Bivši čuvar koncentracionog logora osuđen u 101. godini: Nije se pokajao za saučesništvo u ubistvu 3.518 osoba

Bivši čuvar koncentracionog logora, 101, osuđen je na pet godina zatvora zbog "saučesništva" u hiljadama ubistava.

Čovek, koji se tokom suđenja pominjao kao Josef S, a sada je identifikovan kao Josef Schutz, je najstarija osoba optužena za zločine iz nacističke ere, prenosi Euronews.

On je u danas osuđen na pet godina zatvora zbog saučesništva u ubistvu 3.518 zatvorenika u logoru Zahsenhausen, severno od Berlina, između 1942. i 1945. godine.

Predsednik suda u Brandenburg-Havelu rekao je da je Šuc bio „aktivan oko tri godine u koncentracionom logoru Zahsenhausen, gde je bio saučesnik u masovnim ubistvima“.

„Bili ste svesni da su tamo ubijani zarobljenici. Svojim prisustvom ste podržavali“ ta dela, dodao je on. "Svako ko je hteo da pobegne iz logora je streljan. Tako je svaki logorski stražar aktivno učestvovao u ubistvima."

Tanjug AP/Michele Tantussi

 

Optuženi je ostao staložen dok je izrečena kazna — veća od trogodišnjeg minimuma za saučesništvo u ubistvu.

„Spreman sam“, rekao je Šuc dok je ranije ulazio u sudnicu u invalidskim kolicima, obučen u sivu košulju i donji deo pidžame.

Njegov advokat je već najavio da će uložiti žalbu u slučaju teške kazne, odlažući bilo kakvu primenu kazne najranije do početka 2023. godine.

Ali s obzirom na krhko stanje njegovo zdravlja, malo je verovatno da će Šuc otići u zatvor. Suđenje je nekoliko puta odlagano zbog njegovog zdravstvenog stanja.

Bivši podoficir Vafen SS nikada nije izrazio ni najmanje žaljenje tokom 30-ak saslušanja. On je u ponedeljak ponovo negirao bilo kakvu umešanost, pitajući se "zašto je tamo" i tvrdeći da "sve u vezi s njim nije u redu".

Šuc je dao nekoliko prikaza svoje prošlosti, od kojih su neki kontradiktorni. 

„Sve je pocepano“ u mojoj glavi, rekao na otvaranju saslušanja pre nego što ga je prekinuo advokat.

Nedavno je tvrdio da je napustio Litvaniju na početku Drugog svetskog rata da bi otišao u Nemačku, gde je tvrdio da je tokom sukoba radio kao poljoprivrednik. Na sudu se zakleo da nikada nije nosio nemačku uniformu, već kombinezon.

Međutim, u nekoliko istorijskih dokumenata pominje se njegovo ime, datum i mesto rođenja, dokazujući da je od kraja 1942. do početka 1945. godine bio raspoređen u diviziju „Totenkopf” („lobanja”) Vafen-SS.

Sa 21 godine na početku navodnih krivičnih dela, Šuc je bio osumnjičen da je pucao u sovjetske zatvorenike, da je „pomagao i podržavao sistematska ubistva“ u kojima je korišćen gas ciklon B i da je „držao zatvorenike u neprijateljskim uslovima“.

Tokom završnih reči u maju, glavni tužilac je rekao da su dokazi "potpuno potvrđeni".

„Nema sumnje da je gospodin Šuc radio u Zaksenhauzenu“, insistirao je Siril Klement, pre nego što je zatražio zatvorsku kaznu veću od trogodišnjeg minimuma za saučesništvo u ubistvima.

Od otvaranja 1936. do oslobođenja od strane Sovjeta 22. aprila 1945, kroz logor Zaksenhauzen je prošlo oko 200.000 zatvorenika, uglavnom političkih protivnika, Jevreja i homoseksualaca.

Desetine hiljada njih je umrlo, uglavnom od iscrpljenosti prinudnim radom i okrutnim uslovima zatočeništva.

Posle dugog perioda oklevanja da se sudi svim počiniocima nacističkih zločina, Nemačka je u protekloj deceniji proširila svoje istrage. Stražari logora i drugi izvršioci nacističke mašinerije mogu biti krivično gonjeni po optužbi za saučesništvo u ubistvu. Poslednjih godina, četvorica bivših SS-ovaca osuđena su za tu optužbu.