Finska i Švedska predale prijave za članstvo u NATO: Koji su dalji koraci na tom putu i da li postoje prepreke

Dve skandinavske države, Finska i Švedska, zvanično su podnele zahtev, odnosno pisma, kojima se izjašnjavaju da su zainteresovane da se pridruže NATO-u i na ovaj način su definisale svoj novi geopolitički idenitet. Nakon predaje zahteva oglasio se generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg koji je rekao da će ova odluka bitno da utiče na svetsku bezbenost i okarakterisao je kao istorijski trenutak koji mora da se iskoristi.

"Toplo pozdravljam zahteve Finske i Švedske za ulazak u NATO. Vi ste naši najbliži partneri, a vaše članstvo u NATO će povećati našu zajedničku bezbednost. Alijansa smatra da bi je pristupanje Finske i Švedske uveliko ojačalo u Baltičkom moru", rekao je Stoltenberg novinarima nakon što je dobio pisma ambasadora dve zemlje sa zahtevom za pridruživanje Alijansi, prenosi AP.

Podrška stiže i iz Nemačke, čija je vlada dala danas zeleno svetlo ovim povodom. Ministar pravde te zemlje Marko Bušman takođe je pozdravio ovu odulku.

"Posvećeni smo da pristupni proces bude brz", rekao je Bušman, prenosi Rojters.

O mogućem prijemu ove dve zemlje oglasili su se i iz Rima, rekavši da podržavaju ulazak Švedske i Finske što pre je moguće, izjavio je premijer Italije Mario Dragi nakon susreta sa premijerkom Finske u Rimu. Podrška je stigla i iz Holadije, a ministar odbrane ove zelje rekao je da nameravaju da inteviziraju vojnu i bezbednosnu saradnju sa ovim zemljama, prenosi RIA.

Inače, švedska premijerka Magdalena Anderson koja je ranije najavljivala aplikaciju za zahtev za članstvo rekla je da je plan da sa Finskom ide "ruku pod ruku" na tom putu. 

Tanjug/AP/Fredrik Persson/TT News Agency

Međutim, prve prepreke za Švedsku i Finsku na putu ka članstu u Alijansi stižu iz Turske. Dojče vele je javio da je Ankara blokirala pregovore o pristupanju samo nekoliko sati nakon što su dve zemlje zvanično aplicirale za članstvo. 

Prema izjavama koje su stizale proteklih nekoliko dana moglo se zaključiti da je turski predsednik iznenadio Redže Tajip Erdogan iznenadio NATO članice i dve nordijske zemlje rekavši da su Finska i Švedska "zemlje domaćini mnogim terorističkim organizacijama".

Zbog toga, ostaje veliki zadatak za NATO članice da "omekšaju" stav Turske, i sasvim je izvesno da će se pregovori o tome voditi u narednom periodu. 

Kako izgleda procedura i šta sledi?

Od 1949. godine članstvo u NATO-u povećalo se sa 12 na 30 zemalja kroz osam rundi proširenja, piše na njihovom sajtu. U Alijansi ističu da je članstvo "potencijalno otvoreno za sve evropske demokratije koje su spremne da dele iste vrednosti i sve obaveze u okviru organizacije". Zbog toga i postoji "politika otovrenih vrata" koja se zasniva se na članu 10 osnivačkog ugovora. To znači da svaku odluku koja podrazumeva da se neka zemlja pozove i pridruži alijansi se donosi na osnovu konsenzusa svih članica. 

Zemlje koje su izjavile da su zainteresovane za pridružvanje dobijaju i poziv da se uključe u "Intevizirani dijalog" sa NATO-om. Takođe, zemlje kandidati mogu da budu pozvane da učestvuju u MAP (Akcoini plan za članstvo) kako bi se pripremile i pokazale svoju sposobnost za ispunjenje obaveza budućeg članastva. Međutim, na sajtu NATO-a piše i da prisutovanje MAP-u ne garantuje i samo članstvo. Naime, kako navode, zemlje koje teže da se pridruže moraju da pokažu da su u poziciji da unaprede principe Vašingtonskog sporazuma iz 1949. godinu i da na taj način doprinesu bezbenosti evroatalnskog područja. Od njih se konkrtno očekuje da ispune određene političke, ekonomske i vojne kriterijume koji su navedeni u Studiju o proširenju iz 1995. godine.

Da bi bili razmatrani za buduće članstvo, zemlje kandidati trebalo da ispune pet uslova: treba da podržavaju demokratiju koja uključuje tolerisanje različitosti, da napreduju po pitanju tržišne ekonomije, vojna snaga treba da bude pod čvrstom civilnom kontrolom, da budu dobri susedi i da poštuju suverenitet van svojih granica i treba intezivno da rade na kompatibilnosti sa NATO snagama

U svakom sluačju, presudnu ulogu za prijem u članstvo igra koncenzus država-članica, pošto odluka mora da bude ratifikovana u njihovim parlamentima. 

Kakvi će biti potezi Rusije?

Kao što je i bilo očekivano, u Rusiji ne gledaju pozitivno na pridruživanje Švedske i Finske Alijansi. U subotu je pres služba Kremlja saoštila da je Putin rekao finskom predsednku da bi odustajanje od nesvrstanosti bila "greška jer nema pretnji po njihovoj bezbednosti". U ponedeljak je izgledalo da je Putin pirhvatio neizbežno rekavši da Rusija nema problema sa Finskom i Švedskom i da " u tom smislu ne postoji neposredna pretnja Rusji od proširenja NATO-a na ove zemlje", preneo je Rojters.

U svakom slučaju za širenje NATO-a Putin je okrivio zapad i rat u Ukrajni. Tuomas Forsberg stručnjak za međunarodne odnose i direktor Helsinškog kolegijuma za napredne studije rekao je za Vox da ovu odluku pre svega Finske, Rusija doživaljava kao neki vid izdaje.

Tanjug/AP/Olivier Matthys

Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose u razgovoru za Eruonews Srbija kaže da će zahtev ovih dveju zemalja dovesti do redefinisanja bezbednosne slike u Evropi, ali i to da je odluka iznenađujuća za sve, pošto su u pitanju zemlje koje su poznate po neutralnosti. U svakom slučaju, ona pak smatra da neće doći do većih ekalacija sukoba na granici Finske i Rusije.

"Sudeći po prvim reakcijama, pre svega razgovora Putina sa finskim predsednikom ali i izjavama zvaničnika, veće reakcije neće biti. Zapravo ne na onaj način i sa posledicama koje bi u ovoj fazi mogle da dovedu do nekih kriznih situacija. Vrlo je značajna izjava ministra Lavrova koji je rekao da su Švedska i Finska već na visokom nivou bile uključene u aktivnosti NATO-a i to preko partnerstava", smatra Latinović.