Putin tvrdi da je Rusija zapravo na dobitku zbog zapadnih sankcija, ali priznaje da jednu stvar nije očekivao

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u sredu da Rusija nije izgubila ništa zbog "specijalne vojne operacije" u Ukrajini.

Govoreći na ekonomskom forumu u Vladivostokku na krajnjem istoku Rusije, Putin je rekao da su sve ove akcije Rusije osmišljenje da ojačaju suverenitet zemlje i da su usmerene na "pomoć ljudima" koji žive u regionu Dobansa na istoku Ukrajine.

"Ništa nismo izgubili i nećemo ništa izgubiti. Po onome što smo dobili, mogu reći da je glavni dobitak jačanje našeg suvereniteta", rekao je on.

Putin je, međutim, priznao da je odluka Moskve da pošalje trupe u Ukrajinu stvorila "izvesnu polarizaciju, kako u svetu, tako i unutar zemlje". Ipak, govoreći o konstantnom kršenju međunarodnog prava naveo je kao primer rat u Iraku, bombardovanje Jugoslavije i Beograda, koje UN nisu odobrile, ali i aktuelne optužbe na račun Moskve.

"Sada mnogi govore o tome da Rusija krši međunarodno pravo. Smatram da to apsolutno ne odgovara stvarnosti. Ko je započeo rat u Iraku bez odobrenja UN? Ko je uništavao Jugoslaviju pod zgodnim izgovorima, ko je to radio? Ko je pokrenuo rat u srcu Evrope, bombardujući Beograd? Niko se tada nije sećao principa medunarodnog prava", rekao je dodajući da je Rusija dužna da pruži pomoć kako bi zaštitila samoproglašene Donjecku Narodnu Republiku i Luganski Narodnu Republiku, kao i da to radi u skladu sa tačkom 51. Povelje UN.

Tanjug/Stanislav Krasilnikov/TASS News Agency Host Pool Photo via AP

On je ideju Evropske unije (EU) da uvede gornju cenu ruskog gasa nazvao "netržišnom glupošću“, koja će dovesti do novog kruga poskupljenja energenata. Zapretio je ujedno da će obustaviti snabdevanje energentima ako se nametnu ograničenja cena na ruski izvoz nafte i gasa, upozoravajući Zapad da će biti "zamrznut kao vučji rep" u poznatoj ruskoj bajci.

"Još jedna glupost, koja će dovesti do daljeg rasta cena na svetskim tržištima, pa i u Evropi. Ništa se ne može rešiti administrativnim putem u sferi ekonomije i svetske trgovine“, uveren je Putin.

On je rekao i da su Nemačka i sankcije Zapada krive za to što gasovod Severni tok 1 nije u funkciji i da su Ukrajina i Poljska same odlučile da isključe druge gasne rute ka Evropi. Dodao je i da bi Gasprom mogao da nastavi isporuke gasa kroz Severni tok 1 ako turbina važna za njegov rad bude vraćena Rusiji.

Istakao je da Rusija neće imati problema sa prodajom svojih ogromnih energetskih resursa širom sveta, uprkos sankcijama Zapada, koje su smišljene da ciljem da ukinu vitalne energetske prihode Kremlja, prenosi Rojters. Putin je, takođe, saopštio da je Rusija dogovorila sve najvažnije parametre za prodaju gasa Kini preko Mongolije.

Tanjug/Stanislav Krasilnikov/TASS News Agency Host Pool Photo via AP

Istovremeno, Putin je upozorio na preteću globalnu krizu sa hranom i rekao da će razgovarati o izmenama i dopunama sporazuma o žitu sa Ukrajinom kako bi se ograničile zemlje koje mogu da primaju pošiljke tereta.

Putin je rekao da je Rusija potpisala sporazum u julu, uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija, uz razumevanje da će pomoći u ublažavanju porasta cena hrane u zemljama u razvoju, ali umesto toga, bogate zapadne zemlje su koristile sporazum.

"Ako izuzmemo Tursku kao zemlju posrednika, onda se gotovo svo žito izvezeno iz Ukrajine šalje ne u najsiromašnije zemlje u razvoju, već u zemlje Evropske unije", rekao je on i nastavio:

"Ponovo su zemlje u razvoju jednostavno prevarene i nastavljaju da se varaju. Očigledno je da će se ovakvim pristupom obim problema sa hranom u svetu samo povećavati što može dovesti do humanitarne katastrofe bez presedana"

"Ukrajina predstavlja opasnost nuklearnoj sigurnosti Evrope"

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da je Ukrajina predstavljala opasnost nuklearnoj sigurnosti Evrope, jer je granatirala nuklearku Zaporožje i dodao da Rusija nema vojnu opremu u elektrani.

On je rekao da veruje izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) koja je bila u poseti nuklearki, ali je istovremeno kritikovao jer nije reklvela da Ukrajinu treba kritivi za granatiranje elektrane, preneo je Rojters.

Tokom govora, Putin je takođe ponovio svoju tvrdnju da je aktuelna ukrajinska vlada "nelegitiman režim", rekavši da je osnovana nakon "puča" 2014. godine.

"Uvek ukazujemo u diskusijama sa evropskim partnerima na neonacistički trag u aktuelnoj vladi Kijeva", rekao je Putin, prenosi agencija RIA Novosti.

Tanjug/Stanislav Krasilnikov/TASS News Agency Host Pool Photo via AP

Govorio je i o šefu diplomatije EU Žozepu Borelju navodeći da je tokom međuparlamentarne konferencije u Pragu o pitanjima spoljne politike i bezbednost odgovarajući na pitanja poslanika prešao na maternji španski jezik kako bi, kako je rekao, preciznije i brže odgovorio na veći broj pitanja.

Kako objasnio, prevod na engleski jezik obezbedila je Češka, a u prenosu se nije čulo šta govori Borelj, nego prevodilac.

Zatim je estonski poslanik tokom sednice postavio pitanje koristeči formulaciju "fašistička Rusija", a Borelj je u odgovoru citirao pitanje, pominjući isti izraz.

Međutim, kako je naveo Putin, prevodilac nije naglasila da je to bio citat, već je to predstavila kao izjavu Borelja.

"On govori svojim jezikom, on je veliki specijalista u ovoj oblasti", rekao je Putin i dodao da je Borelj i ranije govorio da treba "poraziti Rusiju posle bitke".

"Čudan diplomatski stav. Da je on ministar odbrane neke zemlje ova retorika bi bila razumljiva, ali za šefa diplomatije EU ovo je veoma čudno, ali neka mu Bog sudi", rekao je Putin.

Tanjug/Alexei Druzhinin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

U međuvremenu, u sredu je najavljeno da će se Putin i kineski predsednik Si Đinping sastati sledeće nedelje na samitu koji se održava u uzbekistanskom gradu Samarkandu.

Kina je do sada nastojala da izgleda neutralno kada je u pitanju sukob u Ukrajini i izbegne moguće posledice podrške ruskoj ekonomiji usred međunarodnih sankcija.

Putin i Si su se poslednji put sastali u Pekingu u februaru, nedeljama pre nego što je Kremlj poslao trupe u Ukrajinu.