Tri uslova Grčke za učešće njenih vojnika u međunarodnoj misiji u Ukrajini

Grčki premijer Kirjakos Micotakis prisustvovaće danas samitu lidera u Parizu na kojem će biti predstavljena “koalicija voljnih”, odnosno država koje su spremne da pruže bezbednosne garancije Ukrajini. To će biti još jedna prilika za Grčku da ponovi uslove učešća u toj koaliciji, ali i bliže prati razvoj događaja.

Očekuje se da će Micotakis ponoviti jasan uslov koji je Atina postavila od samog početka, a to je učešće u nekoj međunarodnoj vojnoj koaliciji samo nakon potpisivanja sporazuma o prekidu vatre u Ukrajini.

Osim toga, grčke snage neće učestvovati ni u kakvoj operaciji unutar ruske teritorije, a u slučaju da Moskva prekrši sporazum o prekidu vatre, previđen je momentalni povratak grčkih snaga u matičnu zemlju.

Uslovi zvanične Atine formulisani su za sada na osnovu scenarija koji još uvek ostaje samo na nivou teorije. Međutim, mogućnost da će misija biti izvedena pod zajedničkom zastavom EU još uvek je daleko, što zbog stava Rusije, što zbog stava država članica kao što je Mađarska.

Prema grčkom shvatanju, raspoređivanje snaga pod okriljem UN moglo bi biti najbolje rešenje, s obzirom na to da u organizaciji učestvuju sve države sveta koje bi tako mogle doprineti snagama koje se nalaze i izvan takozvane “koalicije voljnih” - na primer, zemlje iz Afrike, Latinske Amerike ili Azije.

U slučaju napretka sporazuma, još uvek nije jasno koje bi snage Grčka poslala u Ukrajinu, odnosno da li će biti izabrano rešenje raspoređivanja vojnika na ukrajinskoj teritoriji ili učešća u pomorskom delu misije u Crnom moru.

Atina bi svakako preferirala učešće u pomorskom delu zbog prirode misije, međutim nije jasno koliko je to moguće posebno ako bude prihvaćen turski predlog da preuzme komandu nad snagama koje će patrolirati morem.

Prema dobro obaveštenim izvorima "Katimerinija", Turska se pozvala na odredbe Konvencije iz Montrea o režimu moreuza, prema kojoj je dozvoljen pun pristup Crnom moru samo obalnim državama (ostalim sa vremenskim ograničenjima), i predložila da preuzme komandu nad pomorskim snagama u saradnji sa Bugarskom i Rumunijom.

Šta u slučaju nesreće?

profimedia

Vrlo pažljivo odlučivanje koje Atina sprovodi po ovom pitanju povezano je, s jedne strane, sa potrebom Grčke da bude prisutna na terenu zbivanja, a s druge strane, da to učini na način koji će osigurati nacionalne interese i živote grčkih vojnika koji bi mogli biti pozvani da nose nacionalni grb u Ukrajini.

Jedna zanimljiva, često potcenjena pojedinost jeste sama priroda misije. 

S obzirom na to da Ukrajina nije članica NATO-a, moguća nesreća ili obnavljanje sukoba koja bi dovela do povrede ili gubitka života vojnika treće zemlje u području gde su raspoređene mirovne snage, nije pokrivena nikakvim kolektivnim dogovorom. Štaviće, tek će biti predmet razgovora sa ruskim ili ukrajinskim vlastima.

Stoga je apsolutno jasno da u bilo kojoj budućoj operaciji veoma veliku važnost ima geografsko područje na kojem će se nalaziti grčke snage.

Situacija će, na primer, biti potpuno drugačija na liniji fronta ruskih i ukrajinskih snaga na istoku Ukrajine u poređenju sa onom u okolini Kijeva, Lavova ili lučkog grada Odese.