Igre 
Ključni trenutak kampanje u Francuskoj: Makron i Le Pen zauzimaju pozicije pred TV debatu iz potpuno različitih uglova
Komentari20/04/2022
-17:01
U drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj svoje snage po drugi put odmeriće centrista i aktuelni predsednik Emanuel Makron i liderka krajnje desnice Marin le Pen. Iako će ovaj susret biti repriza 2017, pred televizijsku debatu dvoje rivala koja bi mogla da bude ključna za birače, razlika između njih dvoje, kako se čini, manja je nego ikad. Današnji susret biće prilika da oboje još jednom Francuskoj predstave svoje programe, a oni, u najmanju ruku, prikazuju i dve vizije buduće Francuske.
Kampanja dvoje predsedničkih kandidata prošla je mirno, međutim, u nešto drugačijem tonu nego ranije jer je pažnju javnosti okupirala situacija u Ukrajini. Baš zbog toga i svog diplomatskog angažovanja, Makron nije imao mnogo vremena da se bavi samom kampanjom u svojoj zemlji, ali bez obzira na to, poruke koje su poslale dve strane jasno pokazuju da su njihove politike na dva pola kada je reč o tome kako vide Francusku, ali i o tome kakvu ulogu ima Francuska unutar Evrope.
Televizijska debata koja je održana 2017. godine verovatno je bila i jedna od najdinamičnijih do tada. Dvoje kandidata razmenilo je i neke teške reči, ali, kako su ocenjivali analitičari, nakon ovog duela bilo jasno da je Makron bio nadmoćniji. To je na kraju zaista i pokazao rezultat pa je u finalnoj borbi Makron ondeo oko 66 odsto glasova birača. Rezultat bi, međutim, 24. aprila mogao da bude mnogo neizvesniji pa je večerašnji duel verovatno najvažniji trenutak kampanje do sada.
Ono što je sigurno pred debatu, to je da će ona svakako biti dinamična. Ne samo da Makron i Le Penova imaju drugačije planove kada je reč o ekonomskoj politici ili ekologiji, već je ishod izbora izuzetno važan i za budućnost Evropske unije u kojoj se Makron istakao kao jedan od lidera. Kako je i sam predsednik rekao, ovi izbori su i "referendum o Evropi". Međutim, nije sve samo u politici koju njih dvoje nude, već i u "prelivanju" glasača onih kandidata koji su svoju trku završili u prvom krugu. U tom smislu i dalje nije u potpunosti izvesno kome će to svoju naklonost dati glasači lidera krajnje levice Žana Lika Melanšona.
Ekonomski planovi
Epidemija koronavirusa, a potom i rat u Ukrajini doveli su Evropu, ali i ostatak sveta, u neizvesnu ekonomsku situaciju. Ovaj problem, predvođen krizom u snabdevanju energentima, bio je svakako jedna tema koja je okupirala kampanju. Ključne stvari koje su pomenute u programima kandidata svakako su one koje se tiču povećanja penzija i generalno troškovima života, na šta je posebnu pažnju obratila Le Pen.
Kako piše BBC, liderka Nacionalnog zbora obećala je niz mera za smanjenje troškova života. Ona, na primer, želi da ukine porez na dohodak za sve mlađe od 30 godina, da smanji PDV na gorivo sa 20 na 5,5 odsto i da ga zapravo ukine u potpunosti na još stotinu stvari. Le Penova takođe želi da podstakne preduzeća da povećaju plate za 10 odsto, te da prosvetnim radnicima plate u narednih pet godina rastu za po tri odsto.
Makron, sa druge strane, kaže da je vlada već potrošila milijarde evra na ograničavanje računa za energiju i predlaže da bi poslodavcima trebalo dozvoliti da zaspolenima daju neoporezvane bonuse do 6.000 evra. On takođe želi da poveća plate nastavnika, ali u zamenu za dodatne odgovornosti, a spreman je i da ukine TV pretplatu.
Povezane vesti
Veća razilaženja između njih dvoje tiču se penzija. Naime, Makron se založio za podizanje starosne granice za penziju sa 62 na 65 godina. Ali njegova politika nije naišla na odobravanje kod glasača, posebno na levici, te je nagovestio da bi umesto toga granica mogla da bude podignuta na 64. Takođe je obećao da će povećati minimalnu državnu penziju sa 950 evra na 1.100.
Le Penova, mađutim, starosnu granicu za odlazak u penziju želi da zadrži na 62, iako kaže da bi svako ko je počeo da radi sa 20 mogao da se penzioniše sa 60. Ona takođe želi da podigne minimalnu državnu penziju na 1.000 evra, što je nešto niže od onog praga koji želi Makron.
Evropa i NATO
I kao što je već više puta pomenuto, tema koja je monopolizovala javnu debatu u prethodnom periodu svakako je bila Ukrajina. Iako je Marin le Pen kritikovala rusku invaziju, njeno oslanjanje na Rusiju za bankarske kredite njenoj stranci i njeni prijateljski odnosi sa Vladimirom Putinom nisu zaboravljeni. Le Penova takođe nije obožavateljka ni NATO saveza, a veruje i da bi posle rata trebao da dođe do "strateškom približavanja NATO i Rusije".
Makron je, međutim, igrao ključnu diplomatsku ulogu u ratu, a uz to Francuska trenutno i predsedava Evropskom unijom. To je prvobitno išlo u njegovu korist, ali je kasnije i sam potvrdio da nije bio u potpunosti fokusiran na kampanju, organizujući prvi veliki miting tek osam dana pre prvog kruga izbora.
Tanjug/AP/Thibault Camus
Makron, poznati branilac takozvanog "evropskog projekta", vidi poziciju svoje zemlje u ovom bloku kao izvor snage za Francusku i želi da to tako i ostane. Samim tim, pitanje izbora francuskog predsednika pod budnim okom posmatraju i zvaničnici iz Brisela.
"24. aprila možemo da napravimo izbor nade. Možemo da napravimo izbor i Francuske i Evrope zajedno!", rekao je Makron posle prve runde. Međutim, u odnosu na pre pet godina, entuzijazam nije isti, piše Euronews.
Istraživać na Univerzitetu Libre u Briselu Kristof Sente kaže da je to zbog potrebe da privuče glasove evrospektične krajnje levice.
Povezane vesti
"Mislim da mora da uzme u obzir logiku druge runde, koji pretpostavlja prenos glasova, posebno onih krajnje levičarskog kandidata Žana Lika Melanšona. Tako da, evrposkepticizam nije samo na strani krajnje desnice, raširen je i na levici. U svojim poslednjim govorima pozvao je na okupljanje socijaldemorata i neogolista, dakle ne baš strastvenih evropskih federalista", rekao je on.
Marin le Pen sa druge strane želi da povrati ono što naziva francuskim suverenitetom. Ranije je to uključuvalo napuštanje EU i ukidanje valute evra, ali je od tada svoje stavove nešto izmenila.
"Vratiću francuski suverenitet u svim oblastima, što znači slobodu za francuski narod da sam odlučujuje i brani svoje interese", rekla je Le Pen.
Povezane vesti
Uprkos pokušaju da svoju politiku učini prijatnijom biračima, njen program je i dalje duboko evroskeptičan, a njena partija Nacionalni zbor nastavlja da se protivi evropskim obavezama Francuske, što je nešto što će zabrinjavati Brisel.
"Marin le Pen dovodi u pitanje određene obaveze Francuske i razmatra, na primer, ponovno uspostavljanje graničnih kontrola robe, čime bi se ponovo nametnule francuske granice u okviru jedinstvenog tržišta, što se ne može desiti, suprotno je ugovorima. I njena migraciona politika bi takođe bila u oštroj suprotnost sa evropskim obavezama i partnerstvima sa drugim državama članicama", rekao ej Erik Moris, šef briselske kancelarije Fondacije Robert Šuman za Euronews.
Imigracija i bezbednost
A baš to pitanje migracije je nešto po čemu je Le Pen možda i najpoznatija širom Evrope. Ona želi referendum kada je reč o imigracijama, sa striktnim planovima za ulazak u zemlju i dobijanjem državljanstva. U okviru ovog kontroverznog predloga ona takođe želi i da francuski državljani dobiju smeštaj i socijalne usluge pre stranaca. Pre ovog bila je takođe i za održavanje referenduma o smrtnoj kazni, pre nego što je shvatila da je to "protivustavno". Makron ju je optužio za autoritarno odstupanje i nepoštovanje ustava.
Le Penova takođe želi da zabrani da žene nose marame na javnim mestima. Ona veo naziva "uniformom" koju nameću ljudi sa radikalnom vizijom islama. Podsetimo, Francuska ima najveću muslimansku populaciju u zapadnoj Evropu, a pošto je oko 69 odsto u pravom krugu glasalo za Melanšona, muslimanski glasovi mogli bi da igraju važnu ulogu u drugom krugu.
Makron ne planira promene kada je reč o ovom pitanju i jasno je stavio do znanja da se protivi politici svoje rivalke.
Ekologija
Le Pen nije baš najpoznatija po svojim "zelenim" stavovima. Ne samo da želi da Francuska prestane da pravi vetroturbine, već želi i da demontira one koje već postoje. I ona želi da ukine subvencije za obnovljivu energiju, želi i da zabrani uvoz hrane koja ne zadovoljava francuske standarde.
Makrona je već posle prvog kruga podržao kandidat zelenih Janik Žado. On želi da Francuska bude prva velika članica EU koja je prestala da koristi ugalj i gas i obećao je izgradnju šest novih nuklearnih elektrana. On je takođe nazvao plan Marin le Pen da ostavi po strani obnovljivu energiju "potpunom zabludom".
Tanjug/AP/Daniel Cole
U pokušaju da uoči drugog kruga predsedničkih izbora privuče mlade levičarske glasače, predsednik Francuske Emanuel Makron zaigrao je upravo na kartu ekologije, rekavši da je njegov cilj izgradnja zelene ekonomije, dok je protivkandidatkinju Marin Le Pen nazvao "klimatskim skeptikom".
Govoreći na predizbornom skupu u Marselju, Makron je rekao da građani 24. aprila treba da naprave "civilizacijski izbor" i obećao da će od Francuske napraviti "veliku naciju koja štiti životnu sredinu", preneo je Politiko.
Bilo je uočljivo da se Makron sve vreme obraćao manje svojim, a više biračima levičara Žana Lika Melanšona, koji je kampanju uglavnom zasnivao na pitanjima zaštite životne sredine i u prvom krugu je dobio 22 odsto glasova.
On za sada nije pozvao svoje birače da u drugom krugu glasaju za Makrona, ali im je poručio da Le Penovoj ne daju nijedan glas.
Ispitivanja javnog mnjenja za sada pokazuju da 41 odsto Melanšonovih birača uopšte neće glasati u drugom krugu, 37 odsto je spremno da podrži Makrona, a 22 odsto Le Pen.
Televizijska debata zakazana je za 21 sat po srednjevropskom vremenu.
Komentari (0)