Evropa

Nadigravanja u ekonomskom ratu: Putin zapretio Evropi "smrzavanjem" ukoliko EU ograniči cene energenata

Komentari
Nadigravanja u ekonomskom ratu: Putin zapretio Evropi "smrzavanjem" ukoliko EU ograniči cene energenata
Nadigravanja u ekonomskom ratu: Putin zapretio Evropi "smrzavanjem" ukoliko EU ograniči cene energenata - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Pred dolazak zime Rusija i EU utvrđuju svoje pozicije. Predsednik Rusije Vladimir Putin upozorio je Zapad da će se "smrznuti kao vučji rep" u ruskoj bajci ukoliko uvede ograničenja cena na ruski izvoz nafte i gasa. Putinove reči dolaze u danu kada je Evropska komisija najavila hitne mere za rešavanje enregetske krize, a koje podrazumevaju i ograničenje cene ruskog gasa.

Putin je, govoreći u okviru Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku, rekao da su evropski pozivi na ograničenje cene ruskog gasa "glupi" i da će dovesti do viših globalnih cena i ekonomskih problema u Evropi, preneo je Rojters.

Ministri finansija G7 najavili su prošle nedelje da treba da se uvede ograničenje cena na rusku naftu, pod obrazloženjem da će to ograničiti sredstva Rusije u borbi protiv Ukrajine. Oni su pozvali sve zemlje proizvođače nafte da povećaju proizvodnju kako bi smanjile nestabilnost na energetskim tržištima i pozdravili nedavnu odluku OPEK da poveća proizvodnju u uslovima otežanog snabdevanja. Međutim, u tom slučaju, Rusija bi napustila svoje ugovore o snabdevanju, poručio je Putin.

"Da li će biti bilo kakvih političkih odluka koje su u suprotnosti sa obavezama iz ugovora? Biće, tako što ih nećemo ispuniti. Nećemo uopšte ništa snabdevati ako je to u suprotnosti sa našim interesima", rekao je Putin i dodao:

"Rusija će obustaviti isporuku svih naftnih derivata. Nećemo isporučivati gas, naftu, ugalj, lož ulje. Nećemo isporučivati ništa. Ostalo bi nam samo jedno: kao u čuvenoj ruskoj bajci, osudili bismo vučji rep na smrzavanje".

Fon der Lajen: Moramo smanjiti ruske prihode

Putinova primedba o "smrzavanju vučjeg repa" dolazi kao reakcija ne samo na dogovor G7, već i na izjave najviših zvaničnika Evropske unije o neophodni ograničenja cena ruskih energenata, pred sastanak evropskih ministara energetike koji bi u petak trebalo da se održi na ovu temu. 

Predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen je, tako, rekla da će EK predložiti ograničenje na cenu ruskog gasa, zajedno sa merama koje uključuju obavezno smanjenje potrošnje struje na teritoriji zemalja EU.

"Moramo smanjiti ruske prihode koji Putinu služe da čini zlodela u ratu u Ukrajini", rekla je Fon der Lajen.

Ona je istakla da je neophodno što pre doneti mere kojima bi se stabilizovalo tržište energenata za države članice evropskog bloka, zbog toga što računi za struju vrtoglavo rastu, a mnoge kompanije ne mogu da isprate rast cene energenata pa su primorane da proglase bankrot i prestanu sa radom.

Prema njenim rečima, plan je da se povisi prihod generatora struje koji ne rade na gas, i da se njihovi "neočekivani profiti" primene na mere kojima bi se pružila podrška domaćinstvima i industrijama.

Evropske cene struje obično se određuju na osnovu gasnih elektrana, pa bi ograničenje trebalo da smanji cenu struje koja se proizvodi na "farmama vetrenjača", u nuklearnim elektranama ili elektranama koje rade na ugalj - smatra se da će ovi generatori imati manju cenu održavanja jer na njih ne utiču visoke cene gasa.

Takođe, Fon der Lajen je rekla da bi naftne i gasne kompanije koje su u velikoj meri profitirale u poslednje vreme, "morati da pokažu solidarnost i daju svoj doprinos", mada nije detaljno objasnila šta bi to moglo da znači.

U Berlinu skeptični po pitanju mera

Bez obzira na izjave Fon der Lajen i drugih visokih evropskih zvaničnika o tome kako je neophodno ograničiti cene gasa, nisu sve zemlje članice EU saglasne sa ovim predlogom, i nije baš sigurno da će sastanak u petak proći glatko kao što se čini iz komentara predsednice EK. 

Jedna od zemalja koje su najviše skeptične po pitanju plana kojim bi se ograničile cene ruskih energenata je Nemačka - u pitanju je zemlja koja se često smatra i jednom od lidera EU, ali i zemlja koja je istorijski bila najveći uveznik ruskog gasa u okviru ovog evropskog bloka, piše briselski portal Politiko.

"Ostajemo skeptični kada su u pitanju problemi koji se odnose na ograničenje cena gasa, ali smo generalno spremni za razgovore u evropskim okvirima", rekao je portparol nemačkog ministarstva ekonomije. Politiko prenosi i da je jedan evropski diplomata kritikovao Nemačku, rekavši da je "upravo ona problem zbog toga što joj toliko treba da odluči da li je za ili protiv ograničenja".

Najveća zabrinutost za Berlin, dodaje briselski list, jeste to što bi ograničenje cene ruskog gasa verovatno pokrenulo odmazdu Moskve u vidu potpunog prekida snabdevanja Evropske unije gasom - upravo ono čime je Putin danas i zapretio. U tom slučaju, vlada u Berlinu smatra da bi odlukom Moskve najviše bile pogođene zemlje centralne Evrope poput Češke ili Slovačke.  

Tanjug/AP/Kay Nietfeld

Nemački ministar ekonomije, Robert Habek

Što se tiče strahovanja za dotok gasa do Nemačke, tamošnji ministar ekonomije Robert Habek rekao je kako ta zemlja već dobija samo mali deo gasa od Rusije nakon što je obusavljen gasovod Severni tok 1, i da sumnja kako će se, nakon popravke gasovoda koji je Moskva navela kao razlog prekida rada tog gasovoda, dotok gasa povećavati.

Bez obzira na to što su Francuska i Poljska poslednje u nizu zemalja koje su podržale ideju o ograničenju cena ruskog gasa, vlada nemačkog kancelara Olafa Šolca ostaje pri stavu da ne kažu definitivno za šta su po ovom pitanju.

Sam Šolc je rekao da je "Nemačka u dobroj poziciji da 'preživi' zimu, uprkos problemima na energetskom tržištu", a u istom obraćanju nemačkom parlamentu kritikovao je prethodnu kancelarku Angelu Merkel zbog njene energetske politike.

"Nemačka je efikasno radila na popunavanju zaliha gasa i ubrzavanju izgradnje terminala sposobnih da prime tečni gas. Gasne rezerve su na iznad 86 odsto kapaciteta i biće iskorišćene da se ugreju domovi, stvori električna energija i održi industrija", poručio je Šolc.

Pred sastanak evropskih lidera u sredu, zvaničnici u Berlinu postigli su saglasnost u vezi sa tim da bi EU trebalo prvo da proba neke druge mere u borbi protiv visokih cena energenata, poput poreza na dodatni profit, koji je dogovoren u okviru semafor koalicije na čelu Nemačke. 

Kako bi se ojačala pozicija Berlina, koja ne uliva optimizam ostalim evropskim zvaničnicima, jedan od savetnika nemačkog kancelara je u utorak otputovao u Brisel kako bi se lično sastao sa visokim zvaničnicima Evropske komisije, među kojima je i šef kabineta Fon der Lajen, preneo je Politiko.

Dosadašnji potezi "bez koordinacije", upozoravaju stručnjaci

Zbog rekordno visokih cena struje, neke vlade su i pre sastanaka ministara energetike EU odlučile da sprovedu određene mere za koje se nadaju da će pomoći domaćinstvima i preduzećima da se izbore sa sve većim računima.

profimedia

Nuklearna elektrana u Belgiji

Međutim, istraživački centar "Brojgel" u svom izveštaju objavljenom 6. septembra upozorava na to da su svi potezi koje su evropske prestonice do sada preduzimale u ovom pravcu bili "nekoordinisani" i da su "davali prioritet nacionalnoj bezbednosti u odnosu na saradnju"

"Ovo bi moglo potkopati cilj smirivanja energetskih tržišta, jer su prekogranične berze električne energije u središtu evropskog energetskog sistema", dodaju stručnjaci, prenosi "EU Observer".

U junu je španska vlada objavila šemu subvencija za elektrane na gas i ugalj što je zadržalo račune za struju na relativno niskom nivou u zemlji, ali od tada su isporuke gasa iz Španije u Francusku 30 odsto manji nego u istom periodu prošle godine.

"Iako takve politike mogu dobiti podršku birača, izolovani elektroenergetski sistemi imaju tendenciju da dovedu do viših cena za potrošače koji ne mogu da imaju koristi od jeftine struje svojih suseda", napisali su autori studije.

Umesto toga, oni ohrabruju države članice EU da zajedno naprave "veliku pogodbu o energentima" kako bi rešile krizu zajedničkim naporima - kao ključnu tačku u takvom planu oni ističu neophodnost podele energenata i smanjenja tražnje.

Komentari (0)

Evropa