Igre 
Mitovi i laži koji su doveli do propasti Ukrajine: Od Duha Kijeva i "gamechanger" oružja do nerealnog odnosa u gubicima
Komentari16/03/2025
-21:20
Posle više od tri godine rata Rusije i Ukrajine, medijski narativi u Evropi i SAD haotično su skakali sa jedne senzacije na drugu, ali su postulati "večne" podrške Kijevu i uverenje da će osloboditi celu teritoriju ostali konstantni još od prvih dana i nedelja invazije.
Dolaskom administracije Donalda Trampa na vlast u SAD, maksimalističke mantre i obećanja bezuslovne pomoći utihnuli su i zamenjeni insistiranjem na prekidu vatre uz priznavanje da nije realno da Ukrajina može da potisne rusku vojsku sa trenutnih linija fronta, što odražava i sporazumu o 30-dnevnom primirju iz Džede.
Čak i da u narednim danima bude uspostavljen trajni mir, on dolazi kasno za više od milion vojnika sa obe strane. Ova pre svega ljudska katastrofa posebno je upadljiva u mnogo manjoj Ukrajini, koja je prema rečima novog američkog državnog sekretara Marka Rubija, stradala u posrednom (proksi) ratu dve neklearne sile.
Moral ukrajinskih građana, ali prevashodno javnosti u zapadnim zemljama, podizale su medijske senzacije, herojski mitovi i potpuno lažne izjave, na čijim su krilima ukrajinski vojnici često samouvereno marširali u smrt, verujući da je neprijatelj mnogo slabiji, a oni mnogo jači nego što jesu.
Podizanje morala u vreme rata koristila je i Rusija, a ta pojava traje već hiljadama godina, međutim brzi medijski ciklus, posebno tabloida u Velikoj Britaniji zahtevao je svakodnevne bombastične priče, a Ukrajina je, za razliku od svog rivala, zavisila od pozitivne percepcije stranih javnosti kako bi opravdala pomoć koju dobija.
Tanjug AP/Ukrainian Emergency Service via AP
Čudesna "gamechanger" oružja
Ideja da je jedno zapadno oružje toliko dominantno i tehnološki napredano da će doneti momentalnu stratešku prevagu na čitavom bojištu beskrajno je ponavljana u medijima, od kojih mnogi u vlasničkoj strukturi imaju proizvođače oružja. Titula "gamechanger" koristila se da opiše svaki novi komad opreme prezentovan svetu u Ukrajini, da bi kasnije prešao na sledeće "čudo tehnike", a prethodno palo u zaborav. U praksi se pokazalo da ovo naoružanje daje Ukrajini šansu da se suprotstavi, ali da ne može da preokrene rat u njenu korist.
Prvo zapadno naoružanje za koje se govorilo da je donelo preokret u korist Ukrajine bile su američke anti-tenkovske rakete "Dževelin", isporučene još za vreme prvog Trampovog mandata, nakon snimaka zaseda u koje su upadale ruske oklopne kolone.
Povezane vesti
Sledeći su bili veliki turski jurišni dronovi "Bajraktar", koji su na kratko bili uspešni, ali su ubrzo oboreni, da bi bih brza evolucija ovog rata učinila skoro potpuno beskorisnim u poređenju sa mnogo manjim i jeftinijim samoubilačkim dronovima.
profimedia
Najveći uspeh ostvarili su američki višecevni raketni bacači "Himars" dometa 80 kilometara, koji su zbog visoke preciznosti i mobilnosti mesecima bili u stanju da zadaju udarce ruskoj vojsci bez dokazanih pretrpljenih gubitaka. Kao što biva sa svakim oružjem na bojnom polju, druga strana je počela da se prilagođava, od raspršivanja koncentracije trupa, preko elektronskog ometanja i unapređenja PVO sistema kratkog i srednjeg dometa, pa konačno do uništavanja samih baterija kroz veći broj izviđačkih dronova i bržu reakciju i koordinaciju među jedinicama.
profimedia
Samohodne haubice zapadnih zemalja, posebno francuski "Cezar", su u početku bile i preciznije i imale veći domet od ruskih, ali se ta razlika vremenom smanjivala. Na dominaciju neprijatelja u artiljerijskim duelima Rusija dugo nije mogla u potpunosti da odgovori sopstvenim samohodnim haubicama, mada je imala navođene granate "Krasnopol". Umesto toga je koristila kombinaciju izviđačkih dronova "Orlan" i samoubilačkih "Lanseta" da kompenzuje razliku u dometu, dok su se isporuke granata kalibra 155 milimetara u Ukrajinu sve više smanjivale zbog nedovoljnih proizvodnih kapaciteta na Zapadu.
Na kraju je cela artiljerijska trka donekle zaboravljena jer su obe strane počele masovno da koriste razne modifikacije FPV dronova, što je smanjilo utrošak municije.
Moderni zapadni tenkovi poput britanskih "Čelendžera 2", starijih verzija američkog "Abramsa" i nemačkog "Leoparda 2" bili su glavna uzdanica Ukrajine i njenih saveznika pred dugo najavljivanu ofanzivu u Zaporožju leta 2023. Ovi oklopnjaci su, u zavisnosti od opreme, 5-6 puta skuplji od skromnih ruskih T-72 i na papiru imaju impresivne performanse.
Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis, File
Međutim, nijedan od njih nije ratovao protiv moderne armije sa ekvivaletnim sposobnostima, niti su Ukrajinci imali godine iskustva neophodne da dostignu nivo uvežbanosti američkih tenkista iz rata u Iraku 2003. "Čelendžer" čak i nije bio u borbi, a "Leopard II" je imao problema sa starim sovjetskim anti-tenkovskim raketama kada ga je turska vojska koristila protiv Kurda.
"Abramsi" su se borili u nekoliko ratova na Bliskom istoku. U Iraku su lako uništavali T-72, ali ti modeli nisu imali ni približno opreme, poput modernih nišanskih i komunikacionih sistema, optoelektronske opreme, niti je njihova posada imala ruski nivo obuke. Takođe, "Abramsu" je ovaj put morao da se suoči sa dronovima, navođenim granatama "Krasnopolj", antitenkovskim raketama "Kornet" i helikopterima, pored drugih tenkova.
Povezane vesti
Rezultat su bila čuvena "groblja tenkova" u Zaporoškoj oblasti, a posebno kod sela Rabotine, gde su artiljerija, helikopteri i ručni raketni bacači, sudeći po snimcima bitaka, podjednako uspešno uništavali ukrajinska, sovjetska i zapadna oklopna vozila, kada bi se našli potpuno izloženi na ravnici. "Abramsi" su izbegli Zaporožje, ali su stradali na drugim frontovima, nekoliko njih su zarobljeni kao trofeji. Malobrojni "Čelendžeri 2" su mahom držani dalje od fronta i nisu imali naročiti uticaj, a potvrđen je gubitak samo jednog.
Svetli primer među zapadnim oklopnim vozilima bio je američki oklopni transporter "Bredli", koji nije bio toliko atraktivan medijima, ali je u brojnim snimcima pokazao da može "jedan na jedan" da uništi ruske ekvivalente BMP-2, BMP-3 i lakše BTR-80 na točkovima. "Bredli" se nije proslavio zbog "neuništivosti", ali je isporučen u dovoljno velikom broju da napravi razliku i pored gubitaka, dok su ukrajinske posade brzo ovladale njime.
Amerika i drugi saveznici isporučili su Ukrajini razne protivvazdušne sisteme, od kojih je američki "Patriot" bio najviše promovisan. Međutim, masovni vazdušni napadi Rusije dronovima, hipersoničnim i drugim raketama nastavili su se na teritoriji cele zemlje do danas, bez obzira na obaranje nekih ruskih aviona. "Patrioti" su često sami postajali meta, posebno raketa "Iskander", kada bi ih Ukrajina primakla liniji fronta da uhvati u zamku ruske avione. Veliki problem je i cena i brzina proizvodnje municije za ove sisteme. Jedna baterija košta oko milijardu dolara, a jedna raketa oko četiri miliona dolara, dok se mesečno proizvede 20 raketa. Imajući u vidu da Rusija koristi stotine raketa i dronova u talasima, kao i veliku površinu Ukrajine, nije realno očekivanje da "Patriot" preokrene situaciju.
Američke rakete "ATACMS" (zemlja-zemlja) i francusko-brotanske "SCALP/Storm Shadow" (vazduh-zemlja) korišćene su uspešno za napade na rusku Crnomorsku flotu, luke i raznu infrastrukturu na Krimu. Tačna godišnja proizvodnja SCALP/Storm Shadow i ATACMS raketa nije javno dostupna. Na osnovu istorijskih podataka, procene za 2025. su da je proizvodnja 100–200 za SCALP/Storm Shadow i 50–100 za ATACMS, što znači da Ukrajini brzo nestaju zalihe, takođe zato što se ruska PVO vremenom prilagođava, pa je potrebno sve više raketa da bi se ostvario cilj.
Američki avioni F-16 reklamirani su kao najnoviji "gamechanger", ali su veoma retko korišćeni, obično daleko u unutrašnjosti kako bi obarali dronove i rakete. Jedan F-16 se navodno srušio zbog prijateljske vatre dok je obarao rakete 26. avgusta prošle godine, dok je Rusija gađala hangare i aerodrome gde je verovala da su smešteni, tako da je moguće da je bilo gubitaka i na zemlji.
Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ignat kritikovao je sposobnosti nekada legendarnog, ali danas ipak zastarelog lovca, navodeći da oni nisu u stanju da se suprotstave ruskim Su-35 4+ generacije.
"Modeli koje ima Ukrajina ne mogu se takmičiti jedan na jedan u vazdušnoj borbi. Potreban nam je sveobuhvatan pristup pošto je ruski Su-35 relativno nov mlaznjak... Ovo uključuje vazdušnu odbranu na zemlji, sisteme za elektronsko ratovanje i idealno, radar u vazduhu. Takođe su presudni radari za naše avione i rakete vazduh-vazduh“, rekao je Ignat.
Američki vojni portal Military Watch Magazin navodi da ruski aviona imaju ogromnu prednost u odnosu na F-16.
"Uzimajući primarne senzore kao primer, radar sa elektronskim skeniranjem Irbis-E na Su-35 ne samo da je tehnološki dve decenije ispred po svojoj sofisticiranosti, već je i blizu pet puta veći od radara F-16 iz doba Hladnog rata, dok su stariji radari sa mehanički skeniranjem veoma ranjivi na bojnom polju 21. veka", navodi se u tekstu.
Treba napomenuti i da ruska vojska raspolaže ekvivaletnim naoružanjem, i to često u mnogo većem broju. Prednost u raketama je kvalitativna i kvantitativna jer zapadne zemlje nemaju hipersonične projektile, dok je sistem "Iskander M" kao pandan "ATACMS-a" moderniji i ima veći domet. Ni "Himars" nije jedinstven, jer Rusija koristi sistem "Tornado-S", sa veoma sličnim perfomansama na papiru.
Herojski mitovi
Legenda o "Duhu Kijeva", misterioznom pilotu koji je na početku rata iznad ukrajinske prestonice oborio brojne ruske avione, ozbiljno je shvatana u američkim i evropskim medijima sve dok sama Ukrajina konačno nije priznala da ova natprirodna pojava ne postoji.
Senzacija je trajala nedeljama, masovno su se prodavale majice, razni suveniri, pa čak i NFT-evi, a bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko je objavio fotografiju maskiranog pilota koji je za par sati navodno oborio šest avona.
Društvenim mrežama kružili su holivudski snimci bliske borbe u vazduhu, kakva je vrlo malo verovatna u modernim ratovima, da bi se ispostavilo da su napravljeni u "endžinu" PC igre "Arma 3".
Kada su poginulom pilotu Stepanu Tarabalki, društvene mreže i tabloidi nadenuli titulu "Duha Kijeva" Ratno vazduhoplovstvo Ukrajine objavilo je da to ne postoji i da je u pitanju samo "legenda o superheroju čiji su lik stvorili Ukrajinci".
Mnogi mediji su do poslednjeg trenutka promovisali legendu kao da je stvarnost, da bi se kasnije pravdali kako bi njeno opovrgavanje škodilo ukrajinskom ratnom moralu. Vilijam Alberki, direktor strategije, tehnologije i kontrole naoružanja Međunarodnog instituta za strateške studije, istraživačkog instituta sa sedištem u Londonu, rekao je svojevremeno da je mit o duhu osmišljen da podigne moral u zemlji, i da je za neko vreme uspeo. Sve to ne bi bilo moguće da su lažni snimci odmah bili razotkriveni.
Početak rata obeležila je legenda o herojima Zmijskog ostrva, maloj steni usred Crnog mora, donekle blizu Odese. Ukrajina je saopštila da su svi vojnici, tj. 13 graničara, poginuli tako što su odbili da se predaju, ruskom ratnom brodu koji ih je imao na nišanu.
Internet su opet preplavili mimovi i razna roba sa likom vojnika koji pokazuje srednji prst brodu i poručuje "Ruski brode, j*bi se".
Međutim, kasnije je potvrđeno da su graničari živi i da su se prosto predali, navodno zbog nedostatka municije. Neki od vojnika oslobođeni su u razmenama između Ukrajine i Rusije. Na primer, Roman Hribov, kome je pripisivana čuvena izjava oslobođen je 30. marta 2022. Dodatno, u novembru 2022, oslobođeno je još nekoliko vojnika koji su branili ostrvo.
Trenutno nije jasno da li su svi vojnici sa Zmijskog ostrva oslobođeni.
Bilo je mnoštva drugih manjih priča o herojskim delima običnih građana, a junaci su često bile bake. Neke su navodno trovale vojnike kolačima, pomagale ranjenicima i skrivale ih ruskih vojnika, hodale satima kako bi se spasile od bombi...
Međutim, jedna od njih je navodno teglom zimnice uspela da obori ruski dron. Legenda kaže da je Elena gađala mali dron sa svoje terase u Kijevu, prvo teglom šljiva (verovatno je u pitanju kompot), a zatim ga pogodila teglom paradajza (fale detalji, pa je verovatno u pitanju zeleni paradajz u turšiji). Takođe se pojavila verzija priče da su dronu "presudili" krastavčići.
Nije bilo materijalnih dokaza za ovo dostignuće jer je Elena medijima rekla da su ona i njen muž razbacali delove drona u nekoliko kontejnera jer su se plašili da on može biti lociran. Čak su navodno počistili i sve komadiće srče iz optike da "psi ne bi posekli šape"
Nerealno visoki ruski gubici i komične priče o nesposobnosti
Utisak da Ukrajina konstantno pobeđuje, uprkos tome što objektivno gubi velike bitke i komade teritorije, od početka rata održavali su mediji savezničkih država kroz navode o petostruko ili čak desetostruko većim ruskim gubicima, koje su kao činjenicu prenosili direktno iz Ministarstva odbrane Ukrajine, koja nema razloga da objavljuje istinu o gubicima, ne samo kao zaraćena strana, već i kao primalac strane pomoći.
Ako zanemarimo objave ruskih i ukrajinskih zvaničnika gotovo je nemoguće odrediti gubitke jedne i druge strane, kao najopsežniji projekat brojanja žrtava ostaje projekat Mediazona uz pomoć BBC-a, koji je na osnovu umrlica i drugih javno dostupnih podataka do kraja februara izbrojao nešto manje od 100.000 mrtvih.
Problem je u tome što BBC ne želi da otkriva ukrajinske gubitke jer je Velika Britanija u sukobu sa Rusijom, tako je moguće oslanjati se samo na anegdotalne dokaze i razne proračune. Opšte prihvaćena procena, koju je pominjao i američki predsednik Donald Tramp je da je ukupno poginulo više od milion vojnika, ali to ne znači da je među njima 900.000 Ukrajinaca.
Mediazona ne može da izbroji svaki ruski gubitak i daje procenu do 165.000 mrtvih, dok su Ukrajina u jednom trenutku hvalila da ima 1,1 miliona vojnika. Ne zna se koliko je to bilo tačno, ali se zna da se širom te zemlje vrši nasilna regrutacija i da se mnogi muškarci plaše da izađu iz doma ili rizikuju život kako bi pobegli preko granice.
Ruski predsednik Vladimir Putin je krajem prošle godine izjavio da 700.000 ruskih vojnika učestvuje u ratu, što ne znači da svi učestvuju u borbi, dok su ukrajinske obaveštajne službe tvrdile da ih ima 550.000.
Istovremeno u praktično svim izjavama ukrajinskog državnog i vojnog vrha pominje se višestruka ruska prednost u ljudstvu, ponekad čak i osamstruka, dok vojni izveštaji stalno govore o odbijanju ogromnih talasa ruske pešadije i mehanike.
Čak i pod pretpostavkom da su gubici približno isti i dalje je nejasno odakle Rusiji tolika prednost o kojoj ukrajinski zvaničnici pričaju, niti se zna gde je nestalo tih milion vojnika, da se sada razmatra smanjenje granice za mobilizaciju sa 25 na 18 godina.
Ni to ne znači da je većina njih dezertirala, poginula ili teško ranjena, pa je opozicioni ukrajinski portal Strana. ua pisao kako postoji velika korupcija u vojsci, pa je često od 100 ljudi na papiru prisutno samo 40. Neki ruski analitičari čak imaju teoriju da su priče o brojčanom stanju Ukrajinaca namerna dezinformacija, kako bi obmanuli rusku vojsku da misli da ih je mnogo manje.
Kako bi predstavile razorne posledice zapadnih sankcija na rusku vojsku u početku rata pojavile su se brojne priče o tome kako je ruska vojna industrija na izmaku snaga, da ne mogu da proizvedu dovoljno municije, te da im toliko fale čipovi ih vade iz veš mašina i frižidera. Ideja je bila da se Ukrajincima da snage da izdrže još malo, dok sankcije ne razore Rusiju unutra i nateraju je da prizna poraz.
Britansko ministarstvo odbrane čak je objavilo da nije isključeno da ruske mobilisane rezerviste šalju na ukrajinske rovove sa lopatama, nalik pričama iz Drugog svetskog rata da sovjetski vojnici koriste puške svojih palih saboraca jer nemaju svoje.
Nakon što su se pojavili prvi snimci zarobljenih ruskih tenkova, u britanskim medijima pojavile su se i procene da Ukrajina zapravo ima više tenkova nego pre rata, jer ih Rusija u tolikom broju donira. Ni taj put nije bilo moguće utvrditi tačan broj tenkova na obe strane, a pošto su koristili jako sličnu opremu, nije uvek bilo sigurno čija je oprema na snimcima.
Još jedna priča koja se do danas promoviše je da ruska vojska koristi "talase mesa", tačnije masovne pešadijske juriše za frontalne napade na utvrđene pozicije. Nije definisano šta znači "masovno", a po društvenim mrežama pojavljivali su se snimci ruskih vodova koji trpe teške gubitke u jurišima, posebno u Bahmutu, gde su obe strane stravično stradale.
Međutim, ni Ukrajinci ni Rusi ne vrše masovne pešadisjke juriše, nalik onima u Prvom svetskom ratu, sudeći po zaista brojnim snimcima bojnog polja. I jedna i druga strana preferira da rasprši trupe i napada sa manjim odredima, mada Rusi ponekad šalju kolone po desetak oklopnih vozila. Ruski plaćenici grupe "Vagner" su u Bahmutu modernizovali doktrinu urbanog ratovanja, potpuno integrisanu sa dronovima, i kamerama iz prvog lica snimali šta tačno rade.
U prilog talasima pešadije ne ide ni ruska prednost u artiljeriji, koja je dosta varirala i dostizala 5:1, mada je danas, procenjena na 1,5:1, uz to da obe strane sada daju prednost dronovima. Takođe, Rusija često koristi izuzetno razorne termobarične rakete da spale ukrajinske položaje pre juriša, dok pod prošle godine bacaju teške avionske bombe FAB od 250 kg do tri tone. Rezultat su potpuno preorana naselja u kojima Ukrajinci pružaju jači otpor ili uspevaju da odbiju inicijalne juriše.
Komentari (0)