Igre 
Samit NATO u Madridu - jedan od najvažnijih sastanaka od kraja Hladnog rata, na agendi novi strateški koncept
Komentari28/06/2022
-20:20
U Madridu počinje samit NATO, koji se odžava u ključnom trenutku za Alijansu, u svetlu rata u Ukrajini, a posle neuspeha u Avganistanu i unutrašnjih neslaganja tokom ere bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.
Ocenjuje se da je ovo jedan od najvažnijih sastanaka na vrhu NATO-a još od završetka Hladnog rata, upravo zbog usvajanja novog strateškog koncepta. Naime, očekuje se da jedna od glavnih tema bude novi strateški koncept koji bi definisao Rusiju kao direktnu bezbednosnu opasnost za Alijansu. Prethodni strateški koncept usvojen je 2010. godine i tada je Rusiju označio kao "strateškog partnera".
Naime, generalni sekretar NATO-a ocenio je da je Rusija "odustala od partnerstva i dijaloga" koji je NATO "godinama pokušavao da uspostavi", a da je "brutalna invazija na Ukrajinu i otvoreno kršenje međunarodnog prava i potpisanih sporazuma NATO i Rusije", samo jedan od primera takvog ponašanja Moskve. Uoči samita stigla je i vest da će NATO povećati broj vojnika u visokoj pripravnosti sa oko 40.000 na više od 300.000.
Međutim, ono zbog čega je ovaj samit u fokusu je i odluka Švedske i Finske da, nakon napada Rusije na Ukrajinu, koji je izazvao geopolitičku promenu, podnesu zahtev za ulazak u NATO. Ipak, tu se isprečila Turska, koja još uvek blokira njihov pristup Alijansi. Kako je istakao predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, samit u Madridu nije konačan rok za dogovor sa Švedskom i Finskom.
Uoči početka glavnog susreta na samitu, oglasio se i Kremlj, ocenivši da je NATO "agresivan blok koji je stvoren radi konfrontacije".
Pitanje Švedske i Finske
Dve skandinavske države, Finska i Švedska, zvanično su u maju podnele zahtev, odnosno pisma, kojima se izjašnjavaju da su zainteresovane da se pridruže NATO-u i na ovaj način su definisale svoj novi geopolitički idenitet. Nakon predaje zahteva oglasio se generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg koji je rekao da će ova odluka bitno da utiče na svetsku bezbenost i okarakterisao je kao istorijski trenutak koji mora da se iskoristi.
Međutim, iako su posle ovog poteza stigle podrške članica kao što su Nemačka, Italija, Holandija, odmah se pojavila prva prepepreka za ove skandinavske zemlje, a to je Turska. Ankara je blokirala pregovore o pristupanju samo nekoliko sati nakon što su dve zemlje zvanično aplicirale za članstvo.
Povezane vesti
Kako se navodi u zaključku Međunarodne krizne grupe, malo je verovatno da će Turska jednostavno odustati od svojih zahteva upućenih Stokholmu i Helsinkiju, preneo je Euronews.
Naime, Turska zahteva da Švedska i Finska odobre zahteve za izručenje osoba koje traže turske vlasti. Takođe, Ankara je izrazila primedbe na njihove kandidature za članstvo, kritikujći nordijske zemlje zbog tolerisanja, pa čak,i kako se navodi, podržavanje terorističkih grupa.
profimedia, Pixabay
Govoreći pre odlaska na samit NATO u Madridu, gde će se sastati sa liderima nordijskih zemalja i Alijanse, turski predsednik je poručio da Švedska i Finska moraju da ispune očekivanja Ankare. Ipak, iz Turske su ranije naveli da ovaj samit nije krajnji rok ta odluku.
Finski predsednik Sauli Ninisto izjavio je danas da sada postoji nešto više međusobnog razumevanja između te zemlje i Turske. Uoči samita NATO u Madridu, Ninisto je poručio da nije ni optimista, ni pesimista kada je u pitanju ishod pregovora sa Turskom koji su u toku, prenosi agencija Rojters.
Švedska ministarska spoljnih poslova An Linde izjavila je da su pregovori koji imaju za cilj prevazilaženje prigovora Turske na nastojanja Švedske da se pridruži NATO postigli napredak, kao i da bi on mogao da dođe na aktuelnom samitu Alijanse u Madridu.
"Spremni smo za mogućnost da se nešto pozitivno desi danas, ali može potrajati i duže", rekla je Linde za švedske dnevne novine.
Istraživač Mati Pesu sa Finskog instituta za međunarodne poslove napisao je u ponedeljak da je donekle optimističan da se rešenje može naći, iako je primetio da su mnogi turski stručnjaci mnogo pesimističniji.
Povezane vesti
"Sastanak lidera u Madridu biće ključan. Pažnja koju će dobiti biće značajna. Erdoganova fleksibilnost može doneti mnogo dobre volje. Sastanak lidera u Madridu bez ikakvog rezultata narušio bi prestiž NATO-a", kazao je Pesu.
Mina Alander iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove iznela je svoja razmišljanja uoči samita u Madridu.
"Takav sastanak na visokom nivou je dobar, ali sumnjam da će doći do pomaka. Kao što sam već rekla, to bi bilo pozitivno iznenađenje, ako se desi", navela je Alander, piše Euronews.
Povezane vesti
Šta poručuju lideri?
Španija, čiji će kralj Felipe Šesti biti domaćin večere za lidere NATO, takođe, se zalaže za veći fokus Alijanse na južnom krilu kako bi se pozabavio migracijama i militantnim grupama u afričkom regionu Sahel.
Očekuje se da će lideri Australije, Novog Zelanda, Japana i Južne Koreje prisustvovati delu samita, te upravo prisustvo zvaničnika ovih zemlja treba da ukaže da je NATO prisutan svuda na svetu.
"Samit u Madridu biće ključan. Dogovorićemo novi strateški koncept koji če biti plan Alijanse za opasniji i nepredvidljiviji svet. Dogovorićemo i suštinsku promenu kada je reč o odbrani. Biće više snaga u stanju visoke pripravnosti. Pored toga, biće dogovoren i paket pomoći za Ukrajinu kako bismo im pomogli da se odbrane. Veoma je važno da nastavimo sa pružanjem podrške, zato što se Ukrajina sada suočava sa brutalnošću kakvu nismo videli u Evropi od Drugog svetskog rata. Potom, nadamo se da ćemo ostvariti napredak i u procesu pristupanja Finske i Švedske", rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg.
Španski premijer Pedro Sančez rekao je da će fokus biti na aktuelnim temama sa kojima se svet suočava.
"Na ovom samitu ćemo se fokusirati na pretnje sa kojima se trenutno suočavamo, ali i one sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti. Drugo, navešćemo koji su nam resursi raspoloživi kako bismo se suprotstavili ovim pretnjama. I treće, konsolidovaćemo Savez za koji je nakon Putinove invazije na Ukrajinu postalo još jasnije koliko je važan", naveo je Sančez.
Tanjug/ AP Photo/Manu Fernandez
Predsednik Francuske Emanule Makron istakao je da države članice NATO-a moraju da pošalju poruku jedinstva sa samita u Madridu.
"Poruka koju je potrebno poslati iz Madrida treba da bude o jedinstvu i snazi. Ovde je reč o bezbednosti evropskog kontinenta", rekao je Makron na sastanku G7 u Nemačkoj.
Makron je naveo da "ruski napad na ukrajinsku teritoriju ima jedan cilj - predaju Ukrajine", prenosi Rojters.
Francuski predsednik kazao je da će narednih nekoliko nedelja biti ključno u pogledu situacije sa usevima u Ukrajini i poručio da se zalihe moraju osloboditi pre ovogodišnje žetve.
Komentari (0)