Igre 
Politička cena ulaska u rat za Lukašenka bi bila prevelika, ali MInsk može da se umeša u rusku invaziju na druge načine
Komentari13/10/2022
-09:46
Pre samo nekoliko dana, iz Moskve su rekli kako "nema potrebe da im Belorusija pomaže u ratu sa Ukrajinom", što je bio odgovor na pažljivim rečima iznete insinuacije beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka. Međutim, ponovo raste zabrinutost da bi beloruska vojska, ako ne direktno, ona da drugi način mogla da uzme učešće u ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Lukašenko je pre nekoliko dana, 10. oktobra, rekao kako će njegova zemlja i Rusija rasporediti zajedničke odbrambene snage, mada ne i gde. Iz ruskog ministarstva odbrane su napomenuli da se to pre svega odnosi na granicu sa Poljskom, rekavši da je Minsk zabrinut zbog mogućnosti napada, a beloruski ministar odbrane je juče, 11. oktobra, naglasio da je "uloga regionalne zajedničke vojne jedinice striktno odbrambena".
Zabrinutost da bi Belorusija mogla da uđe u rat na strani Rusije dodatno je porasla zbog Lukašenkovih izjava kako "Minsk ima informacije da Ukrajina priprema napad na Belorusiju", mada za to nije ponudio nikakve dokaze niti je rekao odakle mu te informacije.
Kao odgovor na ovo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je, tokom vanrednog samita G7, da "Ukrajina ne planira vojne akcije protiv Belorusije", naveo je Kijev independent.
"Da bismo potpuno otklonili ovu provokaciju, da bismo uklonili ove narative Lukašenka, da bismo uklonili čak i pretpostavku o bilo kakvoj navodnoj pretnji od nas, nudimo svoje rešenje. Misija međunarodnih posmatrača može biti stacionirana na granici Ukrajine i Belorusije da nadgleda bezbednosnu situaciju", rekao je Zelenski tokom konferencije.
I pored izjave Zelenskog, tvrdnje slične Lukašenkovima nastavile su da dolaze od beloruskih zvaničnika. Predsednik beloruskog komiteta za državnu bezbednost Ivan Tertel rekao je danas, 12. oktobra, da je "Minsk dobio informacije o planovima za izvođenje serije terorističkih napada na beloruskoj teritoriji", i da se "terorističke grupe osnivaju u Litvaniji, Poljskoj i Ukrajini uz podršku zapadnih obaveštajnih agencija".
Potencijalna "baza" za nuklearno oružje?
Analitičari su u prethodnim danima, u reakcijama na Lukašenkove tvrdnje i najave o formiranju zajedničkih trupa, uglavnom bili saglasni u vezi sa time da će se Belorusija teško odlučiti na direktnu umešanost u sukob Rusije i Ukrajine.
Povezane vesti
"Oni (Rusija i Belorusija) pre svega ovim vrše veliki psihološki pritisak. Videće se koliko je sam Lukašenko spreman, a koliko i njegovo okruženje, da uđu u nešto takvo. Belorusi nisu narod koji je sklon brzim reakcijama i koji hrli u sukobe. Nisam siguran da bi situacija mogla lako da ide u tom pravcu. Pitanje je i kako bi se zemlje koje su susedne Belorusiji, a članice su NATO, ponašale", rekao je za Euronews Sbrija nedavno istoričar Aleksandar Životić.
Čak je i sam šef beloruskog Saveta bezbednosti Aleksandar Volfovič rekao da su neopravdane bilo kakve sugestije da bi beloruske trupe mogle da se pridruže onome što Rusija naziva "specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini". Zapravo, Volfovič je naveo da zapadne zemlje, a i Ukrajina, "razmatraju napad na Belorusiju pod tim izgovorom".
Uprkos ovakvim i sličnim izjavama, najnoviji razvoj događaja pokazuje da bi Belorusija bar na neki način mogla pomoći Rusiji, desetkovanoj nakon serije neuspeha na bojnom polju u poslednjim nedeljama.
AP/ Efrem Lukatsky
Aleksandar Alesin, beloruski vojni analitičar, naveo je za australijski portal ABC da bi Minsk možda, umesto da direktno pošalje trupe u Ukrajinu, mogao da ponudi Rusiji da bude baza za nuklearno oružje.
"Iskander M rakete već su stacionirane u Belorusiji. Mogle bi da budu opremljene nuklearnim bojevim glavama od po 50 kilotona, sa dometom do 500 kilometara", naveo je Alesin, dodajući da su neki beloruski Su-24M bombarderi modifikovani u ruskim fabrikama kako bi mogli da nose nuklearne bombe.
"Minsk stalno naglašava da bi otpremanje ruskog nuklearnog oružja u Belorusiju bilo moguće samo u slučaju da SAD svoja nuklearna oružja otpremi u susednu Poljsku", naglasio je Alesin.
Tenkovi ipak krenuli
Pored mogućnosti da bude baza za rusko nuklearno oružje, Belorusija bi mogla i da pozove određeni deo ruskih trupa da budu raspoređene na granicu sa Ukrajinom.
Povezane vesti
Ovo bi delom moglo da bude zato da bi se razvukao front i oprez ukrajinske vojske rasuo na više strana, a delom da bi beloruska teritorija mogla služiti kao poligon određenom broju novomobilisanih Rusa.
Prema beloruskom projektu "Hajun", aktivističkoj posmatračkoj grupi, zajedničke vežbe bi mogle da se održe u blizini nekoliko opštinskih zgrada u gradu Jeljsku, samo 17 kilometara od ukrajinske granice.
Oni ovo smatraju na osnovu činjenice da je nastava otkazana u jednoj muzičkoj školi u tom gradu, koja se inače nalazi blizu lokalne policijske stanice i upravne zgrade. Takođe, meštanima je takođe rečeno da ne snimaju novu kolonu oklopnih vozila koja bi trebalo da stigne danas, 12. oktobra, izvestila je organizacija.
Video snimci koji kruže internetom sugerišu da, umesto da Rusija premešta teško naoružanje u Belorusiju kako bi se pripremila za napad na Ukrajinu sa njene teritorije, dešava se suprotno - Belorusija šalje tenkove, municiju i kamione u Rusiju.
Tako je "Hajun" objavio snimak transporta osam tenkova T-72A iz Minska ka Rusiji, i naveo da su svedoci videli 15-30 tenkova i najmanje 28 kamiona Ural.
Pitanje "političke cene"
Franak Vjačorka, viši savetnik beloruske opozicione liderke Svetlane Tihanovske, rekao je da ne veruje kako će beloruske trupe aktivno učestvovati u ratu u Ukrajini.
"Sumnjam u to, nemamo nikakvih dokaza. Naprotiv, vojni lideri pokušavaju da smire trupe govoreći im da neće biti umešane u rat, jer su vojniciveoma zabrinuti gledajući uspeh Ukrajinaca. Niko ne želi da se bori za Putina", naveo je on. Takođe, Vjačorka je naveo i da beloruska vojska nema kapacitet da se bori u Ukrajini.
"Mi nemamo trupe ili vojnu opremu. Dosta opreme je već predato Ruskoj federaciji. Sve što je moglo da se upotrebi, već je upotrebljeno. Malo je vojnika koji su spremni na borbu, možda sedam hiljada", dodao je.
Tanjug AP/Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Pored spremnosti i brojnosti beloruske vojske, možda je ipak važnija politička strana njihove eventualne direktne uključenosti u rat. Pošto je ostao na vlasti nakon protesta 2020. godine, Lukašenko teško da će želeti dalje da rizikuje svoju poziciju zbog rata koji je, prema nezvaničnim anketama, krajnje nepopularan u Belorusiji.
"On ne želi da bude uvučen u rat, jer bi za njega to predstavljalo ogroman rizik. Prema anketama, direktno učešće u ratu u Ukrajini podržava manje od deset odsto stanovništva", naveo je za Gardijan Artjom Šrajbman, beloruski politički analitičar i saradnik u Karnegiju.
"Imajući u vidu trenutnu situaciju u kojoj se ruske snage povlače iz mnogih delova Ukrajine", dodaje, "belorusko pridruživanje ratu moglo bi da veže Lukašenkovu sudbinu sa verovatnim neuspehom Rusa".
Komentari (0)