Mađarska uvela vanredno stanje: Zašto je Viktor Orban povukao taj potez i kakva ovlašćenja dobija

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/05/2022

07:07

Mađarska uvela vanredno stanje: Zašto je Viktor Orban povukao taj potez i kakva ovlašćenja dobija - Copyright Tanjug/AP

veličina teksta

Aa Aa

Mađarska vlada proglasila je vanredno stanje zbog rata u Ukrajini. Mnoge u Evropi iznenadio je potez premijera Viktora Orbana koji je usledio samo nekoliko sati nakon što je parlament usvojio amandman na ustav kojim se sukob, rat ili humanitarna katastrofa u susednoj zemlji određuju kao razlozi za donošenje takve odluke.

Orban je u video-snimku kojim je najavio vanredno stanje rekao da rat u Ukrajini predstavlja opasnost za Mađarsku, fizičku bezbednost njenih građana, zalihe energije i finansijsku bezbednost porodica i ekonomije. On je nagalasio da je nova vlada odmah počela s radom uz poruku da još niko ne vidi kraj rata u Ukrajini.

"Svet je na ivici ekonomske krize. Mađarska mora da se kloni ovog rata i da zaštiti finansijsku bezbednost porodica", rekao je Orban i istakao da vlada, kako bi to učinila, mora da bude u mogućnosti da donosi odluke i reaguje brzo.

"Vanredno stanje, slično onom koje je uvedeno tokom pandemije, omogućiće vladi da brzo reaguje i da koristi sve metode na raspolaganju kako bi zaštitila Mađarsku i Mađare", naveo je Orban.

Pre toga je za usvajanje amandmana na ustav u parlamentu glasalo 136 poslanika, dok je 36 bilo protiv. Prema izmenama Ustava, specijalni pravni poredak može se uvesti u slučaju ratnog stanja, vanredne situacije ili postojanja opasnosti. Stanje opasnosti može biti proglašeno "ako se dogode ratni akti".

Oružani sukob uključuje sve oružane sukobe, uključujući građanski rat, dok humanitarna katastrofa podrazumeva svaku situaciju koja proističe iz rata ili oružanog sukoba, ili ako postoji bilo kakav drugi razlog, kao što su prirodne katastrofe zbog kojih je veliki broj ljudi u teškoj situaciji.

Prema obrazloženju predloga zakona, poseban pravni poredak može se isključivo uvesti ako razvoj događaja u susednoj zemlji ozbiljno utiče na Mađarsku u humanitarnom ili ekonomskom smislu, ili ako postoji realna mogućnost da se to dogodi.

Međutim, prvi potez Orbanove vlade naišao je na kritike organizacija civilnog društva. Kao piše EUobserver, nove mere znače da je vladi u Budimpešti dozvoljeno da donosi dekrete zaobilazeći parlament i suzbijajući kritiku.

Podseća se da je Viktor Orban i u prethodnim mandatima koristio specijalna ovlašćenja tokom migrantske krize i tokom pandemije kovida 19. "Stanje opasnosti" koje je uvedeno u Mađarskoj zbog pandemije kovida još uvek je na snazi i ističe u junu, a kritičari kažu da je to iskorišćeno da bi se ograničio pristup javnim podacima i da bi se sprečili lokalni referendumi.

Mađarski Helsinški odbor za ljudska prava navodi da sada vlada ima odrešene ruke da zaobiđe parlament dekretima. Međutim, ističu da hitne mere mogu da ostanu na snazi posle inicijalnog perioda od 15 dana samo uz podršku parlamenta, ali da je to formalnost jer Orban ima dvotrećinsku većinu. Navode i da je spektar oblasti u kojima mogu da se donose dekreti proširen.

Vanredno stanje u Mađarskoj je postalo stalno, ocenjuje Unija za građanske slobode. I ta organizacija napominje da Orban sada ima više ovlašćenja nego što je to uobičajeno i dodaje da mu je omogućeno da ograniči ili suspenduje svačija osnovna prava.

"Vlada je već koristila specijalne mere da postigne svoje ciljeve moći, i to nije bilo vođeno željom da se zaštite građani", navela je ta organizacija.

Orbanov potez naišao je na kritike i u Evropi. Poslanik Zelenih iz Nemačke u Evropskom parlamenu Danijel Frojnd predložio je radikalnu meru. On je rekao da Orban više ne bi trebalo da učestvuje na sastancima lidera EU dok se ne obnovi demokratija u Mađarskoj i to je napisao u pismu predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu.

Uvode se posebne takse

Dok traju polemike o njegovom potezu, Orban na svojoj Fejsbuk stranici objavio da će Mađarska obavezati banke, telekomunikacione kompanije, velike trgovinske lance, osiguravajuća društva, energetske i avio-kompanije da veliki deo svog ekstraprofita uplate u državni budžet.

Orban je rekao da će tokom ove i naredne godine na snazi biti posebne takse i dodao da će banke i kompanije koje ostvaruju ekstraprofit u teškoj situaciji u jeku rata u Ukrajini i rasta cena, morati da doprinesu troškovima jačanja mađarske vojske i finansiranju računa za energente mađarskih domaćinstava, prenosi Rojters.

Analitičari su za Rojters naveli da bi investitori mogli da se pripreme za posebne poreze, znajući da vlada ne voli direktno da udara na džep građana. Međutim, analitičar KH banke Dejvid Nemet navodi da, ako banke i kompanije prenesu deo tereta na mušterije tako što će da povećajui cene, to će se završiti tako što će građani ipak da plate deo tog poreza.

Uvođenje vanrednog stanja u Mađarskoj je izazvao veliku pažnju i u susednoj Hrvatskoj. Jutarnji list ističe da je vanredno stanje u Mađarskoj proglašeno u trenucima dok se u Evropskoj uniji vode razgovori o šestom paketu sankcija koji bi podrazumevao embargo na uvoz ruske nafte, čemu se Mađarska protivi jer je od nje zavisna.

Međutim, kako piše Jutarnji, više članica EU dele slične rizike kao Mađarska, ali se nijedna tako ne ponaša. Analiziraju se razlozi za uvođenje vanrednog stanja, a taj medij ističe da postoje tri opcije šta bi to moglo da znači.

Prva je da Orban želi da nastavi energetski biznis sa Rusijom jer od toga Mađarska i njeni oligarsi imaju veliku korist. Druga opcija je da Orban prikazuje Mađarsku kao kolateralnu štetu sankcija prema Rusiji i da insistira da EU nadoknadi sav trošak. A treća je, kako piše Jutarnji, Orban nema jasnu viziju, pa pokušava da igra i na prvu i na drugu opciju, računajući da će se u jednom trenutku prikloniti onoj koja bude optimalna.