalne službe, ali je Konrad Muzika, direktor "Rošan konsaltinga" i analitičar odbrane sa fokusom na Rusiju i Belorusiju, za Vašington post naveo da "žrtve očigledno nisu izabrane nasumično", kao i da "ko god da organizuje napade, pokušava da se fokusira na krupne ribe".
Nuklearne pretnje
Još jedna linija pravca za koji je upitno kako će se razvijati u budućnosti, jeste potencijalni nastavak nuklearne retorike ruskog predsednika Vladimira Putina.
"Ako bude ugrožena bezbednost i suverenitet naše zemlje, iskoristićemo sva sredstva koja su nam na raspolaganju, i ovo nije blef. Sva sredstva koja su nam na raspolaganju, naglašavam", poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin u govoru održanom pre nekoliko sedmica. Ovo je zabrinulo zvaničnike u prestonicama širom sveta, i ponovo aktuelizovalo pretnju o potencijalnom nuklearnom ratu, mada se čini da je takva mogućnost i dalje veoma daleka.
Ovo nije jedini put da je ruski predsednik potezao temu potencijalnog korišćenja nuklearnog oružja, a postoje i strahovi od toga da bi Moskva mogla upotrebiti taktičko nuklearno naoružanje manjeg dometa, naročito posle serije neuspeha na frontu u Ukrajini.
Visoki zvaničnik NATO je upozorio da bi bilo kakva upotreba nuklearnog oružja od strane Moskve imala "posledice bez presedana" po Rusiju, odnosno da bi to izazvalo "fizički odgovor mnogih saveznika, a potencijalno i samog NATO", naveo je Rojters. Kako se dodaje, isti zvaničnik je rekao i da Moskva koristi svoje nuklearne pretnje uglavnom kako bi odvratila NATO i druge zemlje od direktnog ulaska u njen rat protiv Ukrajine.
Tanjug/AP/Andrew Harnik
Predsednik SAD Džozef Bajden rekao je prošle nedelje da je svet u "najvećem riziku od upotrebe nuklearnog oružja još od Kubanske krize" što je dodatno zabirnulo svetsku javnost, ali je iz Bele kuće stiglo pojašnjenje kojim su ove izjave ublažene. Takođe, Bajden je 12. oktobra ocenio kako ipak ne veruje da će Putin upotrebiti nuklearno oružje, upozorivši na potencijalne posledice "pogrešne procene".
"Ne verujem u to. Smatram da je neodgovorno od Putina da priča o tome, ta ideja da lider jedne od najvećih svetskih sila govori da će možda koristiti taktičko nuklearno oružje u Ukrajin. Određene greške bi mogle da dovedu do strašnog ishoda, ali ne zato što neko želi da sve pretvori u svetski rat. Međutim, jednom kada upotrebite nuklearno oružje, ko zna šta bi se desilo", istakao je Bajden.
Iz Kremlja, međutim, reagovali su na sve češće priče u javnosti o tome šta bi se desilo ukoliko dođe do nukelarnog rata, i to tako što su naveli da "retorika zapadnih lidera o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja štetna i provokativna". Pored toga, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je "da bi oni koji nastavljaju da spekulišu o pitanju nuklearnog rata i navodnoj nuklearnoj pretnji Rusije, trebalo da budu svesni sopstvene odgovornosti".
Na pitanje TV kanala Rusija-1 o mogućnosti da izbije nuklearni rat, Lavrov je rekao da je predsednik Vladimir Putin u više navrata saopštio da "ruska nuklearna doktrina predviđa samo uzvratne mere, sa ciljem da se spreči uništenje Rusije kroz direktne nuklearne udare ili napade drugim tipovima oružja koji predstavljaju pretnju po postojanje ruske države", preneo je Tas.
Pored svega ovoga, stručnjaci ipak smatraju da eventualna nuklearna bomba ostaje najmanje verovatna opcija za Moskvu, bilo da se radi o taktičkoj nuklearki sa ograničenom snagom, nuklearnoj bombi koja bi eksplodirala iznad vode kao demonstracija sile ili sveopštem nuklearnom ratu. "Mislim da smo daleko od toga, ako se ikada bude i desilo", rekao je za Politiko Mark Galeoti iz RUSI instituta.
Ranjivost Evrope
Život u pojedinim evropskim zemljama koje su bile najglasnije u suprotstavljanju Rusiji, postao je otežan u poslednjih nekoliko sedmica. Najpre se dogodila sabotaža na cevima gasovoda Severni tok 1 i Severni Tok 2, koji povezuje Rusiju i Evropu.
Oštećenja su se desila u vodama blizu Danske i Švedske, a kao glavni razlog su navedene eksplozije. Dok su iz EU pažljivo biranim rečima, "između redova" insinuirali da je Rusija krivac, iz Kremlja su bili prilično jasno u svojim optužbama da je za oštećenja gasovoda koji je u većinski ruskom vlasništvu kriv "anglosaksonski svet".
Motivi su, čini se postojali i sa jedne i sa druge strane, ali su istovremeno svi potencijalni krivci imali "alibi", odnosno određene činjenice koje govore u prilog tome da im oštećenje gasovoda nije u interesu. I Moskva i nekoliko evropskih zemalja pokrenuli su odvojene istrage o tome šta se desilo, a švedska premijerka Magdalena Anderson je saopštila da njena zemlja ne može da podeli sa Rusijom detalje iz istrage, zbog "odredbama o tajnosti".
EPA/STEFAN SAUER
Prošle nedelje, dogodila se nova sabotaža - vozovi u severnoj Nemačkoj nisu mogli da idu zbog toga što je neko prekinuo kablove železnice. Ministar saobraćaja te zemlje Volker Vising rekao je da su kablovi koji su "neophodni za bezbedno rukovanje železničkim saobraćajem namerno presečeni na dve različite lokacije".
Nemačka policija saopštila je da ne isključuje političke motive u sabotaži komunikacionih kablova na železničkoj mreži, ali da nema znakova terorizma ili umešanosti strane države. Međutim, agencija AP navodi da u Nemačkoj raste zabrinutost da bi kritična infrastruktura zemlje mogla biti na meti Rusije zbog podrške Berlina Ukrajini.
Takođe, nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer želi da otpusti šefa za sajber bezbednost zemlje zbog mogućih kontakata sa ljudima koji su uključeni u ruske bezbednosne službe, javili su nemački mediji u nedelju kasno, pozivajući se na izvore iz vlade. Arne Šoenbom, predsednik savezne agencije za bezbednost informacija BSI, mogao je da ima takve kontakte preko Saveta za sajberbezbednost Nemačke, jer se u okviru tog tela nalazi kompanija koju je osnovao bivši ruski obaveštajni agent, objavili su različiti mediji.
Nebrojeno je mnogo načina na koje bi infrastruktura u evropskim zemljama mogla da bude ugrožena, jer su gotovo svi kablovi ili digitalno kontrolisani centri (a takvih je većina) podložni sabotažama. Premijer Letonije Krišjanis Karinš naveo je za Politiko da "Evropa ima mnoge gasovode, naftovode i kablove za prenos podataka, pa je zato potrebno prvo podići svest o ranjivosti, a zatim i ojačati zaštitu takve infrastrukture".
"Zimski rat"
Nedavna serija ruskog bombardovanja ostavila je pojedine ukrajinske gradove bez struje usred priprema za zimske mesece. Tako je, na primer, guverner Dnjepropetrovske obalsti Valentin Reznjičenko proglasio "režim potpune ekonomičnosti ubotrebe struje, kako bi bolnice, saobraćaj i druga ključna infrastruktura mogla da funkiconiše". On je naveo da je "šteta veoma ozbiljna, jer su mnoga naselja ostala bez struje".
U Kijevu, takođe, veliki privatni distributer DTEK najavio je da bi već od ove sedmice moglo doći do restrikcija električne energije, a da bi građani koji žive u ukrajinskoj prestonici trebalo da očekuju da budu bez struje u periodu od najviše četiri sata dnevno.
Analitičari uglavnom ocenjuju da je napad Rusije na ukrajinsku infrastrukturu u ukrajinskim gradovima pre svega simbolički čin, koji nema veliku vojnu, odnosno stratešku važnost za dalji tok rata. Međutim, ističe se u ovome i uloga novog glavnog komandanta ruskih snaga u Ukrajini, Sergeja Surovikina, poznatog po tome što su pod njegovom komandom trupe u Siriji gađale civilne objekte.
Penzionisani potpukovnik Aleksander Vindman, bivši direktor za evropske poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, naglasio je da su ovi napadi osmišljeni tako da naškode ukrajinskom moralu i energetskoj infrastrukturi, a da njima Putin zapravo šalje poruku o tome kako će se rat odvijati u narednim mesecima.
AP Photo/Vadim Ghirda
"On poručuje kako će sve izgledati kada stigne zima. Napadom na infrastrukturu će pokušavati da primora ukrajinsko stanovništvo na kompromis, odnosno da se odreknu teritorije", naveo je Vindman za CNN.
Za nekoliko kratkih nedelja, život će postati mnogo teži za gotovo sve strane koje učestvuju u sukobu, ocenjuje Vašington post, a analitičari smatraju da će tada biti važno čija vojska ima jači moral.
i jedni i drugi znaju kako je ratovati po zimi. Početne nedelje rata, na primer, bile su toliko hladne da su nedovoljno opremljene ruske trupe pretrpele promrzline, što ih je usporilo, ali nije uspelo da zaustavi invaziju. Saveznici Ukrajine povećali su zalihe opreme napravljene za zimu, kako bi Ukrajincima dali prednost u tom smislu.
Međutim, ostaje zabrinutost za ukrajinske komandante, jer postoje rizici da će određeno naoružanje koje imaju biti neupotrebljivo u zimskim uslovima. Nejasno je, kažu analitičari, koliko su pojedini sistemi izdržljivi, s obzirom na masivnost i komplikovanost. Dodatno otežava i to što bi korišćenje masivne opreme zahtevalo i veću potrošnju energenata, što prvo postavlja pitanje odakle energenti, a zatim i kako ih po snegu i blatu dopremiti u dovoljnoj količini.
Komentari (0)