Igre 
Pet ključnih tačaka Makronovog predloga za "evropsku političku zajednicu"
Komentari12/05/2022
-19:31
Nedugo nakon predsedničkih izbora u Francuskoj, Emanuel Makron, koji je obnovio mandat, izneo je pred Evropskim parlamentom predlog koji bi mogao da donese najveće izmene u strukturi Evropske unije u poslednjih nekoliko decenija.
Predlog francuskog predsednika podrazumeva novu političku uniju, u kojoj bi zemlje koje zvanično nisu članice EU, poput Ukrajine, pa čak i Velike Britanije koja je nedavno izašla iz te zajednice, mogle da razvijaju dublje veze iako nemaju EU članstvo.
Ide koja je podigla prašinu u evropskoj, ali i regionalnoj javnosti, naišla je u startu na neodobravanje druge moćne evropske članice, Nemačke. Šta ona zapravo podrazumeva i da li je ostvariva?
1. Šta podrazumeva Makronova ideja?
Govoreći zajedno sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, Makron je rekao da "moramo pronaći neku političku formu koja omogućava da se 'priključe' Evropi neke države koje dele iste vrednosti i geografski položaj". Kako je istakao, cilj je da se zajednički izgradi politička koordinacija, verovatno u nekim oblicima solidarnosti kada je u pitanju bezbednost, što ne bi bilo isto kao NATO. Takođe, Makron je istakao i važnost saradnje u oblasti energetike.
"Sada moramo da započnemo političke konsultacije i, kao što ste primetili, možda je to takođe jedan način da se ponovo dobiju stabilnost i neka vrsta saradnje koja bi uključila zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva, koje je odlučilo da napusti EU, ali bi mogli imati svoje mesto u novoj političkoj zajednici", rekao je Makron.
Ovakva ideja predstavlja veliku promenu u politici Evrope, a naročito Francuske koja već godinama pokazuje određeni stepen odbojnosti prema daljem proširenju Evropske unije.
Makronov plan za evropsku političku zajednicu bio bi na mnogo načina suprotan ideji Evropske unije, odnosno, potpunoj odanosti zakonima EU, i u slučaju da ovaj Makronov predlog zaživi, vlade onih zemalja evropskih zemalja koje nisu tako čvrsto vezane sarađivale bi samo po "dubljim pitanjima" poput odbrane ili oporezivanja.
Tanjug AP/Pascal Bastien
Povezane vesti
"Moglo bi se reći da su Šengen i evrozona primeri Evrope 'u dve brzine'. To nije isto kao Makronova ideja, koja bi podrazumevala širi krug zemalja koje nisu EU članice, a sarađivale bi sa EU o određenim pitanjima iako nisu članovi EU institucija. To bi podrazumevao Makronov predlog, i to bi se odnosilo na Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju, možda i na UK, kao i na druge zemlje", rekla je za Euronews Kamino Mortera-Martinez iz Centra za evropsku reformu.
2. Zašto baš sada?
Makronov predlog došao je u okviru njegovog govora za Dan Evrope, i ima simboliku zbog toga što je u pitanju praznik kojim se obeležava početna tačka političke i ekonomske integracije kontinenta.
Mada prvi mandat Makrona na čelu Francuske nije doneo velike promene kada je u pitanju Evropska unija, rat u Ukrajini promenio je perspektivu mnogih evropskih zemalja, pa je tako ponovo počelo da se intenzivno govori o proširenju bloka. Nekoliko zemalja je predalo zahteve za članstvo, a među njima prednjači Ukrajina, čiji predsednik Volodimir Zelenski od početka rata vrši pritisak na evropske lidere da se ubrza proces priključenja Ukrajine EU.
Međutim, zahtevi Ukrajine, Gruzije i Moldavije su odbijene na samitu održanom u martu, a i sam Makron je rekao da Ukrajina neće skoro biti članica EU, dodajući da će "proces pristupanja trajati nekoliko godina, a verovatno i decenija".
Pored ovih zemalja kojima je zahtev za brže članstvo odbijen u martu, i nekoliko država na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, godinama ili decenijama čekaju da se priključe Evropskoj uniji.
Tanjug/AP/Adam Schreck
Upravo zahvaljujući tome što želi da stvori jaču evropsku zajednicu a da pri tome na putu ne stoje dugi i mučni procesi priključenja Evropskoj uniji, Makron je i predložio ovu novu vrstu "evropske političke zajednice".
Pored toga, još jedan od razloga za Makronov predlog mogla bi da bude i frustracija time koliko sporo se odluke u okviru EU donose, a najbolji primer za to je Mađarska koja trenutno blokira šesti paket EU sankcija Rusiji zbog toga što nije saglasna sa predlogom naftnog embarga.
Povezane vesti
3. Kako bi to moglo da se odnosi na Zapadni Balkan?
Iako Makronu u fokusu nije bio Zapadni Balkan već Ukrajina, pitanje koje ostaje jeste šta će biti sa zemljama u reginu od kojih su neke već godinama u procesu otvaranja i zatvaranja poglavlja. Srbija i Crna Gora, podsetimo, najdalje su otišle u svojim pristupnim pregovorima, dok Severna Makedonija i Albanija dugo čekaju da se pomere sa mrtve tačke.
Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove rekao je za RTS da u Makronovom konceptu ima i dobre i loše vesti - pozitivno je što to omogućava dijalog o novim modalitetima saradnje sa državama koje do sada nisu imale jasnu evropsku perspektivu, a to su države članice Istočnog evropskog partnerstva - Gruzija, Moldavija i Ukrajina, a što se tiče Zapadnog Balkana stvari ostaju nedefinisane. Na pitanje da li ovo znači "ne" za određeni rok Zapadnom Balkanu da se učlani u EU, Novaković kaže da mu se čini da je ovo probni balon koji lansira predsednik Makron, što je on imao i prilikom prvog mandata kada je predlagao Evropu u dve brzine.
Sa druge strane, Milena Lazarević iz Centra za evropske politike naglašava za Euronews Srbija da kada se bude video konkretniji predlog te Evropske političke zajednice, moći će bolje da se proceni i njen uticaj na evropsku integraciju Srbije i regiona. Za sada, kako dodaje, jasno je da perspektiva članstva za region ovim nije eksplicitno narušena jer je Makron potvrdio da proces pristupanja ostaje putanja za Balkan.
Nakon što je Makronov predlog odjeknuo, kako u domaćim, tako i u zapadnim medijima, u brojnim naslovima ova ideja okarakterisana je kao "utešna nagrada" za zemlje nečlanice.
Na pitanje da li je to tako, Maja Kovačević, profesorka na Fakultetu političkih nauka, za Euronews Srbija kaže da zavisi kako se posmatra.
"Ja mislim da može da se posmatra i sasvim drugačije, jer ono što je važno u savremenim evropskim odosima jeste da postoji forum u okviru kojeg je moguće i neophodno da svi budemo za istim stolom. Ovakva jedna inicijativa, pod uslovom da bude ostvarena saglasnost o njenom strateškom dometu, mogla bi da bude korisna. Međutim, pitanje je zaista da li može da dođe do razvoja neke strateške ideje - ako do nje ne dođe onda će to biti utešna nagrada u kojoj EU pruža forum zemljama nečlanicama da budu prisutne i konsultovane u određenim pitanjima", rekla je Kovačević.
4. Ko se protivi?
Ipak, Markonova ideja nije naišla na automatsko odobravanje. Kako piše Dojče vele, nemački kancelar Olaf Šolc je nakon sastanka sa Makronom na konferenciji za novinare izričito rekao da ideja o evropskoj političkoj zajednici ne bi smela da dovede do toga da se odustane od "evropske perspektive" zemalja Zapadnog Balkana, odnosno da im se onemogući ulazak u Evropsku Uniju.
I specijalni nemački izaslanik za Zapadni Balkan Manuel Saracin poručio je da se Nemačka zalaže za punopravno članstvo zemalja Zapadnog Balkana, a protiv ideje, kako je rekao "drugorazrednih članova EU".
"Jasno je da ovo ne sme i da nas neće zaustaviti u onome što smo počeli, odnosno sa procesima pristupanja Evropskoj uniji na kojima smo tako dugo radili. Ovo je posebno važno za Zapadni Balkan, o čemu smo već razgovarali. Mnogo tamošnjih zemalja je stiglo daleko u pripremama i napravili su neke hrabre odluke. Ova hrabrost mora da se nagradi u nekom trenutku", rekao je Šolc.
Tanjug/AP//Markus Schreiber
On je dao primer Severne Makedonije, koja, kako je rekao "ima hrabre političke lidere koji su se usudili da povuku poteze kako bi omogućili početak procesa pristupanja", i rekao da takva hrabrost ne sme da bude izneverena.
5. Koje su šanse da Makronova ideja zaživi?
Da bi Makronova ideja o evropskoj političkoj zajednici zaživela, verovatno bi prethodno trebalo da dođe do izmena kada su u pitanju Evropski ugovori. Za takvo nešto, čini se, nema velikih šansi.
Pre nekoliko dana, 13 zemlaja, uključujući Dansku, Sloveniju, Bugarsku i Švedsku, potpisalo je dokument kojim se odbija ideja promene ugovora, i saopštili su da "ne podržavaju nesmotrene i preuranjene pokušaje da se pokrene proces za promenu ugovora".
Kako Kovačević smatra, Makronova ideja ima strateški potencijal, ali je veliko pitanje koliko će biti moguće da ona bude sprovedena u delo.
Lazarević, slično tome, dodaje da nije samo pitanje da li će se sa idejom saglasiti Nemačka koja je sada u fokusu, već i brojne druge države članice koje se protive i daljoj internoj reformi EU.
"Očekujem da će protiv ove ideje biti i istočne države članice EU koje se veoma snažno zalažu za pravu perspektivu članstva za Ukrajinu. Naravno, đavo je uvek u detaljima, tako da će puno zavisiti od sposobnosti francuskih kreatora politike da razviju rešenje koje uvažava interese i brige različitih strana i okupe kritičnu masu za pokretanje jedne ovakve nove tvorevine u Evropi", istakla je ona.
Komentari (0)