Makronova "noćna mora": Izgubljena apsolutna većina otvara teško pitanje za francuskog predsednika - sa kim u savez?
Komentari20/06/2022
-16:33
Posle drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj, koalicija predsednika Emanuela Makrona imaće 245 mandata u skupštini, ali je izgubila apsolutnu većinu. Taj skor daleko je slabiji od očekivanog, a francuski mediji danas ocenjuju i da je ovakav rezultat "noćna mora" za šefa države koji je tokom kampanje pozivao Francuze da mu daju jasnu i ubedljivu podršku.
Raspored snaga u francuskom parlamentu zapravo će sada biti nešto drugačiji. Nova narodna ekološka i socijalna unija Žan-Lika Melanšona ima 131 mandat u parlamentu, a na trećem mestu je desničarski Nacionalni zbor Marin Le Pen sa 89 poslaničkih mesta. Tako se Makron samo dva meseca nakon što je osvojio svoj drugi predsednički mandat našao pred prvim velikim izazovom na unutarpolitičkom planu, a rezultati parlamentarnih izbora potvrdili su da će ovaj mandat biti drugačiji u odnosu na prvi i da se predsednik sada, kako piše BBC, suočava sa skupštinom koja ne može da mu garantuje prolazak njegovih reformi.
Za njegove rivale, pre svega Žana-Lika Melanšona, ovo je bilo "totalno razbijanje predsedničke stranke", ali sa druge strane francuska premijerka Elizabet Borne navodi da će njena vlada već od danas početi da radi na tome da obezbedi većinu u parlamentu i stabilnosti fracuske ekonomije.
Međutim, kako je za Euronews Srbija rekao Serđo Kantone, novinar iz Liona, biće to teški pregovori. Kako je on rekao, Francuska nije navikla na ovu vrstu sastava parlamenta, a Makron će, dodaje, najverovatnije morati da dobije glasove za svaku posebnu meru koju vlada želi da sprovede.
Raste podrška levici i desnici
Makron je, podsetimo, u aprilu postao prvi francuski predsednik u poslednje dve decenije koji je osvojio drugi mandat, pošto su se birači angažovali u nameri da krajnju desnicu drže izvan vrha vlasti. Ipak, on je pobedio u trenutku kada je Francuska duboko razočarana i podeljena zemlja u kojoj raste podrška populističkim partijama i na desnom i na levom političkom spektru, prenose agencije.
Francuski predsednik je tražio snažan mandat u kampanji koja se vodila pod uticajem rata u Ukrajini koji je ograničio snabdevanje hranom i energijom te doveo do rasta inflacije.
"Ništa ne bi bilo gore nego dodati francuski nered svetskom neredu", rekao je francuski predsednik pre drugog kruga glasanja, prenela je Hina.
Ono što je najviše šokiralo, kako piše Dojče vele, bio je slab odziv birača - 54 odsto Francuza, pre svega mladih, ali i onih iz siromašnijih društvenih slojeva, nisu želeli nikome da daju svoj glas. To je dva odsto više nego u prvom krugu. A oni koji su izašli na birališta, glasali su tako da nijedan politički blok nema većinu.
Međutim, stranka krajnje desnice Nacionalno okupljanje Marin Le Pen osvojila je istorijski uspeh i najveću zastupljenost ikada u Donjem domu parlamenta, dok će novi levičarski blok Nupes koji predvodi Žan-Lik Melanšon, predvoditi moćnu parlamentarnu opoziciju.
Melanšonov savez vodio je kampanju tražeći zamrzavanje cena osnovnih dobara, snižavanje granice za penzionisanje i zabranu otpuštanja radnika u kompanijama koje isplaćuju dividende. Prve procene su pokazale da Nupes nije uspeo da osvoji vladajuću većinu, no da je Makronu oduzeo istu te da će postati najveći opozicioni blok u parlamentu.
"Razbijanje predsedničke stranke je uspešno završeno", smatraju pristalice Melanšona i ukazuju da će posle prvog predsedničkog mandata obeleženog vladavinom koju je sam Makron upoređivao sa Jupiterovom, predsednik sada morati da se okuša u umeću izgradnje konsenzusa.
Opcije koje su pred Makronom
Makron je tokom kampanje najavljivao sindikalnu integraciju, podizanje starosne granice za odlazak u penziju i ubrizgavanje novog života u francusku nuklearnu industriju, ali sada, nakon parlamentarnih izbora nema utvrđenog scenarija kako će se odvijati politički život u Francuskoj, naveo je francuski "Le Mond".
Makronove opcije uključuju formiranje vladajuće koalicije ili predsedavanje manjinskom vladom koja mora da uđe u pregovore sa protivničkim političkim blokom, navodi Rojters i dodaje da bi ukoliko se ne postigne politički dogovor Francuska mogla da se nađe u političkoj paralizi.
Sa stotinak poslaničkih mesta manje, nekada nepobedivi šef države, piše BBC, biće prisiljen da pregovara sa opozicijom, najviše sa konzervativnim Republikancima (LR - osvojili 61 mandat). Kako je objasnio Kantone, postoje tri glavne grupacije, odnosno stranke koje imaju dobar rezultat, a nisu kompatibilne.
"Makronu će svakako biti potrebna podrška neke od ovih partija, Republikanci bi mogli da budu mogućnost, ali oni imaju problem opstanka. Ako pruže svu podršku i učestvuju u ovoj koaliciji sa partijom predsednika, rizikuju da nestanu na sledećim izborima. Najverovatnije će Makron morati da dobije glasove za svaku posebnu meru koju vlada želi da sprovede", istakao je on.
Na pitanje da li su Republikanci najizvesnija opcija, s obzirom na to da deluju i kao prirodni partneri, Kantone kaže da oni jesu kompatibilni sa socijalne i ekonomske tačke gledišta, ali je ovo, kako dodaje, pitanje političkog opstanka.
"A verovatno socijalne grupacije koje podržavaju Makrona i Republikance jesu donekle različite. Tradicionalni sektor ekonomije mogao bi da podrži republikance, na primer, kada govorimo o proizvodnji, malim i srednjim preduzećima, dok startapovi, finansijski sektor mogu da podrže Makrona. Ipak, kao što ste rekli, mogli bi da budu prirodni partneri, ali opet je tu problem političkog opstanka za republiknace. Boje se da ih predsednikov pokret ne apsorbuje, to je glavni problem", istakao je on.
Kako on kaže, do koordinacije između repubikanaca i predsednika Makrona moglo bi da dođe kada je reč o merama poput penzione reforme, fiskalne i poreske politike.
"Dele isti DNK sa te tačke gledišta. Opet, problem će biti u odnosima na primer sa Briselom, gde Makron pokazuje veliki ineters da ima jake veze sa EU i zanima ga jačanje EU možda Republikanci mogu biti konzervativniji, mogu imati želju za očuvanje specifičnosti Francuske kada je reč o Uniji prema njihovoj degolističkoj tradiciji", istakao je on.
Ipak, koalicija s Republikancima je malo verovatna - konzervativna stranka odbacila je danas mogućnost formiranja koalicije ili dogovora o saradnji sa centrističkim taborom predsednika Makrona.
"Ovaj stav je skoro jednoglasan", rekao je novinarima lider stranke Kristijan Žakob, prenosi Rojters.
Niko nije pobednik?
Ovakav izborni rezultat, inače, jedinstven je u novijoj istoriji Francuske. Poslednji put se tako nešto dogodilo 1988, kada je predsednik Žak Širak izgubio većinu u parlamentu, pa je morao da sarađuje sa socijalistima.
Sada je situacija takva da su u parlamentu četiri političke snage koje su uglavnom nepomirljive jedna prema drugoj, što konstruktivnu saradnju čini neverovatnom ili u najmanju ruku teškom. Predsednik Makron i njegova vlada mogu, doduše, da ostanu na vlasti, jer njih ne mora da potvrdi skupština, ali bez čvrstog partnera u skupštini, on će morati za svaki predlog zakona da traži neophodnu većinu. To znači da je izglasavanje svakog državnog budžeta postalo gotovo nemoguća misija, a to je dugoročno – nemoguće izdržati, piše Dojče vele.
Inače, francuska levičarska koalicija Nupes najavila je da planira da 5. jula podnese predlog za izglasavanje nepoverenja vladi francuskog predsednika Emanuela Makrona. Melanšon je pozvao i premijerku Francuske da ispoštuje tradiciju glasanja o poverenju pred novoizabranom Narodnom skupštinom.
Komentari (0)