Vrhovni sud Rusije označio puk Azov kao terorističku organizaciju, iz jedinice optužuju Moskvu da traži izgovore

Najviši ruski sud je ukrajinski puk Azov klasifikovao kao terorističku organizaciju. U Ukrajini je on nazvan Puk za odbranu zemlje, a posebno Marijupolja, ali ih Kremlj naziva grupom ekstremno desnih nacionalista koji mrze Rusiju, piše Euronews.

Taj potez suda mogao bi da otvori put za podizanje optužbi za terorizam protiv boraca zarobljenih u čeličani u Marijupolju. Od njihove predaje sredinom maja, Rusi i njihovi saveznici su desetine vojnika Azova držali u zarobljeništvu.

Ruske vlasti su pokrenule krivične postupke protiv njih, optužujući ih za ubijanje civila. Dodatak optužbi za terorizam mogao bi značiti manje prava i duže zatvorske kazne.

Puk Azov je u saopštenju odbacio presudu, optužujući Kremlj da „traži nove izgovore i objašnjenja za svoje ratne zločine“, pozivajući SAD i druge zemlje da proglase Rusiju terorističkom državom.

Vojnici Azova igrali su ključnu ulogu u odbrani Marijupolja, boreći se nedeljama sa nemilosrdnim napadima ruskih snaga na čeličanu u južnom lučkom gradu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozdravio je njih i ostale branioce kao heroje.

Moskva je više puta prikazivala puk Azov kao nacističku grupu uz optužbe za zverstva, ne pružajući dokaze koji bi potkrepili te tvrdnje, navodi Euronews.

Vrhovni sud Rusije prethodno je dva puta odlagao donošenje odluke o tome da li će ukrajinski puk Azov biti proglašen terorističkom organizacijom.

Kontradiktorna istorija jedinice

Puk Azov, jedinica u sastavu Nacionalne garde Ukrajine, ima kontradiktornu istoriju. Razvio se iz grupe pod nazivom Bataljon Azov, formirane 2014. kao jedna od mnogih dobrovoljačkih brigada stvorenih za borbu protiv separatista koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini. Bataljon je privukao svoje prve borce iz krajnje desnih krugova.

Tanjug AP/Russian Defense Ministry Press Service via AP

Dok njeni sadašnji članovi odbacuju optužbe za ekstremizam, Kremlj je iskoristio desničarsko poreklo puka da predstavi rusku invaziju kao bitku protiv nacističkog uticaja u Ukrajini. Ruski državni mediji su u više navrata pokazivali literaturu i tetovaže povezane sa pukom tvrdeći da su nacističke oznake.

Prošle nedelje, desetine ukrajinskih ratnih zarobljenika, uključujući borce Azova iz čeličane, ubijeno je u eksploziji u zatvorskoj kasarni u Olenivki, gradu na istoku zemlje koji kontrolišu proruski separatisti. Separatističke vlasti i ruski zvaničnici rekli su da su u napadu u petak poginula 53 ukrajinska zarobljenika i da je ranjeno još 75.

Moskva i Kijev uzajamno se optužuju za napad, pri čemu su obe strane navele da je namera bila da se ućutkaju ukrajinski zatvorenici i unište dokazi.

Utvrđivanje istine je bilo teško za Kijev zbog nedostatka pristupa i informacija, kaže Dmitro Lubinec, komesar ukrajinskog parlamenta za ljudska prava.

„Nemamo pristup teritoriji. Nemamo pristup ljudima koji su tamo pogođeni. Nemamo direktnu komunikaciju sa ruskom stranom. Sve informacije koje prikupljamo su uslovno verifikovane“,  rekao je Lubinec. 

Ukrajina je apelovala na Ujedinjene nacije i Međunarodni komitet Crvenog krsta za pomoć u istrazi eksplozije i prikupljanju informacija o stanju povređenih.

Portparol MKCK-a Oleksandr Vlasenko rekao je za AP da ta organizacija trenutno pregovara sa Rusima u vezi sa posetom Olenivki. Osoblje MKCK-a želi da vidi sve koji su tamo zadržani, da se postaraju da oni koji su ranjeni u eksploziji dobiju odgovarajuću medicinsku pomoć i da pogledaju tela mrtvih.

Moskva je takođe pokrenula istragu, poslavši tim na lice mesta iz svog Istražnog komiteta, glavne kriminalističke agencije u zemlji. Državna agencija RIA Novosti tvrdi da su na licu mesta pronađeni fragmenti preciznih raketa raketnog sistema visoke pokretljivosti koje su isporučile SAD.