Igre 
Zavrtanje nafte i pretnje "u rukavicama": Da li Putinu klizi iz ruku još jedna bivša sovjetska republika
Komentari17/07/2022
-22:01
Od početka rata u Ukrajini, retko se iz bivših centralnoazijskih sovjetskih republika moglo čuti glasno suprostavljanje Rusiji - uglavnom su se držale po strani jer i dalje u velikoj meri ekonomski zavise od Moskve. Rat, međutim, traje već četiri i po meseca, a glasovi negodovanja počinju da se čuju iz Kazahstana, na čelu sa predsednikom Kasimom-Žomarom Tokajevim.
Uprkos ekonomskim sankcijama koje su zapadne zemlje nametnule Rusiji, u toj zemlji je sredinom juna ipak održan 25. Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu. Inicijalno, ovaj forum osnovan je kako bi se pokazale prednosti koje ruska ekonomija nudi stranim investitorima, ali i kako bi se dogovarala dublja ekonomska saradnja Rusije i njenih partnera.
Ove godine, međutim, iz očiglednih razloga je situacija bila nešto drugačija - najviši zvaničnik koji je prisustvovao Forumu bio je upravo predsednik Kazahstana, dok su kineski predsednik i egipatski ministar trgovine učestvovali putem video-linka. U okviru glavne diskusije učestvovali su upravo Putin i Tokajev, dok je moderator bila urednica lista "Raša tudej" Margarita Simonjan, koju mnogi ocenjuju kao "propagandistu Kremlja".
Izgledalo je kao da će sve proći "bezazleno" i bez ikakvih nezgodnih pitanja ili izjava, ali se razgovor neizbežno dotakao i rata u Ukrajini, koji deo ruskih medija i zvaničnika definiše kao "specijalnu vojnu operaciju Rusije", i novinarka je Tokajeva pitala kako on i kazahstanski narod shvataju čitavu tu situaciju.
"Kvazi-državne teritorije"
Tokajev je rekao kako Kazahstan "nije, niti će priznati kvazi-državne teritorije, kao što su Lugansk ili Donjeck", dodajući da je takva njegova izjava "iskren odgovor na iskreno pitanje". U svom odgovoru, Tokajev je govorio o samoproglašenim entitetima Luganske narodne republike (LNR) i Donjecke narodne republike (DNR) na istoku Ukrajine, gde većinom živi rusofono stanovništvo, a čiju nezavisnost je priznala Rusija samo nekoliko dana pre pokretanja invazije na Ukrajinu.
Što se tiče same izjave Tokajeva, na nju Putin nije reagovao direktno, mada je izneo nekoliko tvrdnji koje teško da su se svidele kazahstanskom lideru. Naime, on je rekao da je SSSR obuhvatao "istu teritoriju kao istorijska Rusija" (a nedavno se uporedio sa ruskim carem Petrom II za koga je rekao da je "vraćao teritorije"). Istovremeno je, čini se, ipak poslao neku vrstu poruke mira rekavši da "niko u Rusiji ni ne pomišlja da pokvari bratske odnose sa Kazahstanom".
Mada ruski predsednik insistira na "bratskim" odnosima između Rusije i Kazahstana, ruski sud je 6. jula naložio konzorcijumu Kaspijskog naftovoda (CPC) kojim se nafta izvozi iz Kazahstana do Rusije (Novorosijsk terminala) da obustavi aktivnost na 30 dana.
Povezane vesti
Iz konzorcijuma, koji drži oko 1 odsto globalne nafte i čiji su članovi i američke kompanije Ševron i Ekson, rekli su da se odluka suda o suspenziji njihovih operacija odnosi na "pitanja u vezi sa izlivanjem nafte" i nisu više to komentarisali.
Ova odluka je, međutim promenjena 11. jula, kada je Krasnodarski regionalni sud usled žalbe naložio da aktivnosti CPC ne bi trebalo da se prekinu i naredio da se nastave "što je pre moguće".
Šta CPC znači za Kazahstan?
Ovo nije prvi put od početka rata u Ukrajini da se desila suspenzija (ili bar pokušaj) CPC ili jednog njegovog dela. U martu ove godine, saopšteno je kako su dva od tri tankera na ruskom kraju naftovoda stavljena van pogona. Ti tankeri se se, inače, koriste za bezbedno preuzimanje nafte, a tada je najavljena mogućnost da dva meseca neće raditi.
Neki analitičari bili su skeptični povodom ovakvih tvrdnji, naročito zbog toga što američkim kompanijama koje imaju udela u konzorcijumu nije dopušteno da izvedu sopstvene inspekcije i utvrde da li su tankeri zaista pokvareni.
Naftovod CPC jedan je od glavnih prihoda novca za kazahstansku vladu. Samo u 2021. godini, izvezeno je 60,7 miliona tona nafte kroz Novorosijsk terminal u Rusiji, od čega je 53 miliona tona došlo iz Kazahstana.
Da bi se stvari još bolje stavile u perspektivu, trebalo bi obratiti pažnju na podatak da izvoz sirove nafte čini čak 14 odsto BDP Kazahstana i oko 57 odsto ukupnog izvoza. Kada se uzme u obzir da je prošle godine Kazahstan izvezao 67,6 miliona tona sve ukupno (pored CPC postoji još nekooliko naftovoda), jasne su razmere koje bi potencijalno duže obustavljanje CPC imalo po ekonomiju Kazahstana.
Dubina ekonomskih veza između Kazahstana i Rusije, i pored nafte, ne bi trebalo da se zanemari - Kazahstan je oko četvrtine svoje ukupne trgovine u 2021. godini obavio upravo sa Rusijom, a sa njom deli i granicu dugu 7.600 kilometara.
Povezane vesti
"Bratski odnosi" i vojna podrška
Inače, bivši dugogodišnji lider Kazahstana Nursultan Nazarbajev (koji je po sebi nazvao i glavni grad zemlje, nekadašnju Astanu) gajio je bliske veze sa ruskim predsednikom, ali Tokajev, koji je došao na čelo zemlje 2019. godine, već je nekoliko puta je pokazao nešto "hladniji" odnos prema Kremlju, što se, čini se, dodatno produbilo ratom u Ukrajini.
Međutim, početkom ove godine, izbili su veliki nemiri na ulicama Kazahstana. Prvobitni razlog je bio povećanje cena tečnog gasa i benzina, a kasnije su se zahtevi demonstranata proširili i na druga politička pitanja. Smatralo se tada da bes protestanata čak nije ni usmeren toliko ka Tokajevu, već više ka Nazarbajevu koji se de fakto i dalje smatra liderom zemlje među mnogim Kazahstancima.
Tada je na scenu stupila Rusija - zbog incidenata i sve više povređenih, a nakon poziva Tokajeva, u tu zemlju su stigle jedinice ruskog kontingenta mirovnih snaga Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Pobune su smirene, a smatra se da su upravo ruske snage odigrale ključnu ulogu u tome. Neki su za nemire kasnije optuživali i samog Nazarbajeva, koji je demantovao tvrdnje da je spremao državni udar i svrgavanje Tokajeva sa vlasti.
Upravo ovaj momenat, odnosno to što je Putin poslao trupe da sačuvaju Tokajeva na vlasti, mnogi smatraju za ključnu tačku u vraćanju ruskog uticaja na Nur Sultan. Vlast Tokajeva se učvrstila, ali su analitičari isticali da može postojati "cena" za to, odnosno "dug" prema Moskvi koji trenutni predsednik Kazahstana ima. Neke javne ličnosti u Rusiji su govorile čak i da je "izvor legitimiteta vlasti Tokajeva sada Putin, a ne više narod Kazahstana".
Neugodna pozicija za Kazakstan
Sve u svemu Kazahstan je, kako piše sajt "Diplomat", 24. februara pokretanjem ruske invazije na Ukrajinu, dospeo u veoma nezgodnu situaciju. Sa jedne strane se graniči sa Kinom i Rusijom, a sa druge pokušava da održi pozitivan odnos i sa zapadnim zemljama.
Stav o jedinstvenosti ukrajinske teritorije i nepriznavanju LNR i DNR kao posebnih entiteta, nije slučajan. Pitanje teritorijalnog integriteta je od velike važnosti za Kazahstan, jer i sama ta zemlja ima rusko manjinsko stanovništvo koje živi blizu granice sa Rusijom, pa je malo verovatno kako bi hteli da priznaju nezavisnost LNR i DNR, jer bi time, moguće, ugrozili i sopstvenu teritorijalnu bezbednost. Međutim, iz istog razloga im ne u prilog ni pogoršanje odnosa sa Rusijom, pa je stoga Nursultan u nezavidnoj situaciji.
Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko
Kazahstan bi u tom pogledu mogao da ima posebno mnogo problema za severom zemlje, jer je u vreme raspada SSSR to bila jedina sovjetska republika u kojoj je narod po kome se zove bio etnička manjina. Naime, 1989. godine, etnički Kazahstanci su činili 39,6 odsto ove republike, dok je bilo 37,4 odsto etničkih Rusa. U velikim gradovima i danas Rusi čine veliki deo stanovništva - to je, na primer, slučaj sa mestima poput Petropavlovska (59,3 odsto Rusa) ili Pavlodara (41,1 odsto).
Izjave ruskih zvaničnika im, takođe, sigurno ne idu na ruku. Kada je 2014. godine Rusija izvršila aneksiju Krima, Putin je na pitanje da li slično može da se desi i sa Kazahstanom, odgovorio kako "Kazahstanci nisu imali državnost pre SSSR", a prošle godine je nekoliko ruskih zvaničnika, uključujući i tadašnjeg prvog čoveka Dume, tvrdilo kako je "Kazahstanu teritorija zapravo poklon koji mu je dala Rusija".
Kada se sve ovo uzme u obzir, kao i to da je u čitavom regionu Severnog Kazahstana 49,53 odsto etnčkih Rusa i 35.03 odsto etničkih Kazahstanaca, ne bi trebalo da se čudi što je vlada u Nursaltanu uvek na oprezu od roga šta će Rusija učiniti. Takođe, ne bi trebalo ni da čudi zašto je ovoj bivšoj sovjetskoj republici teško, uprkos izjavama Tokajeva, da "isklizne" iz ruku Moskve.
Zabrinutost zbog blokade izvoza nafte
Tokajev, doduše, čini sve da bude spreman na takvu mogućnost - samo dan nakon odluke ruskog suda izjavio je kako je neophodna diverzifikacija ruta za isporuku nafte, a izvoz "crnog zlata". Ovim je, ocenjuje britanska agencija Rojters, dodatno podvučeno da između Kazahstana i Rusije ipak postoje tenzije.
Sergei Guneyev/RIA-Novosti, Kremlin Pool Photo via AP
Predsednik Kazahstana je 7. jula naložio stručnjacima u svojoj zemlji zaduženim za energetiku da naprave studiju o mogućnosti izgradnje naftovoda ispod Kaspijskog mora, ranije predloženog projekta koji bi omogućio izvoz kazahstanske nafte na zapadna tržišta zaobilazeći Rusiju.
On nije pomenuo ništa u vezi sa Kaspijskim naftovodom, ali je na njegovoj zvaničnoj internet stranici istaknuto da je poboljšanje llučke infrastrukture "strateški zadatak za vladu".
Problem sa potencijalnim obustavljanjem rada Kaspijskog naftovoda, inače, doašo je u jeku porasta globalnih cena energenata, velikim delom zbog invazije Rusija na Ukrajinu i ekonomskih sankcija povezanih sa tim činom.
Komentari (0)