Šest meseci rata u Ukrajini u retrovizoru: Kako je ruska invazija promenila Evropu?

Prošlo je šest meseci od početka rata u Ukrajini, a situacija na evropskom tlu je posve drugačija. Ruska invazija je donela smrt, uništenje i bedu Ukrajini u poslednjih šest meseci. Međutim, ko bi se pre invazije kladio da će tradicionalno neutralne Finska i Švedska odlučiti da pristupe NATO, da se Mađarska neće tako lako povinovati zahtevima EU, ali i da će Danska doneti istorijsku odluku. Šest meseci kasnije, postavlja se pitanje i do kada će evropske zemlje zdušno podržavati Ukrajinu i koliko će još moći da joj pomažu.

Kako je rat uticao na evropske zemlje i šta je danas neminovno drugačije?

Austrija: Očuvati veru u neutralnost

Rat je izazvao pozive na debatu o decenijama starom stavu Austrije prema neutralnosti. Politika, koja datira iz 1955. godine kada su zemlju okupirale savezničke snage, znači da Austrija nije deo vojnog saveza NATO. Ipak, u svetlu ruske invazije, neki žele da to preispitaju.

"Kritička debata o prednostima i nedostacima neutralnosti je neophodna, iako većina stanovništva podržava gotovo mitsku neutralnost", rekao je Alfred Gerstl sa Univeziteta u Beču.

Kancelar Karl Nehamer je "jasno izrazio želju da se sada ne raspravlja o ovom osetljivom pitanju", dodao je Gertsl.

Ideju da se o neutralnosti ne treba razgovarati podržava i javno mnjenje, pokazali su rezultati istraživanja.

Štaviše, da bi podvukao ovaj neutralni stav, Nehamer je sredinom aprila postao prvi evropski lider koji je posetio ruskog predsednika Vladimira Putina i razgovarao sa njim lice u lice od početka rata.

Belgija odlaže postepeno gašenje nuklearne energije

Belgija je odložila zatvaranje nuklearnih elektrana zbog straha da bi rat u Ukrajini mogao da izazove probleme sa energentima.

Zemlja, koja trenutno raspolaže sa sedam reaktora, nameravala je da postepeno ukine oslanjanje na nuklearnu energiju do 2025. godine, ali rastuće cene gasa i rizik od prekida ruskih isporuka u Evropi, doveli su do promene mišljenja.

Belgija sada kaže da će odložiti postupno gašenje nuklearne energije za 10 godina, do 2035. godine.

Bugarska - rat pokvario odnose sa Rusijom

Rat u Ukrajini doveo je do brzog pogoršanja odnosa između Moskve i Sofije, bivšeg sovjetskog saveznika tokom komunističke ere.

Ne samo da je prozapadna koaliciona vlada Kirila Petkova podržala sankcije EU protiv Rusije, već je odbila i zahtev Moskve da plaća uvezeni ruski gas u rubljama. To je dovelo do toga da je Gasprom zaustavio isporuku gasa u zemlju, koja je skoro u potpunosti zavisila od uvozne ruske energije.

Petkov i njegov grčki kolega su u julu otvorili novi gasovod između ove dve zemlje, pumpajući energiju iz Azerbejdžana.

Nekoliko nedelja ranije, Petkova vlada je pala nakon što je rat u Ukrajini, između ostalog, razotkrio podele unutar vladajuće koalicije, a novi izbori su zakazani za početak oktobra.

Tanjug/AP/Valentina Petrova

U međuvremenu, u Sofiji je došlo do protesta zbog straha da će sadašnja prelazna vlada ponovo pokrenuti pregovore sa Gaspromom u nameri da "odvrne rusku gasnu slavinu".

Rat je takođe naglasio podele unutar bugarskog društva, vođenog velikom rasprostranjenošću dezinformacija o tome šta se dešava u Ukrajini. U maju, istraživanje kompanije Galup International za Balkan otkrilo je da skoro četvrtina ispitanika podržava rat Vladimira Putina u Ukrajini.

Češka: Ključni saveznik Kijeva

U Češkoj je registrovano više od 413.000 ukrajinskih izbeglica, podaci su Visokog komeserijata UN za izbeglice (UNHCR). To je oko četiri odsto od 10,7 miliona stanovnika te zemlje. Poređenja radi, oko 1,3 miliona ukrajinskih izbeglica registrovanih u Poljskoj čini 3,3 odsto njenog stanovništva.

Prema istraživanju objavljenom u martu, 85 odsto češčkih ispitanika podržalo je svoju vladu u otvaranju vrata ukrajinskim izbeglicama. Druga anketa prošlog meseca pokazala je da je 75 odsto bilo za prihvatanje Ukrajinaca.

Smatra se da ovo saosećanje proističe zbog čuvenog "Praškog proleća", odnosno 21. avgusta 1968. godine kada su čehoslovački demonstranti izašli na ulice zahtevajući liberalniji oblik vođstva od komunističkog režima, te naišli na otpor sovjetskih tenkova.

Prihvatanje ukrajinskih migranata je olakšano tipično niskom stopom nezaposlenosti u zemlji, rekao je Lubomir Kopeček, profesor političkih nauka na Masarikovom Univerzitetu. Češko ministarstvo za rad i socijalna pitanja objavilo je sredinom avgusta da je oko 101.000 izbeglica do sada pronašla zaposlenje.

Ruska invazija na Ukrajinu je takođe ojačala nedavno okretanje Praga ka Zapadu, koji je jedan od najglasnijih i najaktivnijih branilaca Ukrajine u Evropi.

"Snažan proukrajinski stav koji su zauzeli je verodostojan i nailazi na značajan deo javnog mnjenja u Češkoj", rekao je za Euronews Šon Henli, vanredni profesor politike Centralne i Istočne Evrope na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Danska: Rat doveo do istorijske promene

Iako su Švedska i Finska "ukrale pažnju" najavama da žele da se pridruže NATO-u, Danska je takođe donela istorijsku odluku.

Iako je jedan od osnivača NATO-a, Kopenhagen je duže vreme odbijao da se uključi u odbrambenu politiku EU. Međutim, to se sada menja nakon referenduma održanog u junu na kojem je 66,9 odsto Danaca podržalo pridruživanje Danske Briselu.

"Danska je poslala veoma važan signal našim saveznicima u Evropi i NATO-u, ali i Vladimiru Putinu. Pokazujemo da kada Putin napadne slobodnu zemlju i zapreti stabilnosti Evrope, mi se ostali zbližimo. Danska sada može da učestvuje u evropskoj saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti. I zbog toga sam veoma, veoma srećna", rekla je premijerka zemlje Mete Frederiksen ubrzo nakon objavljivanja rezultata.

Estonija: Podržka Ukrajini do neba... ali i inflacija

Estonija je žarište inflacije u Evropi - godišnja stopa je ranije ovog meseca dostigla čak 23,2 odsto. Ali, rastuće cene izazvane većim troškovima energije, nisu promenile poziciju Estonije kao jednog od vodećih glasova podrške Ukrajini.

Talin je uputio 250 miliona evra vojne pomoći Ukrajini, odnosno trećinu godišnjeg budžeta za odbranu zemlje. Osim toga Estonija, koja je ranije bila deo SSSR, primila je čak 50 hiljada ukrajinskih izbeglica, pozivala na strože sankcije Rusiji i nedavno zabranila Rusima ulazak u zemlju.

Tanjug/AP/Sergei Stepanov

Takođe, rukovodstvo države donelo je odluku o uklanjaju spomenika iz sovjetskog doba sa javnih prostora širom zemlje. Talin se obavezao i da će zaustaviti uvoz ruskog gasa i, kao kompenzativno rešenje, gradi plutajući terminal za prirodni tečni gas (LNG) u Palidiskiju.

Francuska - težnje da se poboljša energetska nezavisnost

Kao i u mnogim evropskim zemljama, energetski pritisak kao rezultat ruske invazije na Ukrajinu ima direktan uticaj na svakodnevni život.

Francuska je mnogo manje zavisna od Rusije u pogledu snabdevanja gasom - uvezla je 17 odsto svojih potreba iz Rusije u 2020. godini, ali rastući troškovi energije, uključujući gorivo i struju, pomogli su da se inflacija poveća na 6,1 odsto u julu, navodi Francuski zavod za statistiku.

Kao odgovor, Pariz je uveo razne mere za pomoć domaćinstvima poput "popusta na gorivo". Ova pomoć, koja trenutno iznosi 0,18 evra po litru, biće povećana na 0,30 evra po litru u septembru i oktobru. Zadržaće se do decembra kada će pasti na 0,10 evra.

Vlada je takođe zadržala svoj "tarifni štit", kako bi ograničila povećanje računa za struju na četiri odsto i zamrzla cene gasa na nivo iz oktobra 2021. godine. Šema će biti produžena do kraja 2022. Pored toga, 230 miliona evra je opredeljeno za domaćinstva sa niskim primanjima koja se greju na naftu.

Konačno, vlada će racionalizovati EDF, najveću elektro-kompaniju u zemlji. Ona ima za cilj da zaštiti energetsku nezavisnost Francuske, koja je narušena ratom u Ukrajini.

Ova energetska nezavisnost dodatno je narušena problemima sa francuskim nuklearnim elektranama, što znači da je zemlja u prošlosti bila neto izvoznik električne energije. Ali, problemi poput korozije značili su da je od juna, 27 od 56 reaktora bilo zatvoreno. Pariz se sada obavezao da će obnoviti svoje nuklearne elektrane.

Finska i Švedska - rat poništio neutralnost

Početkom 2022. godine, malo ljudi bi se kladilo da će do jeseni i Finska, i Švedska podneti zahtev za članstvo u NATO-u i da će gotovo doći i do procesa pridruživanja.

U Švedskoj su vladajuće socijaldemokrate imale snažnu tradiciju neutralnosti utkanu u svoj DNK, i nije bilo posebnog interesovanja među javnošću da glasa za članstvo. S druge strane, u Finskoj je samo jedna velika politička partija bila snažno pro-NATO, a javni interes za pridruživanjem decenijama je bio ispod 30 odsto (čak iako se diplomatski, vojni i bezbednosni establišment borio za pridruživanje).

Sve se to promenilo ruskom invazijom na Ukrajinu. Šest meseci kasnije, i dve nordijske nacije, koje su ionako bile blisko povezane sa NATO-om, sada sprovode redovne vojne operacije sa snagama Alijanse na svojoj teritoriji i na nebu, i uskoro će biti obuhvaćene Članom V NATO-a o kolektivnoj odbrani od bilo kakve buduće ruske agresije.

Iako je Rusija rekla da će biti (neodređenih) posledica po članstvo u NATO, njihovo "zveckanje oružjem" do sada nije značilo ništa.

"Finci su više orijentisani na bezbednost", rekla je Krista Mikonen, vršilac dužnosti finskog ministra unutrašnjih poslova za Euronews.

"Uvek smo obraćali pažnju na bezbednost našeg društva i mi smo ustvari jedna od najbezbednijih zemalja na svetu. Međutim, ruski napad na Ukrajinu uveo je bezbednost u javnu debatu u Finskoj više nego ikada. Finci su bili tužni i šokirani napadom i želeli da ojačaju i sopstvenu bezbednost"

Tanjug/AP Photo/Olivier Matthys

Konkretno u Finskoj, zemlji koja deli najdužu granicu EU sa Rusijom, došlo je do nevoljnog prihvatanja da su se vlade i predsednici uzastopno trudili da zadrže otvorene kanale komunikacije sa Kremljom i uspostavili snažne odnose po pitanjima pomorske bezbednosti, kulturnim razmenama, ali ništa od toga nije bilo dovoljno da se može verovati Rusima kada je u pitanju bezbednost.

"Bezbednost je mnogo više od oružja. Ona takođe uključuje negovanje naših demokratskih vrednosti", rekla je Mikonen i nastavila:

"U mnogim oblastima u Finskoj, interakcija preko istočne granice je bila aktivna i veze na lokalnom nivou su jake. Sada postoji mnogo konfuzije i neizvesnosti oko toga da li će ikada biti povratka na staro"

Nemačka: Da li će cene promeniti odnos prema ratu?

Nijedna druga zemlja u Evropskoj uniji nije toliko zavisna od ruskog gasa kao Nemačka. Zbog toga, mogućnost da Gasprom ograniči svoje isporuke u narodnim mesecima neminovno dovodi do sve veće zabrinutosti u toj zemlji.

Tokom poslednjeg toplotnog talasa, Nemci su nestprljivo kupovali električne grejače kako bi se pripremili na moguću energetsku krizu ove zime.

Nemačka vlada takođe sprovodi mere uštede energije u javnom sektoru, kako bi se rezervoari za skladište gasa napunili. Po kilovat satu gas se naplaćuje 2,4 evra, što bi značilo da četvoročlano domaćinstvo može očekivati rast troškova od 500 evra na godišnjem nivou, bez PDV-a.

Ovakvi novi troškovi dugoročno bi mogli da utiču na trenutnu solidarnost koju Nemačka ukazuje Ukrajini. Teoretičari zavere već predviđaju "besnu zimu" sa nezapamćenim narodnim ustancima, posebno na društvenim mrežama.

Međutim, profesor Uve Demele sa Univerziteta primenjenih nauka Ebersvalde, rekao je da takav scenario "apokalipse" nije realan.

"Problem, kao što je visoka cena gasa verovatno će biti tolerisan sve dok se time ne ugrožava egzistencija", rekao je on za Euronews.

Još jedna značajna i polarizujuća tema u Nemačkoj je snabdevanje Ukrajine oružjem. Kancelar Olaf Šolc je kritikovan širom Evrope zbog oklevanja da pošalje teško naoružanje kao pomoć Kijevu.

Podstaknuta ratom u Ukrajini, Nemačka se obavezala da će potrošiti 100 milijardi evra na modernizaciju svoje vojske, što je veoma ozbiljan poduhvat u zemlji koja se i dalje "bori sa duhovima iz prošlosti".

Mađarska: Da li je rat pomogao Orbanu?

U aprilu, nešto više od mesec dana nakon ruske invazije, vladajuća partija Fidesa Viktora Orbana pobedila je na četvrtim izborima uzastopno. Tokom predizborne kampanje Orban je naglašavao da će odbraniti Mađarsku od rata i aludirao kako će opozicija uvući zemlju u dugotrajni sukob sa Rusijom.

"Rat u Ukrajini pružio je premijeru Orbanu priliku da postane lider koji štiti naciju od nadolazećeg rata. Ta slika je pomogla da po četvrti put pobedi na izborima", rekla je za Euronews Dalma Dojčak, viši stručnjak za strategiju u organizaciji Mađarska unija za građanske slobode.

Pozivajući se na vanredno stanje izazvano ratom u Ukrajini, Orban je u maju potpisao poseban pravni poredak, koji je dozvolio vladi da suspenduje određene akte parlamenta. Prema Dojčak, ovaj zakon omogućava vladi da praktično odlučuje o bilo kom pitanju bez ikakvog nadzora, odnosno odobrenje parlamenta koje više nije potrebno.

"Izvanredni pravni poredak bio je i još uvek je oruđe za vladu da ostvari sopstvene ciljeve, a ne da zaštiti narod Mađarske", dodala je ona.

Mađarski zvaničnici rekli su da je zakon neophodan da bi se ubrzalo donošenje odluka i zaštitili mir i bezbednost usred krize bez presedana koju je izazvao rat.

Pod Orbanom, Mađarska je vodila politiku "stroge neutralnosti prema Ukrajini", koju su pojedini analitičari smatrali proruskom.

Tanjug/AP/Yuri Kochetkov

Iako je mađarski lider pozvao na prekid vatre u Ukrajini, on je takođe odbio da dozvoli prenos oružja preko mađarsko-ukrajinske granice, ismevao Volodimira Zelenskog i lobirao protiv sankcija Evropske unije Rusiji.

"Mađarska vlada, jedina među zemljama EU, pokušava da ugodi Putinu", rekla je za Euronews mađarska poslanica Ana Donat.

Ona tvrdi da je cilj vlade "jeftini ruski gas".

"U susednoj zemlji je rat – kojem se ne nazire kraj. Ovaj rat predstavlja stalnu pretnju Mađarskoj, dovodeći našu fizičku bezbednost u opasnost i ugrožavajući snabdevanje energijom i finansijsku sigurnost porodica i privrede u celini. Svet stoji na ivici ekonomske krize. Mađarska mora da se drži podalje od ovog rata i mora da zaštiti finansijsku sigurnost porodica. Zbog toga je vladi potreban manevarski prostor i sposobnost da odmah preduzme akciju", saopštila je vlada Mađarske za Euronews.

Italija - mogu li izbori promeniti odnos prema Ukrajini?

Italija se pridružila Evropi u pružanju podrške Ukrajini. Oko 160.000 Ukrajinaca je ušlo u tu zemlju, a mnogi su mnogi završili u domovima Italijana koji su ih ugostili. Pored toga, smatra se da je italijanska vlada Kijevu obezbedila oružje vredno više od 150 miliona evra.

Ipak, postoje znaci da podrška Ukrajini možda počinje da jenjava, pošto inflacija, rastuće cene energenata i opšti osećaj ratnog zamora počinju da se javljaju u značajnom delu italijanske javnosti.

Pre svega, Italija je sa Rusijom imala složne odnose u poslednjih nekoliko decenija. Za vreme kontroverznog mandata bivšeg premijera Silvija Berluskonija dvehiljaditih, odnosi Moskve i Rima su se zagrejali, a zemlja je donedavno 40 odsto energije dobijala iz Rusije.

Dok su sve vodeće italijanske političke stranke osudile Vladimira Putina i njegovu invaziju na Ukrajinu, proruske simpatije su se proširile među desničarskim partijama. Godine 2015, populistički lider Severne lige Mateo Salvini protivio se sankcijama Rusiji zbog njene invazije na Krim.

Od početka rata, pojedini stručnjaci i politički analitičari iz Italije izrazili su stavove koje bi mnogi okarakterisali kao "blage". Primera radi, profesor Alesandro Orsini je smatrao da Zapad treba da dozvoli Rusiji pobedu u ratu, kako bi se izbegla potencijalna nuklearna katastrofa.

Italijanska javnost (oko 83 odsto) takođe je bila kritički nastrojena prema bilo kakvoj vrsti NATO intervencije, a polarizujuće je bilo i pitanje naoružanja napadnute zemlje.

Još u martu, grupa radnika na aerodromu "Galileo Galilej" u Pizi pokušala je da blokira avion napunjen oružjem koji je krenuo ka Ukrajini. Od juna, otprilike polovina Italijana se protivi slanju oružja Ukrajini.

Sa predstojećim vanrednim izborima – koji su usledili nakon raspada koalicione vlade Marija Dragija, koji će verovatno dovesti do formiranja desničarske vlade na čelu sa nacionalistom Giorgijom Melonijem, određeni analitičari se pitaju da li će Italija promeniti pravac u svom odnosu prema Rusiji.

Litvanija - ukrajinske zastave na svakom ćošku

Ruska agresija u Ukrajini nije bila preveliko iznenađenje za Litvaniju, baltičku državu koja se sa Rusijom graniči zahvaljujući ruskoj eksklavi – Kalinjingradu. Političari u glavnom gradu Viljnusu već godinama dižu uzbune unutar EU.

"Litvanija je uvek bila među onima koji su pokušavali da skrenu pažnju na ono što se dešava u Rusiji. To nije počelo juče, niti 24. februara", rekao je Linas Linkevičijus, bivši ministar spoljnih poslova Litvanije i bivši ministar odbrane.

Problemi su počeli, kaže on za Euronews, kada je Rusija pokrenula rat u regionu Južnog Kavkaza.

"Kada je Rusija anektirala Krim 2014. godine, to za nas nije bilo iznenađenje“, naveo je on.

Linkevičijus je rekao da se život u Litvaniji nastavlja kao i obično, ali da ljudi nisu opušteni kao ranije. Ipak, "empatija i podrška narodu Ukrajine je veoma visoka. Na svakom ćošku možete videti ukrajinske zastave".

Litvanci su takođe pronašli nov i praktičan način da podrže ratne napore prikupljanjem miliona evra za kupovinu drona Barjaktar ​​koji će poslati ukrajinskoj vojsci. Međutim, jedno posebno područje koje izaziva zabrinutost jeste duga granica Litvanije sa Belorusijom, za koju je Linkevičijus rekao da "gubi suverenitet pred našim očima".

"Od naše prestonice do granice ima 30 kilometara, a granica je duga 280 kilometara. To je spoljna granica EU sa zemljom koja nije nezavisna, ali koja je već duže vreme poligon za obuku Rusije i platforma za napad na Ukrajinu", zaključio je.

Moldavija - kandidatura za članstvo u EU

Samo nedelju dana nakon što je Rusija napala Ukrajinu, Moldavija je formalno podnela zahtev za članstvo u EU, ubrzavajući planirani prozapadni kurs. Brisel je potom Moldaviju proglasio kandidatom za članstvo u EU, što je bila prva prekretnica na dugom putu ka pridruživanju Bloku.

Međutim, nije se samo strateški pravac zemlje promenio sa invazijom Rusije na Ukrajinu.

"Rat u Ukrajini je imao razarajući uticaj na moldavsku ekonomiju. Cena energenata, raznih proizvoda i pristupa osnovnim uslugama je naglo porasla", rekao je za Euronews Igor Muntenu, politički analitičar i bivši moldavski ambasador u Vašingtonu.

Inflacija u Moldaviji porasla je sa 18,52 odsto u februaru na 33,55 odsto ovog meseca, što je teško pogodilo novčanike iovako najsiromašnije države u Evropi. Zemlja se u velikoj meri oslanja na snabdevanje iz Rusije, a cene su u avgustu porasle za 47 odsto, što je navelo bivšeg predsednika Igora Dodona da pozove na vanredne izbore.

Povrh svega, Moldavija baš kao i druge zemlje koji su ukrajinski susedi, doživela je priliv izbeglica. Više od pola miliona Ukrajinaca je prešlo granicu, a oko 70.000 i dalje živi u toj zemlji.

Premijerka Moldavije Natalija Gavrilita rekla je ranije ove godine da je "suočavanje sa ovim prilivom jedan od najvećih izazova sa kojima se bilo koja moldavska vlada suočila u poslednje tri decenije".

Takođe, sa ratom nedaleko granice, Moldavija, koja je ranije bila deo Sovjetskog Saveza, strahovala je da je baš ona sledeća "na nišanu" Moskve.

Euronews.com

Nije samo njena blizina Ukrajini ono što izaziva ovu zabrinutost. Više od 30 godina, Moldavija je imala oko 1.500 do 2.000 ruskih vojnika na svojoj teritoriji nakon rata u otcepljenom regionu Pridnjestrovlja, koji se proglasio zasebnom sovjetskom republikom usred očekivanja da bi Kišinjev mogao da proglasi nezavisnost 1990. godine.

Usred pokušaja državnog udara u Moskvi 1991. i odvajanja Moldavije od ostataka SSSR-a, pridnjestrovski separatisti su uz podršku Rusije, vodili pobunu koja je postala punopravni rat sve dok 1992. godine nije postignut prekid vatre, koji traje do danas.

Prekid neprijateljstava usledio je dogovorom da se ugoste ruski "mirovnjaci" u pojasu zemlje uklještenom između Moldavije i Ukrajine.

Poljska - od srdačnosti do povišenih troškova života

Poljska, koja deli polovinu istočne granice sa Ukrajinom, bila je prva na udaru egzodusa ljudi koju su iz te zemlje izbegli na početku rata. Prema izveštaju agencije UN za izbeglice iz avgusta ove godine, oko 1,3 miliona Ukrajinaca je pobeglo u Poljsku. U početku su bile velike gužve na samoj granici, da bi se u narednih šest meseci veliki deo izbeglica iz Ukrajine naselio se po gradovima širom Poljske.

U početku je viđena zaista ogromna solidarnost poljskog naroda sa izbeglicama, mobilizacija svih resursa kako iz javnog tako i privatnog sektora. Obezbeđivana je hrana, medicinska sredstva, smeštaj, i sve što je bilo potrebno za promrzle i preplašene ljude, pre svih žene i decu, koji su napustili svoje domove.

Ipak, to nije moglo da traje zauvek, i počeli su da se javljaju problemi, pre svega u vidu povratnog udara na poljsku ekonomiju. Suočeni sa sve većim troškovima života i ogromnim pritiskom na resurse lokalnih zajednica, jedan manji deo Poljaka počeo je da se žali da postaju građani drugog reda u sopstvenoj zemlji i da vlada favorizuje Ukrajince u odnosu na domaće stanovništvo.

Institut za tržišna i društvena istraživanja izneo je podatak da ogromna većina ispitanih Poljaka, čak oko 90%, podržava ukrajinske izbeglice i vidi ih kao bratske slovenske komšije koje dele kako jezičke, tako i kulturne vrednosti.

Međutim, ostaje pitanje kako će se pitanje izbeglih Ukrajinaca rešavati na duže staze. Profesor Aleks Ščerbiak, poljski stručnjak za politiku na Univerzitetu u Saseksu, na ovaj način komentariše buduće događaje: "Da li će sve ovo imati trajne, dugoročne posledice zavisi od toka rata i koliko od ovih izbeglica odluči da se nastani u Poljskoj ili da se vrati kući“.

Tanjug AP/Markus Schreiber

Poljska je takođe i svoj regionalni uticaj podigla na viši nivo. Rat u Ukrajini "pružio je Varšavi priliku da podigne svoj diplomatski i vojni značaj kao ključni igrač u regionu“, rekao je profesor Ščerbiak.

"Geopolitički i geografski položaj u kom se Poljska nalazi, uz činjenicu da najviše ulaže u odbranu u regionu kao kupac NATO oružja, čini je ključnom u bezbednosnom smislu kada su u pitanju odnsi sa Moskvom", kaže profesor Ščerbiak.

Rumunija: Redovi za pomoć izbeglicama

Slično kao i Poljska, i Rumunija je svojim severozapadnim susedima pružila ruku pomoći. U prvim danima ruske invazije stvorili su se veliki redovi sa obe strane graničnog prelaza Siret. Ukrajinci su žurili ka Rumuniji da što pre izađu iz svoje zemlje dok su im sa druge strane, u susret pošli Rumuni nudeći svoju pomoć. Više od dva miliona Ukrajinaca prešlo je u Rumuniju na početku rata, a njih 87.000, među kojima i 39.000 dece, odlučilo je da u njoj i ostane, izveštaj je rumunsih vlasti.

Na hiljade rumunskih volontera pomagalo je izbeglicama dajući im besplatnu hranu, nalazeći im prevoz i smeštaj, dok su nekima od njih našli i posao. Vlasti u Rumuniji izdale su dozvole izbeglicama za besplatnu zdravstvenu zaštitu i školovanje svoje dece.  

Tanjug/ AP Photo/Andreea Alexandru

Osim humanitarnog, ovo je bio i bezbednosni odgovor Rumunije, koja je takođe strahovala od proširenja ratnih sukoba. U odbrambenom smislu, NATO je ojačao svoj Istočni blok slanjem hiljadu vojnika u bazu na rumunskoj obali Crnog mora. Sada ona broji 5.500 vojnika, uključujući 4.000 američkih i 800 vojnika iz Francuske.

Slovačka: Rat zaustavio dezinformacije

Slovačka, koja se u svom istočnom delu takođe graniči sa Ukrajinom, bila je u nešto manjoj meri uključena u izbegličku krizu, ali je političkom i vojnom pomoći bila ključna podrška Kijevu od ruske invazije krajem februara.

Bratislava je već ustupila Ukrajini sistem protivvazduhoplovne odbrane i u zemlji se vodi debata o tome da li treba da proda svoju flotu borbenih aviona Kijevu. Jaroslav Nađ, ministar odbrane Slovačke, želi da na jesen proda MIG-ove 29 za 300 miliona evra, ali nema veliku podršku naroda za takvu ideju. Nedavno istraživanje pokazalo je da samo polovina ispitanika smatra da je to dobro za Slovačku.

Tu se pojavio ključni problem u vezi informisanosti slovačkih građana jer sam ministar odbrane smatra da je ruska propaganda kriva za to što više Slovaka ne podržava njegov plan.

Da bi se to nekako sprečilo, kada je počeo rat u Ukrajini, slovačka koaliciona vlada usvojila je zakon koji dozvoljava vlastima da privremeno blokiraju veb-sajtove sa dezinformacijama.  Ali rezultati su i dalje bili ispod očekivanih. Neki proruski političari javno optužuju NATO da je kriv za sukob u Ukrajini, a teorije zavere i dalje su veoma jake i kruže Slovačkom. Izgleda da se javno mnenje nije do kraja distanciralo od Putina.

Slovenija: Jedna od prvih zemalja koja je pružila podršku Ukrajini

U vreme kada je počeo rat u Ukrajini, tadašnji slovenački premijer Janez Janša bio je jedan od najvećih zagovornika u Evropi da se pokaže podrška Ukrajini. Zajedno sa šefovima vlada Poljske i Češke, bio je među prvim stranim liderima koji su posetili Kijev nakon ruske invazije. Janša se tada sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim koji mu je izrazio zahvalnost na podršci i riziku koji je preuzeo posetom Kijevu na početku rata.

U intervjuu koji je 14. aprila dao za Euronews, Janša je pozivao na još veću pomoć Ukrajini bez koje bi se, kako je rekao, ta zemlja raspala već u prvim danima invazije. Sledeće bi na redu bile Gruzija i Moldavija, govorio je Janša, koji će već dve nedelje kasnije od ovog intervjua, izgubiti izbore u Sloveniji i otići sa mesta premijera.

On je takođe sugerisao da je Rusija iskoristila vakuum koji je nastao kao rezultat sporog procesa pridruživanja nekih zemalja Evropskoj uniji.

"Jasno je da je pitanje proširenja teško za neke zemlje članice, ali većina podržava brži pristup i na taj način je i Ukrajina već mogla da se pridruži EU, govorio je Janša. Pokazalo se da smo veoma slabi kada se odugovlači sa strateškim odgovorima na strateška pitanja, i videli smo da to neko drugi koristi za svoje proširenje. To sigurno neće doneti više mira i sigurnosti Evropi", zaključio je bivši slovenački premijer.

Španija: Rat pravi podele u koalicionoj vladi

U kriznim vremenima političke razlike postaju najvidljivije, čak i u istoj vladi, što je rat u Ukrajini pokazao i kada je u pitanju najviša izvršna vlast u Španiji. Administracija, koju predvodi premijer levog centra Pedro Sančez, uključuje još tri koaliciona partnera: ultralevičarski Unidas Podemos (Zajedno možemo), socijalistički katalonski pokret i nacionalističku Galiciju.

Razlike su se već videle nekoliko nedelja pre ruske invazije, jer se drugačije gledalo na učešće Španije u NATO. Premijer Sančez podržao je napore alijanse i pristao da pošalje borbene avione i brodove u istočnu Evropu u nadi da će odvratiti Rusiju. To se nije dopalo nekim koalicionim partnerima, pa je tu odluku kritikovala ministarka za ravnopravnost Irene Montero, naglašavajući da potez Španije ne donose smirivanju tenzija, naprotiv, produbljuju eskalaciju sukoba. Interesantno je da je Rusija ironično primetila da je Sančez u tom momentu bio bliži opzicionom desnom centru nego svojoj stranci.

Političke tenzije u španskoj vladi nisu se smirile od početka rata u Ukrajini. Zvanični Madrid se obavezao da u okviru politike NATO izdvoji još dva odsto BDP-a za odbranu. Vlada je odobrila jednokratnu pomoć od skoro milijardu evra koja će biti upotrebljena za nepredviđene troškove izazvane ruskom invazijom.

"Vrlo je jednostavno razumeti -  ono što se troši na tenkove, ne troši se na bolnice", rekao je portparol Podemosa Pablo Ečenik, iznoseći stav svoje stranke po tom pitanju.

Ujedinjeno Kraljevstvo: Prva i najbrža pomoć Ukrajini

Za zemlju koja je nedavno glasala da napusti EU, Britanija se ironično postavila u centar odbrane Evrope po pitanju ruske invazije. Među prvima je ponudila snažnu vojnu podršku, uključujući program za obuku 10.000 ukrajinskih vojnika.

Britanska javnost uputila je na hiljade tona humanitarne pomoći i zbrinula ukrajinske porodice što je otežavalo rad vlade po pitanju dobijanja viza. Ali, britanski premijer je iskoristio političke prilike koje mu je pružio sukob, da se "obuče kaput" Vinstona Čerčila i stekne kredibilitet nakon niza domaćih skandala.

"Džonsonova podrška Ukrajini bila je i naglašena i samopromoterska, i svakako je taj aspekt njegove premijerske funkcije onaj po kome bi želeo da ostane zapamćen" rekla je Ešter Veber, viši britanski dopisnik za "Politico".

Tanjug/AP Photo/Andrew Kravchenko

Džonsonova podrška Ukrajini je delimično podstaknuta očiglednom iskrenošću, a delom i njegovim ličnim prijateljstvom sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. I bilo mu je važno da se fokusira na svetsku scenu kad već na domaćoj nije stajao baš najbolje.

"Povremeno mu je vezanost za Ukrajinu omogućavala da se izdigne iznad domaćeg sukoba, a njegove pristalice tvrde da je Velikoj Britaniji potrebno njegovo vođstvo u ovom važnom globalnom pitanju, što na kraju nije bilo dovoljno da ne podnese ostavku"

"Džonsonov fokus na Ukrajinu i Rusiju, kao i potreba za saradnjom na najvišem nivou sa evropskim i američkim saveznicima, pomogli su da se postigne delimično ponovno približavanje evropskim standardima, ali neke krupne  razlike još uvek očigledno postoje", rekla je za Politico Ešetr Veber.