Vetar u leđa bloku koji prkosi Briselu: Dva zemljotresa jačaju desnicu na ideološkoj klackalici EU, sad su svi na oprezu

Na političkoj mapi Evrope nedavno su se dogodila dva "zemljotresa" koja su još vidljivije na površinu izbacila trend jačanja desnice na Starom kontinentu. Na jugu – vladu u Rimu formiraće koalicija koju predvodi krajnje desničarska stranka Braća Italije, dok na severu deo vladajuće većine postaju takođe krajnje desni Švedske demokrate. To znači da politički blokovi sa desne strane spektra koji već duže vreme prkose Briselu, a koje predvode Mađarska i Poljska, dobijaju dodatni "vetar u leđa". Analitičari kažu da su migracije, pandemija, kriza i inflacija tasovi koji ideološku vagu spušaju udesno. 

Političko ustrojstvo, društvene i istorijske prilike, razlikuju se između Švedske i Italije otprilike onoliko koliko su te dve zemlje udaljene na mapi. Međutim, u proteklih nekoliko nedelja dobili su možda i neočekivanog zajedničkog imenitelja - desničarske stranke koje vuku korene čak iz ideologije nacizma (od koje su se, mnogi smatraju, odaljile vremenom) nalaze se na čelu zemlje. To znači da će kičma desno orijentisanih stranaka, koja se sada proteže od severa do juga, ali u kojoj nije bilo ekstremne desnice, postati znatno čvršća.  

Da u Briselu nisu oduševljeni novim razvojem događaja svedoče poruke koje su upućene pre i posle izbora u Italiji. Predsednica EK Ursula fon der Lajen nije propustila da istakne da Unija "ima načina da se pozabavi problemom ako stvari krenu naopako" aludirajući na suspenziju novca iz evropskih fondova. Čvrst stav stigao je i iz Madrida kada je šef španske diplomatije poručio da se "populizam uvek završava katastrofom", dodajući da takve politike dobijaju na značaju u trenucima neizvesnosti.

profimedia

Neizvesnost u Evropi odavno nije bila veća, a da levica i desnica jačaju u zavisnosti od okolnosti potvrđuje i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić koji to simbolično karakteriše kao jednu vrstu klackalice. 

"Imali smo period populizma u vreme krize imigracija, pa se klackalica vratila ka centru 2019. godine, kada su bili izbori za Evropski parlament. Sada se ponovo pomerila, kako zbog pandemije, tako i zbog rata, krize i inflacije", navodi Lopandić za Euronews Srbija. 

Kako je krajnja desnica u Švedskoj i Italiji došla na vlast i koliki će imati prostor da se razmašu krilima politika koje zastupaju? 

Slučaj Švedska - izbori koji su zauvek promenili zemlju 

Prvo novo pojačanje za evropske desničare stiglo je iz Stokholma. Na izborima je pobedu odneo desni blok predvođen Švedskim demokratama, a premijerka iz redova Socijaldemokrata Magdalena Anderson nije imala drugi izbor osim da prizna poraz i da napusti kabinet.  

Iako pobednike i gubitnike na tim izborima deli manje od jednog procenta, mnogi su saglasni da je to glasanje zauvek promenilo ovu skandinavsku zemlju. Poznata država blagostanja, sa jakim sistemom socijalne i zdravstvene zaštite, okrenula se u desno, jer je kako tvrde upućeni, politika otvorenih vrata donela niz problema. 

Doktorand na sanktpererburškom državnom univerzitetu Aleksa Filipović, rekao je za Euronews Srbija da je trenutno u Švedskoj najvažnija tema porast kriminala. 

"Sada se o tome već i otvoreno govori, samo od početka godine bilo je 48 ubistva vatrenim oružjem, što je za zemlju do 10 miliona apsolutno bez presedana u ovom delu Evrope", rekao je i dodao da migranti nisu integrisani u švedsko društvo. 

Kako napominje, trenutno je oko 35 odsto stanovništva nešvedskog porekla, što je proizvelo razočarenje u politiku Socijaldemokrata koji skoro sto godina dominiraju političkom scenom u toj zemlji. "To je dovelo do toga da su građani možda hteli da iz protesta dovedu nekog drugu političku opciju koja će možda ponuditi neka drugačija politička rešenja", rekao je Filipović.  

Na čelu desne koalicije naći se predstavnik Moderata odnosno umerenih konzervativaca, a pored Švedskih demorkata tu su i liberarali, koji neće podržati sve zahteve krajnje desnice. 

"Mislim da su trenutno u najboljoj poziciji švedske demokrate, jer će one definitivno učestovati u formiranju nove vlade, ali da neće na sebe preuzeti vodeće partije, pre svega zato što im to neće dozovoliti liberali, što im daje odličnu poziciju gde imaju manju odgovornost, a veću priliku da insistitraju na politikama koje su ih i dovele na vlast", rekao je za Euronews Srbija Jovica Pavlović sa Instituta za evropske studije. 

Smatra da će desnica nastaviti da jača i da će na sledećim izborima ostvariti najbolji rezultat. Socijaldemokrate su osvojile Pirovu pobedu, jer sa nešto više od 30 odsto glasova birača, i najboljim rezultatom u poslednjih 20 godina, nisu uspele da zadrže kormilo vlasti. 

Za razliku od većine svojih “sestrinskih" partija u Evropi, Švedske demokrate vuku korene iz neonacističkog miljea, iako su vremenom prihvatali promene. Izvesno je međutim da i s desnicom na čelu, Švedska ostaje kandidat za članstvo u NATO i neće menjati svoju spoljnu politiku.   

Italija sa Meloni na čelu, ali uz dobro poznate saveznike 

Drugi značajan trijumf evropske desnice dogodio se u Italiji, trećoj po veličini ekonomije Evrozone i na izborima koji su budno praćeni na celom kontinentu. Razlog – najviše glasova osvojili su krajnji desničari Brćaa Italije i njihova liderka Đorđa Meloni koji će vladu formirati zajedno sa Ligom već dokazanog desničara Matea Salvinija i strankom Forca Italija dobro poznatog Silvija Berluskonija. Biće to najradikalnija italijanska vlada od kraja Drugog svetskog rata i prva na čijem čelu će biti žena. 

Đorđa Meloni politikom je počela da se bavi sa svega 15 godina, ima već titulu najmlađe ministarke u istoriji Italije, a čeka je i mesto u premijerskoj fotelji. Jednostavnim jezikom uspela je da se približi biračima svih uzrasta, pa joj je podrška od svega četiri procenta 2018. porasla na nivo da za nju glasa svaki četvri građanin koji je izašao na izbore.  

Ipak, novu vladu čekaju brojni izazovi, među kojima i javni dug koji premašio 150 odsto bruto nacionalnog dohotka.

"Kad liberlani i prozapadni mediji kažu da Evropi preti opasnost od fašizma, da je ovo ekstremistička vlada, to je neka vrsta propagande. To nije tema o kojoj raspravljaju milioni Italijana koji su glasali za Italijansku braću. Živimo u vreme teške energetske krize, mnogo plaćamo struju, tu je inflacija, troškovi života su zaista veliki problem. Tako da je glavno pitanje da li će buduća vlada biti u stanju da prebrodi ekonomske probleme”, kaže Frančesko Đubileji iz tink tenka "Budućnost nacije".  

Za razliku od mnogih desničara u Evropi, Đorđa Meloni je osudila rusku agresiju na Ukrajinu, podržala je sanckije protiv Rusije, ali je kritkovala briselsku administraciju. 

"Đorđa Meloni predstavlja nacionalnu viziju Evrope, što znači da ima više toga zajedničkog sa Orbanom u Mađarskoj, neofašistima u Španiji, kao i sa Donaldom Trampom. To znači da bi verovatno moglo da dođe do otežavajućih odnosa između Brisela i Rima. Ona takođe ima dva  saveznika, Berluskonija i Salvinija koji su dobri prijatelji Vladimira Putina. Meloni kaže da ona želi da pomogne Ukrajini u ratu protiv protiv Rusije, ali videćemo još šta će se dešavati", ističe autor i kolumnista Alan Fridman.  

Iako je Meloni pobedila, ključeve vlasti držaće Silvio Berluskoni, kaže novinar Željko Pantelić i dodaje da će on biti garant da italijanska vlada neće otići previše udesno. 

Zašto ljudi glasaju za krajnju desnicu? 

Da bi se razumeo uspon krajnje desnice, moramo imati u vidu šta te partije čine same za sebe i kako se menjaju, ističe Sofija Vasilopolu, profesorka evropskih politika na Kraljevskom koledžu u Londonu. 

“Vremenom se krajnja desnica u Evropi modernizovala, i mnoge od tih stranaka više nemaju etničke kriterijume, nije više rasa ključno pitanje", kaže Vasilopolu za Euronews . 

Umesto etničkih kriterijuma, dodaje, te partije su predstavile novi imidž, govoreći kako brane liberalizam, naročito u pogledu navodne pretnje od islama, čime se opravdanje za isključenje neke socijalne grupe bazira na vrednostima i kulturi, a ne etnicitetu. 

"Njihove poruke su sada usmerene na širi spektar glasača, a ne samo na tvrde birače krajnje desnice", navela je Vasilopolu. 

Navodi i da najviše glasača ekstremne desnice u Evropi čine muškarci koji su niže obrazovani, i koji su zabrinuti zbog imigracija ili kulturoloških razlika, a uz to imaju i ekonomske probleme. "Karakteristično za glasače krajnje desnice je njihovo nepoverenje u institucije, tradicionalne političke partije i političare”, dodala je. 

Govoreći upravo o promenama partija i "omekšavanju stavova", Duško Lopandić je iskoristio primer iz Italije, rekavši da je "zaista specifična situacija i udarac na demokratiju da jedna krajnje desna stranka dođe na vlast". Međutim, kako ističe, retorika partije Braća Italije se "u poslednje vreme ublažila i pomerila ka centru, i vrlo je bliska onome što je Italija imala i u nekim prethodnim vladama". 

Profimedia

Poruke koje desnica upućuje često se odnose na "tradicionalne vrednosti i njihovo očuvanje", a naročito se u tom kontekstu spominje sintagma "porodične vrednosti", koju koristi upravo i Meloni. Lopandić smatra da je u pitanju identitetsko pitanje koje se u poslednje vreme dosta rasplamsalo, i podseća da je toga bilo i u Srbiji, ali i da ima drugih primera u Evropi. 

"Orban, takođe, na tome dosta insistira. Mislim da je to reakcija kao deo te identitetske klackalice, i da se odnosi na identitetska pitanja nacija. Ono što je za EU posebno važno i osetljivo jeste pitanje odnosa između procesa evropskih integracija i država. Postoji, konkretno, interni rat između Brisela i Varšave koji nije uminuo - ko određuje pravila, da li sama država ili Brisel u smislu zajedničkih institucija", rekao je Lopandić.  

Kome pripada kuća a ko je "podstanar"? 

Da je potraga za razlozima uspona desnice u Evropi prilično kompleksna, na primeru Švedskih demokrata pokazuje Džejms Sevidž, osnivač organizacije "Lokalna Evropa". On je istakao da je teško fokusirati se samo na imigraciju i izbegličku krizu iz 2015. godine kao glavni pokretač i skreće pažnju na unutrašnje prilike u zemlji kao jedan od katalizatora. Unutrašnje prilike se, osim već pomenutog kriminala, mogu odnositi i na sukob između Brisela i zemalja na čijem čelu se već nalaze desničarske partije. 

Pre rata u Ukrajini, za Brisel je veliku glavobolju predstavljala činjenica da imaju dosta toga da "počiste u svojoj kući". Međutim, problem upravo i jeste bio u tome - neke zemlje članice nisu saglasne sa Briselom kome pripada "kuća" iz ove metafore, a ko je samo "podstanar". Tako su neke zemlje u kojima nije dominirala krajnja desnica prkosile politikama EU. 

Kada se radi o Poljskoj, Lopandić ističe da je ključno pitanje oko kog se spore sa EU vladavina prava, dok je za Mađarsku to pitanje korupcije  

"Mađarska je jedna od najvećih korisnika fondova EU, i to su 'lagane pare' koje se ne vraćaju, pa imaju jaku tendenciju da pojačavaju korupciju, posebno u državama koje nemaju dobru kontrolu pravosudnih organa. U Poljskoj je, sa druge strane, došlo do reforme gde je pravosudni sistem stavljen pod kontrolu ministarstva pravde (umesto EU), i to je jedan od glavnih sukoba", kaže Lopandić.  

Ocenjuje da, ukoliko se nastavi trend jačanja desnice u Evropi, direktan uticaj na zemlje koje žele u EU (uključujući Srbiju) može imati to kojom će brzinom da se odvijaju reforme unutar Evropske unije, a pre svega one reforme koje se odnose na spoljnu politiku, to jest da li bi se o temi proširivanja bloka glasalo jednoglasno, kao do sada, ili dvotrećinski, za šta postoje predlozi.  

"Nažalost, čini mi se da će ovim promenama u Italiji reforma biti otežana i usporena", zaključio je Lopandić.