Komemoracija u Mauthauzenu ove godine bez Rusa i Belorusa: Učešće nije u saglasnosti sa zakletvom preživelih logororaša

Ovogodišnja komemoracija povodom godišnjice oslobađanja nekadašnjeg koncentracionog logora Mauthauzen biće održana bez zvaničnih delegacija iz Rusije i Belorusije.

Mauthauzen komitet će uputiti pismo ambasadorima Rusije i Belorusije sa željom da zvanične delegacije iz ove dve zemlje ne učestvuju na komemoraciji 15. maja, saopšteno je iz te organizacije.

U vezi sa tim su se dogovorili Mauthauzen komitet Austrije, Međunarodni Mauthauzen komitet i Memorijalni centar.

Humanitarne organizacije, preživeli i njihovi potomci iz Rusije i Belorusije biće, kako je najavljeno, pozvani da dođu na komemoraciju.

"Ogromna žrtva koju je Sovjetski savez kao deo savezničkih snaga dao u borbi protiv nacizma i oslobađanja brojnih logora, ostaće za sva vremena nezaboravljen i sastavni deo istorije našeg kontinenta. Takođe, i sećanje na nezamislivu patnju koju su preživeli sovjetski ratni zarobljenici u logoru Mauthauzen i otpor protiv nacističkog varvarstva ostaju ključni zadatak ovih institucija", navodi se u saopštenju.

Međutim, dodaju da je zbog neopravdanog nasilja i teških zločina u ratu Rusije protiv Ukrajine, nemoguće je ne reagovati.

"Učešće Rusije i Belorusije nije u saglasnosti sa Mauthauzen zakletvom preživelih logoraša i njihovom željom za mirom i slobodom", objasnio je odluku predsedavajući Mauthauzen komiteta Austrija Vili Mernji.

On je obećao da će na spomenike žrtvama Rusije i Belorusije biti postavljeni venci i cveće.

Ovogodišnja komemoracija biće održana pod motom "Politički otpor".

Od kraja Drugog svetskog rata, prvih dana maja, svake godine se održava komemoracija povodom godišnjice od oslobađanja koncentracionog logora Mauthauzen.

Na komemoraciju tradicionalno dolaze zvanične delegacije zemalja porekla žrtava.

U periodu od 1938. do 1945. u Mauthauzenu i njegovih 49 sporednih logora bilo je zatočeno oko 200.000 logoraša, od kojih je polovina ubijena ili umrla od posledica stravičnih uslova zatočeništva.

Logoraši su bili poreklom iz više od 70 nacija, među njima i brojni logoraši iz bivšeg Sovjetskog saveza.

U to doba se nije pravila razlika između Rusa i Ukrajinaca.

Inače, sovjetski logoraši pokušali su masovno bekstvo iz logora 2. februara 1945. godine, a oko 500 njih je je uspelo privremeno da pobegne iz logora, usled čega su S S jedinice organizovale poteru koju su nazvali "Lov na zečeve".

Bekstvo je preživelo svega jedna desetina logoraša.

Inače, predsednik Rusije Vladimir Putin je prošle godine, posthumno, ordenom za spasavanje dvojice odbeglih sovjetskih logoraša, koji su bili poreklom iz današnje Ukrajine, ordenom odlikovao Mariju Langtaler.